Hiperinflacija lažnih vesti se pojavljuje u različitim medijskim formatima, a zajedničko im je da kreiraju informacioni poremećaj u kojem je nemoguće razlikovati istinu od obmane, što utiče na stvaranje nepoverenja u tradicionalne medije i institucije, a pri tome diskredituje pojedince, grupe, pa i čitave države. Glasine i izmišljotine postoje od kada postoji i čovečanstvo, ali nivo zagađenosti medijskog prostora nikada nije bio toliko prisutan kao danas, pre svega zbog brzine širenja sadržaja društvenim mrežama, platformama i aplikacijama. Distribucija je brža što je vest senzacionalnija, pa se ona širi kao šumski požar, postaje viralna i tada je gotovo nemoguće dokazati da nije istinita.

Ranije su novinari kreirali informacije do kojih su dolazili istraživačikim radom i plasirali ih uz dodatnu proveru uredništva. Dinamika medijskog okruženja je nametnula potrebu za brzinom i privlačenjem pažnje za koju je istina postal irelevantna. Da bi se vest kvalifikovana kao lažna ona mora prvo biti vest. Karakteristike lažnih vesti su da su one senzacionalističke, brzo se šire društvenim mrežama, podilaze predrasudama, bude jake emocije, oslanjaju se na teorije zavere i vešto koriste sugestivne slike i grafiku. Takvi sadržaji se objavljuju bez provere izvora i drugih koraka koje podrazumeva profesionalni novinarski pristup. Razlikovanje istine od laži jedan je od velikih problema današnjice i izazov kako za tehnološke gigante, digitalne stručnjake, medije, celokupno društvo i za svakog pojedinca.

Postojeći nivo informacijskog poremećaja je stvoren produkcijom i distribucijom dezinformacija, netačnih informacija i zlonamernih informacija. Za razliku od dezinformacija koje su namerno smišljene, netačne informacije nisu stvorene da bi nanele štetu, a zlonamerne informacije su najkompleksnije i najštetnije, jer koriste informacije koje su zasnovane na stvarnosti, ali se plasiraju u cilju nanošenje štete osobi ili široj zajednici. Pandemija dezinformacija je izmakla kontroli, pa se nameće potreba da se ta oblast reguliše. Dubinu krize prepoznala je Evropska komisija koja naglašava važnost regulacije, a tehnološki divovi i digitalne platforme razvijaju automatizovane (fact-check) sisteme kojima upravlja veštačka inteligencija kako bi olakšali novinarima, urednicima, ali i korisnicima prepoznavanje lažnih informacija i formata komunikacije.

Evropski fond za medije i informacije, privlači istraživače koji proveravaju činjenice (fact-checkers), neprofitne organizacije i druga tela koja će u cilju unapređenja javnog interesa da pomognu u borbi protiv lažnih vesti. Gugl ulaže 25 miliona evra u Evropski fond za medije i informacije za borbu protiv lažnih vesti. Istovremeno je jedan broj država i njihova regulatorna tela nagovestio da će preduzeti ozbiljne restriktivne mere i korišnjenje programa koje će praviti selekciju dostupnih sadržaja.

Međutim, takvi mehanizmi otvaraju problem poslovanja društvenih mreža, jer predloženi algoritmi bi trebalo da lažne vesti učine manje vidljivim i pristupačnim, a svi postojeći algoritmi su sada napravljeni tako da korisnike zadrže što druže pored ekrana, što se direktno suprotstavlja njihovom poslovnom interesu. Jedan od problema koji se pojavljuje je i moguće suzbijanje slobode izražavanja i cenzura, koje bi mogle da nametnu kompanije koje upravljaju tim sistemima, pa su nezavisna tela i komisije bolje rešenje za unapređenje medijskog prostora na svim nivoima. 

Neophodna je i zakonska regulativa koja će urediti tu oblast, a istovremno zaštiti slobodu medija i novinara koji proveravaju činjenice pre objavljivanje informacija. Zabrana medija ne bi smela da bude praksa u tom procesu, jer je neophodno očuvati slobodu izražavanja, što je veliki izazov i za savremeno društvo i demokratiju. Neophodno je edukovati i građane kroz razumevanje i kritičko obrazovanje kako bi se što efikasnije zaštitili od manipulacija, a i tradicionalni mediji sve više se posvećuju detaljnoj proveri (fact-checking) informacija, pa čak i formiraju službe koji se isključivo bave proveravanjem činjenica.

Borba protiv lažnih vesti i dezinformacija je složen i dug posao, koji ne mogu obaviti ni mediji, ni institucije, a posebno ne konzumenti ponuđenih sadržaja, već to mora biti međusobno povezana aktivnost koja za cilj ima podizanje nivoa medijske pismenosti.