Dezinformisanje je jedna od nekoliko digitalnih opasnosti sa kojima se suočava Alijansa.  Nedavne kampanje plasiranja lažnih vesti i sajber napadi razotkrili su da čak i tehnološki napredne članice ovog vojnog saveza moraju da ulože još veće napore kako bi odgovorile na aktuelne i buduće digitalne izazove, navodi se u studiji koju su nedavno za potrebe NATO-a izradili Univerzitet Džons Hopkins, Imperijalni koledž u Londonu i Institut za tehnologiju u Džordžiji. Kako se napominje u tom dokumentu, potrebno je ostvariti znatno više napretka u uspostavljanju delotvornih mehanizama za odupiranje dezinformacijama, kao i u osmišljavanju odgovarajućih regulatornih mera.

“Alijansi je potrebna široka i efektivna strategija da se suprotstavi narastajućim pretnja od lažnih vesti. Oruđa veštačke inteligencije mogu da pomognu da se identifikuje i uspori širenje neistinitog i štetnog sadržaja, uz istovremeno poštovanje vrednosti pluralističkih i otvorenih društava”, ocenjuju autori studije objavljene na zvaničnom internet portalu Alijanse. Istovremeno, napominje se da su društvene mreže i masovna upotreba interneta omogućili “revoluciju” dezinformacija. Stoga, objašnjava se da mi živimo u svetu gde se digitalni “instrumenti” mogu pronaći po pristupačnim cenama, a mediji su umnogome proširili svog opseg i uticaj.

“Bojazan se odnosi na činjenicu što su ovi lako dostupni instrumenti na raspolaganju ne samo državnim već i nedržavnim akterima, privatnim licima i svima ostalima…Najveća opasnost jeste šteta koju lažne vesti čine podrivajući poverenje građana u institucije demokratske uprave, kao i u resurse javnog informisanja… Poslednjih godina svedoci smo sve veće političke polarizacije, te narušenog poverenja u javne institucije koje je na istorijskom minimumu, a postoje i primeri izbijanja nereda i nasilja, delimično izazvani dezinformacija”, ukazuje se u studiji.

Kao jedan od primera mogućnosti za zloupotrebe na društvenim mrežama, navodi se podatak da gotovo tri milijarde ljudi mesečno koristi  Fejsbuk, “što znači da je svaki korisnik u stanju da postavlja zapaljive sadržaje”. Nezanemarljiv je i broj aktivnih korisnika Tvitera, kojih, procenjuje se, na mesečnom nivou ima preko 350 miliona, “uključujući poznate pojedince, ljude koji kroje javno mnjenje, te uticajne tviteraše”.

Ističe se da aktuelni pristup u borbi protiv dezinformacija umnogome podrazumeva “manuelno proveravanje činjenica”, uklanjanje spornog sadržaja i “procenu i kontrolu štete”. “Ljudske intervencije mogu da budu od izvesne koristi u slučajevima koji nalažu razumevanje određenog kulturnog konteksta, ali one nisu dovoljne da se odupremo ogromnim količinama dezinformacija koje se kreiraju svakodnevno… Ljudsko proveravanje činjenica je često podložno greškama, pogrešnim intepretacijama i pristrasnostima”, napominju autori izveštaja. Takođe, citiraju se reči čuvenog pisca iz 17. veka Džonatana Svifta, koji je tvrdio da “laži lete, a istina za njima dolazi šepajući”.

Za razliku od proveravanja činjenica korišćenjem ljudskih resursa, upotreba veštačke inteligencije podrazumeva pristup “obuke” kompjutera da prepoznaju lažne vesti, tako što će se algoritmima identifikovati poruke i postovi  koji nisu istiniti. Takvi “alati” već se osmišljavaju i razvijaju na pojedinim univerzitetima na Zapadu, i veruje se da će i članice Alijanse imati koristi od njih.

Braže: Proaktivno informišemo javnost

Na temu borbe protiv lažnih vesti javno je govorila i Baiba Braže, pomoćnica generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju. Kako je prenela Alijansa, ona je izjavila da je “NATO posvećen transparentnoj i poštenoj komunikaciji, te borbi protiv lažnih vesti”. “Pristup Alijanse uključuje razumevanje konteksta informacije i angažovanje kako bi se javnost proaktivno informisala i razotkrili slučajevi dezinformisanja”, objasnila je Braže.