Ilustracije radi, dobitnik Pulicerove nagrade, novinar Alen Miler pokrenuo je projekat kako bi “naučio mlade da kritički promišljaju o vestima koje konzumiraju, pa potom da sami odluče da li je to istina ili laž”. U tom poslu Mileru pomažu brojni novinari i edukatori, koji se bave temama poput važnosti pojedinih vesti i načina na može napraviti razlika između istinskog sadržaja i lažne glasine.  

Takođe, u SAD postoji Centar za medijsku pismenost (Center for Media Literacy) koji sprovodi programe “razumevanja medija u modernom dobu”, dok je Univerzitet Pensilvanija osmislio projekat “FactCheck.org”, kako bi se publici skrenula pažnja na sadržaje sa slučajnim ili namernim plasiranjem dezinformacija.   Na “listi” internet sajtova pokrenutih u cilju borbe protiv lažnih vesti nalazi se i američki Media Bias (https://mediabiasfactcheck.com/), posvećen, između ostalog “razotkrivanju pseudonaučnih medijskih sadržaja”, kao i sadržaja koji se temelje na različitim oblicima pristrastnosti.

I Institut Pointer (Poynter Institute) se od 2015. bavi projektom provere vesti. Kako se može pronaći na njihovom portalu: “misija je da se oni koji proveravaju vesti širom sveta umreže, uspostave standardeza proveru, sastaju se na konferencijama i uključe u obuke”.  Ima i onih koji tvrde da “više ne postoje potpuno objektivne vesti”.  Upravo pod navedenim geslom nastao je veb portal “All Sides”, koji već tri decenije nastoji da “prikaže obe strane novinarskih priča”, koristeći informacije iz različitih izvora. Svakodnevnom proverom informacija iz različitih oblasti bavi se takođe sajt “Full Fact”, u čijem opisu se navodi da je reč o “timu nezavisnih stručnjaka za proveru vesti i za procenu lošeg uticaja dezinformacija”. Kako se objašnjava, korisnici mogu da pretražuju različite teme i procenjuju da li su lažne ili ne upotrebom različitih “alatki”.