Ko je autor vesti?

Ko je autor vesti i ima li kvalifikacije da piše o temi? To je prvo pitanje koje treba postaviti ukoliko želite da se uverite da je ono što ste pročitali istinito i objektivno. O čemu je autor još pisao i gde objavljuje svoje tekstove?

Živimo u 21. veku, što znači da većinu odgovora možemo da dobijemo guglajući ili čitajući odeljke „O nama“ na veb stranici. Poznato je da, na primer, botovi kreiraju lažne ličnosti kako bi plasirali lažne vesti. Pretražite ime autora da vidite šta su još napisali i da li su deo legitimne medijske organizacije. Kad je reč o društvenim mrežama, pazite na neautentične naloge i korisnike koji prikrivaju svoj identitet ili dosledno promovišu neproveren sadržaj sa sumnjivih internet stranica. Takođe, greška u kucanju je metod obmane koji se koristi kako bi se korisnici interneta namamili na lažne veb stranice. Ova metoda računa na verovatnoću da korisnici slučajno ukucaju netačnu veb adresu, kao što je faceboook.com umesto facebook.com, što automatski preusmerava korisnika na lažnu veb lokaciju.

Kada je informacija prvobitno plasirana?

Da li je vest koju ste pročitali zastarela, kada je poslednji put revidirana? U redu je da neke informacije budu zastarele, jer prošlost može biti relevantna za sadašnjost. Međutim, u današnjem svetu koji se brzo kreće, priča od juče vam možda neće dati potpuno razumevanje teme. 

Fotografije se često recikliraju ili se njima manipuliše kako bi privukle interesovanje i pružile „dokaz“ za lažne vesti. Legitimne fotografije obično nose ime originalnog fotografa ili vodeni žig za pravu kompaniju, kao što je Getti Images. Ako vam slika izgleda nerealno, zastarelo ili van konteksta, izvršite pretragu u Guglu da biste videli gde se još mogla pojaviti.

Kako su informacije otkrivene?

Treće pitanje koje treba postaviti je da li je priča obojena emocijama. Da li su tvrdnje potkrepljene drugim izvorima? Koje dokaze predstavljaju? Kako su informacije otkrivene? Ako je naslov neobičan i provokativan, priča bi mogla biti lažna. „Clickbait“ naslovi, ili namerno preterano senzacionalistički naslovi, pokušavaju da privuku pažnju i usmere internet saobraćaj na određeni sajt. Ako je priča dovoljno važna, sigurno je neće pokriti samo jedan medij. Proverite da li o tome pišu i druge relevantne medijske kuće. Identifikujte izvore uključene u novinsku priču. Da li se autor za relevantne činjenice oslanja na kredibilne pojedince, stručnjake ili vladine zvaničnike? Kad je reč o curenju informacija, kada izvori anonimno daju poverljive ili osetljive informacije medijima u pogodnim trenucima, činjenica je da veliki deo procurelih informacija može biti istinit, ali te informacije koje dolaze iz anonimnih izvora treba da budu proverene.

^{Foto: Pixabay}

Šta je svrha i cilj priče? 

Sledeće pitanje se tiče nepristrasnosti. Šta je svrha ili cilj priče? Da li su činjenične tvrdnje potkrepljene dokazima? Da li autor jasno razdvaja činjenicu i mišljenje? Takođe, verovatnije je da će publika verovati informacijama koje možda nisu istinite, ali koje potvrđuju njihova lična uverenja. Dokazi uvek treba da prate činjenične tvrdnje. Budite svesni i da vaše sopstvene predrasude utiču na to kako ocenjujete kredibilitet ili istinitost novinskog izveštaja. Budite spremni da priznate šta je činjenica, a šta mišljenje, i ispitajte kako je autor došao do svojih zaključaka. I izvori informacija i vesti takođe mogu biti pristrasni iz više razloga, a neki od njih su politička povezanost sa partijama, pojedincima ili državom. Motivi su često i finansijske prirode. 

Da li su uključeni svi relevantni izvori?

Poslednjih pet grupa pitanja odnose se na to da li su u priču uključeni svi relevantni izvori. Da li je neka konkretna grupa namerno izostavljena iz razgovora? Iako političke vesti mogu biti zabavne, njihov proizvod, politika, utiče na sve nas. 

Kako pomoći sagovornicima da uoče da su pogrešno informisani?

Niko nije imun na manipulacije u doba dezinformacija. Često ljudi u našoj neposrednoj blizini, sa kojima redovno komuniciramo, mogu biti pogrešno informisani. Postoje neki trikovi koji loše informisane ljude navedu da prihvate nove, tačne informacije i da se okrenu od manipulativnih izvora vesti. Međutim, pružanje pravih informacija nije uvek najbolja strategija. Predstavljamo tri načina da razgovarate sa nekim ko bi mogao biti pogrešno informisan i ko se nalazi u sistemu verovanja zasnovanom na lažnim informacijama. 

Efekat kontinuiranog uticaja objašnjava zašto se neki ljudi drže određenih stavova ili mišljenja, čak i nakon što neko pruži suprotne informacije. Teško je preokrenuti pogrešne misaone procese kada neko formira svoje mišljenje i stavove na osnovu netačnih informacija.

Rešenje 1: Bolje je dati alternativna objašnjenja za nešto, nego jednostavno reći da osoba nije u pravu. Ova objašnjenja pomažu ljudima da izgrade novi mentalni model koji može da prevaziđe ili zameni njihova postojeća uverenja i misaone procese.

Rešenje 2: Pre nego što krenete da razotkrijete dezinformacije, osporite temu ili dovedete u pitanje metode korišćene za kreiranje te tačke gledišta, prvo upozorite sagovornika da ćete to da učinite. „Baš kao što vakcine funkcionišu tako što izlažu ljude malim količinama inaktiviranog virusa kako bi pokrenule imuni odgovor, smatra se da bi sličan tip vakcinacije mogao da funkcioniše da razotkrije dezinformacije", navodi Gorman. Osoba se može osećati manje ugroženo i otvorenije ako koristite ovo rešenje.

Rešenje 3: Iako ova tehnika zahteva mnogo vremena i energije od vas, postoji razlog da verujete da empatičan dijalog sa nekim da biste utvrdili kako je došao do svojih stavova može pomoći da bude otvoreniji za različite perspektive.