srpski english deutsch

Edukacija / Kritički stav prema informacijama kao prva linija odbrane

Borba protiv lažnih vesti ne podrazumeva samo proveravanje činjenica koje pročitate ili čujete, već i pozivanje na odgovornost medija ili osoba od kojih te informacije dobijete. Kritički stav prema vestima koje primate je prva linija odbrane protiv problematičnih izvora informacija i obmanjujućih sadržaja. Predstavljamo isprobane metode za otkrivanje lažnih vesti. 

Kritički stav prema informacijama kao prva linija odbrane
Foto: Pixabay/Pexels.com/Creative Commons license

Edukacija / Kritički stav prema informacijama kao prva linija odbrane

Borba protiv lažnih vesti ne podrazumeva samo proveravanje činjenica koje pročitate ili čujete, već i pozivanje na odgovornost medija ili osoba od kojih te informacije dobijete. Kritički stav prema vestima koje primate je prva linija odbrane protiv problematičnih izvora informacija i obmanjujućih sadržaja. Predstavljamo isprobane metode za otkrivanje lažnih vesti. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 16. Oct 2022 | Edukacija

Ko je autor vesti?

Ko je autor vesti i ima li kvalifikacije da piše o temi? To je prvo pitanje koje treba postaviti ukoliko želite da se uverite da je ono što ste pročitali istinito i objektivno. O čemu je autor još pisao i gde objavljuje svoje tekstove?

Živimo u 21. veku, što znači da većinu odgovora možemo da dobijemo guglajući ili čitajući odeljke „O nama“ na veb stranici. Poznato je da, na primer, botovi kreiraju lažne ličnosti kako bi plasirali lažne vesti. Pretražite ime autora da vidite šta su još napisali i da li su deo legitimne medijske organizacije. Kad je reč o društvenim mrežama, pazite na neautentične naloge i korisnike koji prikrivaju svoj identitet ili dosledno promovišu neproveren sadržaj sa sumnjivih internet stranica. Takođe, greška u kucanju je metod obmane koji se koristi kako bi se korisnici interneta namamili na lažne veb stranice. Ova metoda računa na verovatnoću da korisnici slučajno ukucaju netačnu veb adresu, kao što je faceboook.com umesto facebook.com, što automatski preusmerava korisnika na lažnu veb lokaciju.

Kada je informacija prvobitno plasirana?

Da li je vest koju ste pročitali zastarela, kada je poslednji put revidirana? U redu je da neke informacije budu zastarele, jer prošlost može biti relevantna za sadašnjost. Međutim, u današnjem svetu koji se brzo kreće, priča od juče vam možda neće dati potpuno razumevanje teme. 

Fotografije se često recikliraju ili se njima manipuliše kako bi privukle interesovanje i pružile „dokaz“ za lažne vesti. Legitimne fotografije obično nose ime originalnog fotografa ili vodeni žig za pravu kompaniju, kao što je Getti Images. Ako vam slika izgleda nerealno, zastarelo ili van konteksta, izvršite pretragu u Guglu da biste videli gde se još mogla pojaviti.

Kako su informacije otkrivene?

Treće pitanje koje treba postaviti je da li je priča obojena emocijama. Da li su tvrdnje potkrepljene drugim izvorima? Koje dokaze predstavljaju? Kako su informacije otkrivene? Ako je naslov neobičan i provokativan, priča bi mogla biti lažna. „Clickbait“ naslovi, ili namerno preterano senzacionalistički naslovi, pokušavaju da privuku pažnju i usmere internet saobraćaj na određeni sajt. Ako je priča dovoljno važna, sigurno je neće pokriti samo jedan medij. Proverite da li o tome pišu i druge relevantne medijske kuće. Identifikujte izvore uključene u novinsku priču. Da li se autor za relevantne činjenice oslanja na kredibilne pojedince, stručnjake ili vladine zvaničnike? Kad je reč o curenju informacija, kada izvori anonimno daju poverljive ili osetljive informacije medijima u pogodnim trenucima, činjenica je da veliki deo procurelih informacija može biti istinit, ali te informacije koje dolaze iz anonimnih izvora treba da budu proverene.

Foto: Pixabay

Šta je svrha i cilj priče? 

Sledeće pitanje se tiče nepristrasnosti. Šta je svrha ili cilj priče? Da li su činjenične tvrdnje potkrepljene dokazima? Da li autor jasno razdvaja činjenicu i mišljenje? Takođe, verovatnije je da će publika verovati informacijama koje možda nisu istinite, ali koje potvrđuju njihova lična uverenja. Dokazi uvek treba da prate činjenične tvrdnje. Budite svesni i da vaše sopstvene predrasude utiču na to kako ocenjujete kredibilitet ili istinitost novinskog izveštaja. Budite spremni da priznate šta je činjenica, a šta mišljenje, i ispitajte kako je autor došao do svojih zaključaka. I izvori informacija i vesti takođe mogu biti pristrasni iz više razloga, a neki od njih su politička povezanost sa partijama, pojedincima ili državom. Motivi su često i finansijske prirode. 

Da li su uključeni svi relevantni izvori?

Poslednjih pet grupa pitanja odnose se na to da li su u priču uključeni svi relevantni izvori. Da li je neka konkretna grupa namerno izostavljena iz razgovora? Iako političke vesti mogu biti zabavne, njihov proizvod, politika, utiče na sve nas. 

Kako pomoći sagovornicima da uoče da su pogrešno informisani?

Niko nije imun na manipulacije u doba dezinformacija. Često ljudi u našoj neposrednoj blizini, sa kojima redovno komuniciramo, mogu biti pogrešno informisani. Postoje neki trikovi koji loše informisane ljude navedu da prihvate nove, tačne informacije i da se okrenu od manipulativnih izvora vesti. Međutim, pružanje pravih informacija nije uvek najbolja strategija. Predstavljamo tri načina da razgovarate sa nekim ko bi mogao biti pogrešno informisan i ko se nalazi u sistemu verovanja zasnovanom na lažnim informacijama. 

Efekat kontinuiranog uticaja objašnjava zašto se neki ljudi drže određenih stavova ili mišljenja, čak i nakon što neko pruži suprotne informacije. Teško je preokrenuti pogrešne misaone procese kada neko formira svoje mišljenje i stavove na osnovu netačnih informacija.

Rešenje 1: Bolje je dati alternativna objašnjenja za nešto, nego jednostavno reći da osoba nije u pravu. Ova objašnjenja pomažu ljudima da izgrade novi mentalni model koji može da prevaziđe ili zameni njihova postojeća uverenja i misaone procese.

Rešenje 2: Pre nego što krenete da razotkrijete dezinformacije, osporite temu ili dovedete u pitanje metode korišćene za kreiranje te tačke gledišta, prvo upozorite sagovornika da ćete to da učinite. „Baš kao što vakcine funkcionišu tako što izlažu ljude malim količinama inaktiviranog virusa kako bi pokrenule imuni odgovor, smatra se da bi sličan tip vakcinacije mogao da funkcioniše da razotkrije dezinformacije", navodi Gorman. Osoba se može osećati manje ugroženo i otvorenije ako koristite ovo rešenje.

Rešenje 3: Iako ova tehnika zahteva mnogo vremena i energije od vas, postoji razlog da verujete da empatičan dijalog sa nekim da biste utvrdili kako je došao do svojih stavova može pomoći da bude otvoreniji za različite perspektive.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti