U roku od nekoliko dana u javnosti su objavljena dva istraživanja dve renomirane svetske organizacije, jedne iz Francuske i druge iz Bugarske, na temu koja muči makedonski medijski prostor.

Naime, dezinformacije i strani uticaji sastavni su deo makedonskog i regionalnog medijskog prostora. Lažne vesti ne „žive” u etru zbog svojih autora, već zahvaljujući multiplikatorima, koji lažne vesti šire bez razmišljanja. U svom istraživanju na ovu temu, Centar za proučavanje demokratije (CID) iz Sofije u svojoj publikaciji na ovu temu zaključuje da kada je u pitanju problem lažnih vesti, praksa je pokazala da multiplikatori dezinformacija nisu samo njihovi autori. , koji u region najčešće stižu iz Rusije i Kine, već i oni koji su podlegli lažnim informacijama i preneli ih u etar.

U dokumentu bugarskog Tink Tank-a, koji je objavljen na više regionalnih jezika, ističe se da se Makedonija sa svojim institucijama bori protiv dezinformacija i lažnih vesti koje se šire društvenim mrežama i medijima.

- Ovo je problem koji ne samo da destabilizuje državu, već ima i potencijal da utiče na javno mnjenje i poverenje u institucije - navodi se u publikaciji.

Prema izveštaju, Makedonija i ceo Balkan prošle godine su postali meta ruskih i kineskih kampanja dezinformacija koje imaju za cilj da poseju razdor u društvima i potkopaju demokratski sistem.

Ove kampanje često imaju oblik lažnih vesti i propagande, koje se šire društvenim medijima i drugim onlajn kanalima – napominju autori publikacije.

Prema njihovim rečima, jedan od ključnih nalaza njihovog istraživanja je da su dezinformacije i nelegalni finansijski tokovi često isprepleteni i usko povezani. Autori CID-a ističu da su ruske i kineske kampanje dezinformacija organizovane i da se mogu koristiti za promovisanje poslovnih interesa ili za skrivanje koruptivnih praksi.

U nekim slučajevima, ove kampanje mogu da se finansiraju čak i ilegalnim tokovima, koji se koriste za plaćanje onlajn reklama ili za davanje mita novinarima i medijskim kućama - kaže se u dokumentu CID-a.

Da li su ambasade sastavni deo priče o dezinformacijama?

^{Foto: CMD, broj Fejsbuk objava ruskih ambasada u regionu u zemljama i njihova interakcija sa publikom}

Kako se navodi u izveštaju, ruske ambasade u balkanskim zemljama aktivno šire propagandu na Fejsbuku, ali najveći uticaj na društvo ima ruska ambasada u Sofiji. Izveštaj analizira broj objava na Fejsbuku iz ruskih ambasada u nekoliko zemalja, uključujući Makedoniju, kao i pažnju i reakcije koje su izazvale. Prema podacima, ruska ambasada u Skoplju, koja je imala 1.987 postova na Fejsbuku, je na prvom mestu u regionu po aktivnosti u protekloj godini, na drugom mestu je ruska ambasada u Podgorici, koja je u istom periodu imala 1.199 postova, u Sofiji sa 871, u Tirani sa 639 u Sarajevu sa 294, u Beogradu 192 i u Zagrebu samo 35.

Dezinformacija i neprofesionalizam unose nepoverenje u medije

U međuvremenu, na sličnu temu, vezanu za medijski profesionalizam na Balkanu, ove nedelje je objavljeno istraživanje „Reportera bez granica” u kojem se ističe da u Makedoniji novinari ne rade u neprijateljskom okruženju, već zbog dezinformisanosti i neprofesionalnosti, poverenje javnosti u njih opada , što nezavisne medije izlaže pretnjama i napadima. Prema izveštaju francuske novinarske organizacije, ovogodišnji rezultat za Makedoniju je najbolji u poslednjih 15 godina. I pored problema sa prilivom dezinformacija, naša zemlja je dobro rangirana i može se porediti sa periodom 2009. godine kada je bila na 34. mestu. Organizacija „Reporteri bez granica” je ove godine svrstava na 38. mesto od ukupno 180 zemalja sveta prema Globalnom indeksu slobode medija. To je skok od  19 mesta u odnosu na 2022. i 52 mesta u odnosu na pre dve godine. Ali uprkos napretku, u izveštaju se navodi da se novinari često suočavaju sa političkim i ekonomskim pritiscima, te da su dve najveće stranke, ona na vlasti i ona u opoziciji, stvorile paralelne medijske sisteme, što otvara prostor za neželjeno širenje dezinformacija.

Na globalnom nivou , u ovogodišnjem izveštaju se navodi da je novinarstvo u 2023. godini ugroženo industrijom lažnih sadržaja i da lažni sadržaj ima snažan uticaj na medije. U čak 118 zemalja, ispitanici su naveli da su politički akteri sistematski uključeni u masovne dezinformacije ili propagandne kampanje. Veliki razvoj veštačke inteligencije takođe izaziva probleme u svetu medija.

Nova stvarnost stvorena dezinformacijama narušava profesionalizam

Balkanski novinar Vuk Uskoković u svom zapažanju na ovu temu kaže da živimo u realnosti previše informacija koje svakodnevno dobijamo, a u moru vesti, nažalost, do nas redovno stižu dezinformacije.

– U ovoj realnosti, nažalost, uspeh jednog medija i novinarstva na Balkanu meri se brojem pregleda i lajkova na društvenim mrežama, a ne pripremljenim stručnim informacijama. Uslovi u kojima žive mediji teraju ih da se bore za svaki lajk umesto da se bore za profit od profesionalnih novinarskih proizvoda koji se na tržištu ne pripremaju velikom brzinom kako to zahtevaju trenutni uslovi - kaže on.

Uskoković tvrdi da sve to proizilazi iz svakodnevnog života u kojem se stvara mnogo lažnih sadržaja i portala sa potpuno lažnim sadržajem, koji teže mešanju činjenica sa fikcijom.

– Postoje portali koji ponekad objave neki istiniti sadržaj, a onda često podmetnu drugi lažni sadržaj. Postoje i portali koji komentare korisnika predstavljaju kao činjenice ili oni koji selektivno i delimično koriste neke činjenice, a ignorišu druge – ističe on.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/lazhnite-vesti-ne-zhiveat-vo-eterot-poradi-nivnite-avtori-tuku-blagodarenie-na-multiplikatorite/