Edukacija / Lažne vesti o kojima se dugo priča

Pojedine dezinformacije postale su  „viralne“ brzinom svetlosti

*Na „listi“ laži serviranih“ putem društvenih mreža i „opskurnih“ internet portala visoko mesto zauzima tvrdnja da postoji velika šansa da će Planeta Nibiru (neki su je nazivali i „Planeta Iks“, čije postojanje, nikada i nije dokazano) udariti u Zemlju.

* I aktuelna pandemija korona virusa donela je sa sobom obilje lažnih vesti – od onih koji namerno „lansiraju“ antivakseri, do tvrdnji da neke namirnice ili začini leče kovid.

Lažne vesti o kojima se dugo priča
Foto: Pixabay

Edukacija / Lažne vesti o kojima se dugo priča

Pojedine dezinformacije postale su  „viralne“ brzinom svetlosti

*Na „listi“ laži serviranih“ putem društvenih mreža i „opskurnih“ internet portala visoko mesto zauzima tvrdnja da postoji velika šansa da će Planeta Nibiru (neki su je nazivali i „Planeta Iks“, čije postojanje, nikada i nije dokazano) udariti u Zemlju.

* I aktuelna pandemija korona virusa donela je sa sobom obilje lažnih vesti – od onih koji namerno „lansiraju“ antivakseri, do tvrdnji da neke namirnice ili začini leče kovid.

autor teksta
Demostat | Beograd 15. Oct 2021 | Edukacija

Namerno plasiranje neistina, odnosno „lažne vesti“, postalo je globalni trend, zahvaljujući razvoju i tradicionalnih i onlajn medija. Neke od  dezinformacija, naročito one koje sadrže veliku dozu senzacionalizma,   postale su „viralne“ brzinom svetlosti u prethodnih nekoliko godina, a deo javnosti i dalje veruje u njih.

Na „listi“ laži serviranih“ putem društvenih mreža i „opskurnih“ internet portala visoko mesto zauzima tvrdnja da postoji velika šansa da će Planeta Nibiru (neki su je nazivali i „Planeta Iks“, čije postojanje, nikada i nije dokazano) udariti u Zemlju. Kako se navodilo, ta planeta već utiče na Zemlju, ometa Sunce, „i utiče na Zemljine okeane, tektonske ploče i elektromagnetno polje“. Teorije koje su se isplele oko tobožnje „apokalipse“ sezale su i do Sjedinjenih Američkih Država, pa se u oktobru 2016. mogla pročitati lažna vest da u razornu moć „Planete Iks“ veruje i tadašnja kandidatkinja za predsednika SAD, Hilari Klinton.

Kada je reč o pomenutoj predsedničkoj kampanji, tvrdilo se, takođe, da je papa Franja podržao republikanca Donalda Trampa. Kako se navodilo, poglavar Rimokatoličke crkve time je „prekršio viševekovnu papsku tradiciju“. Sveta stolica ubrzo je demantovala te glasine, poručivši da papa „nikada nije rekao ni reč o kampanji za predsednika Amerike“. Tri godine kasnije, uoči nove trke za predsednika, raspredale su se priče o precima tadašnjeg predsednika Amerike Donalda Trampa, uključujući navode da mu je deda bio „makro i utajivač poreza“, a otac „član ozloglašenog Kju Kluks Klana“. Ni jedna ni druga tvrdnja nisu bile istinite.

U kategoriji „lažnih vesti“ nalaze se i fotografije svetski poznatih ljudi sa različitim porukama, poput tobožnjeg „posta“ osnivača Majkrosofta Bila Gejsta, koji je pre nekoliko godina objavljen na Fejsbuku. Pomenuti sadržaj glasio je: „Hej, Fejsbuk, kao što neki od vas možda znaju, ja sam Bil Gejts. Ukoliko podelite ovaj link, daću vam 5.000 dolara. Ja uvek ispunjavam ono što obećavam, setite se da sam vam tako dao Vindouz XP, zar ne“.

Što se „lažnih vizuala“ tiče, globalnom mrežom jedno vreme je kružila i fotografija na kojoj ruski predsednik Vladimir Putin jaše ajkulu. Pojedini Putinovi obožavaoci poverovali su da je to autentičan foto-sadržaj.

Foto: Facebook

Veliku pažnju korisnika društvenih mreža izazvala je i „senzacionalna“ dezinformacija da su se dve kineske lezbijke, pritom multimilijarderke, venčale. Veliki broj „tviteraša“ pisao je da su time postale najbogatiji bračni par na svetu.

Foto: Pixabay

I aktuelna pandemija korona virusa donela je sa sobom obilje lažnih vesti – od onih koji „lansiraju“ antivakseri, do tvrdnji da neke namirnice ili začini leče kovid. Između ostalog, mnogi korisnici društvenih mreža „kleli su se“ u moć belog luka, na šta je Svetska zdravstvena organizacija reagovala saopštenjem u kojem se navodi da beli luk „jeste zdrava hrana, budući da ima određena antibakterijska svojstva, ali da ne postoji nikakav dokaz da konzumiranje te vrste povrća može da zaštiti ljude od koronavirusa“. Ipak, bilo je i onih koji ne veruju u objašnjenje Svetske zdravstvene organizacije. Tako su mediji u Kini objavili su da je jedna žena morala da bude primljena na bolničko lečenje jer je „ozbiljno nadražila grlo pojevši jedan i po kilogram sirovog belog luka“. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li Ukrajina zaista koristi hemijsko oružje protiv ruske vojske?
Da li Ukrajina zaista koristi hemijsko oružje protiv ruske vojske?

Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...

Telegram - efikasno rusko propagandno sredstvo
Telegram - efikasno rusko propagandno sredstvo

Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...

Pet AI alata za pomoć novinarima
Pet AI alata za pomoć novinarima

Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...

Šta rade evropski komesari
Šta rade evropski komesari

Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter...

Koji su izazovi za medije u doba uspona AI
Koji su izazovi za medije u doba uspona AI

Novinari, civilno društvo i istraživači imaju mnoge zamerke na generati...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?
Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?

Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti