Građani Severne Makedonije svesni su štetnog dejstva lažnih vesti, posebno u vezi sa pandemijom korona virusa i teorijama zavere, anti-vakserima i farmaceutskim prevarama. Ispitanici koji su učestvovali u Demostatovoj fokus grupi smatraju da je svrha lažnih vesti širenje lažne nade, propaganda, profit, stvaranje paralelne realnosti, obmanjivanje javnosti i odvraćanje pažnje od stvarnih problema.  Naravno, tu su i poslovni interesi, finansijske beneficije i manipulacije biračkim telom. 

Osnovni utisak je da se sve više ne biraju sredstava za ostvarivanje prednosti u odnosu na konkurenciju, tako da je ceo prostor maksimalno vulgarizovan i prezasićen negativnim kampanjama, neprimerenim sadržajem i pogrešnim podacima.

„Lažne vesti su lažna nada za mase. Siromašne zemlje i građani u tome vide izlaz, zbog čega se visoko kotiraju na listama zemalja u kojima se više veruje lažnim vestima. Zemlje našeg regiona su, na primer, po ovom pitanju daleko nazadnije, ako se uporedimo sa skandinavskim zemljama.”

Opšti utisak ispitanika je da su, nakon što su razotkriveni kreatori lažnih vesti iz Velesa koji su stekli publicitet na američkim izborima na kojima je pobedio Tramp, građani Severne Makedonije svesniji i informisaniji o postojanju i kruženju lažnih vesti i o tome kako se proizvode. 

Ciljevi širenja lažnih vesti su narušavanje imidža u javnosti, uvrede, propaganda, skandalizovanje javnosti i prevare, što je sa druge strane donosi više čitanosti, profita, uticaja ili moći određenim ciljnim grupama.

Prema mišljenju ispitanika, u središtu ovog fenomena je namera da se obmane javnost, izmišljanjem stvari koje se nisu desile, iskrivljavanjem istine i lažnim iznošenjem činjenica, brojki i fotografija u vezi sa tim. 

^{Foto: Pixabay}

Većina ispitanika kaže da su lažne vesti u vidu političke propagande najčešće, ali ima i lažnih vesti iz oblasti medicine, farmacije, estrade, javnih ličnosti i svega što se smatra javnim prostorom.

„Društvene mreže, poput Fejsbuka i Instagrama, su najčešći izvori i neverovatno je šta se kroz njih može čuti, videti i naučiti. Mislim da smo zaglavljeni u nekoj paralelnoj realnosti, neki ljudi vode dvostruke živote.“ „Teorije zavere su jednako važne – 5G, chemtrails, anti-vakkers, a posebno lekovi koji se prodaju na mreži. Ljudi lažu i plaćaju za nešto što nije efikasno.“

Za širenje lažnih vesti u velikoj meri su krivi mediji, a odgovornost je na novinarima, urednicima i vlasnicima medija, smatraju ispitanici. U osnovi svega toga je obostrani interes, finansijska sigurnost i profit, navode ispitanici.

Ključna stvar koju primećuju su senzacionalistički naslovi koji obmanjuju čitaoce i gledaoce da kliknu na vesti koje su iskrivljena verzija onoga što se dogodilo. Sam sadržaj nije toliko bitan, ali su u prvom planu broj klikova i poseta, koji donose veći rejting, profit i popularnost. 

Istovremeno, izazivaju gubitke, narušavanje ugleda i stres za one koji se nađu u centru ovako izmišljenih vesti. Ispitanici smatraju da je to više trend u onlajn medijima, dok je u klasičnim medijima i dalje više nivoa provere podataka i činjenica.

Tipično je provladino i opoziciono izveštavanje i tačno se zna koji mediji sa kojim ciljem šire lažne vesti i dezinformacije o protivničkom taboru. 

Kao problem je istaknuta neregulisanost medijskog onlajn prostora, jer veliki deo njih distribuira neproverene informacije, afere i lažne vesti o temama od javnog interesa.

„Cenzura i autocenzura su veoma česte, posebno u Severnoj Makedoniji. Na različitim televizijama se prenose različiti pogledi na iste vesti.“ 

Političari najistaknutiji akteri u kreiranju lažnih vesti 

Svi ispitanici ciljaju političare kao najistaknutije aktere u kreiranju lažnih vesti, bez obzira da li se radi o svakodnevnom odvraćanju pažnje od velikih problema ili je svrha njihove obmane stvaranje javnog mnjenja o nekim važnim političkim odlukama i kriznim situacijama. U tom smislu, svi učesnici smatraju da je to u Severnoj Makedoniji veoma česta pojava.

U velikom broju slučajeva naglašen je i prepoznat ključni doprinos lažnih vesti u stvaranju predizbornog raspoloženja među biračkim telom, kao i sam ishod izbora u korist jedne ili druge stranke, što u potpunosti baca senku na ideju fer i poštenih izbora.

„Kod nas smatram da su stranke glavne fabrike za proizvodnju lažnih vesti, posebno u predizbornom periodu. U tu svrhu se troše ogromna sredstva i to im donosi bodove, veći rejting i bolje rezultate na izborima. Manipulacije ovog tipa dominiraju javnim prostorom, VMRO i SDSM i njihovom mašinerijom“.

Većina ispitanika kaže da lažne vesti ne prepoznaju tako lako. Neki su prepoznatljivi na prvi pogled, dok je drugima lako na prvi pogled pasti i poverovati. Retko proveravaju izvore, a to se dešava kada im je nešto sumnjivo i imaju interes da detaljnije istraže o čemu se radi. Oni najlakše prepoznaju takozvane lažne vesti, koje preuveličavaju istinu i samo su mamac za klikove.

Većina smatra da ovu oblast treba da reguliše država i da sankcioniše one koji šire lažne vesti. Prema njihovim rečima, država mora da ima odgovarajuće službe koje će na neki način kontrolisati izvore netačnih informacija. S druge strane, neki smatraju da to može dovesti do još veće cenzure.

Uvesti medijsku pismenost kao obavezan predmet u školi 

Većina ispitanika smatra da treba povećati nivo svesti građana, misleći na medijsku pismenost koju treba uvesti kao obavezan predmet u škole. Trećina ispitanika smatra da decu i mlade treba pripremiti za postojanje lažnih vesti već u osnovnom, a kasnije i u srednjem obrazovanju. 

^{Foto: Hippopx}

Savremeni način života zahteva nove veštine poput medijske i digitalne pismenosti, pa je potrebno što pre reagovati i učiti ljude kroz različite kampanje, edukativne programe kroz javni servis i uključivanje uticajnih ličnosti iz javnog života koji i sami imaju bili žrtve lažnih vesti. Ministarstvo prosvete trebalo bi ozbiljno da se pozabavi ovom pojavom i uvrsti je u nastavni plan i program, navode ispitanici. 

Prema većini istraživanja, država bi trebalo da donese zakone i propise za ovu oblast, kao i odgovarajuće kazne, jer fenomen lažnih vesti nesumnjivo ima niz negativnih i ozbiljnih posledica po građane. Naravno, postoji i zabrinutost da bi prekomerna regulacija mogla izazvati više cenzure i autocenzure među medijima.

Napredna upotreba softverskih alata i veštačke inteligencije su potencijalna rešenja za borbu protiv lažnih vesti i filtriranja. Takođe, ispitanici smatraju da bi svako trebalo da se na ličnom nivou bori protiv lažnih vesti, da proveravaju informacije i izvore, pre nego što neku vest prihvate kao istinitu.