Ona ukazuje da to nisu više samo Fejsbuk grupe teoretičara zavere, ili tabloidno pisanje o nekoj temi, te da su odavno problem i neproverene informacije koje se dele privatno, putem aplikacija za četovanje. 

- Štetu koju nanose najbolje smo osetili tokom pandemije korone - podseća Šarić. 

Marija Vučić, novinarka koja se godinama unazad u okviru redakcije KRIK-a i njihovog specijalizovanog sajta za razotkrivanje dezinformacija "Raskrikavanje" bori protiv širenja lažnih vesti, na pitanje Demostata kada problem "fejk njuza" postaje vidljiv u vremenu u kome živimo, te u kom trenutku se pojavio u svom punom obimu, odgovara da dezinformisanje postoji dugo koliko i informisanje i da ne smatra to novim fenomenom. Ona ističe da su, posebno otkako postoje sredstva masovne komunikacije, režimi sveta ta sredstva pokušavali da koriste i koristili i za dezinformisanje kroz, na primer, propagandu.

- Ipak, rekla bih da u eri interneta i društvenih mreža dobijamo jasniju predstavu o ovom fenomenu zato što nam je i provera informacija unekoliko lakša, zato što relativno brzo za veliki broj dezinformacija možemo da utvrdimo da su dezinformacije i manipulacija i možemo o tome javno da govorimo u "onlajn" prostoru. Ako govorimo o "oflajn" svetu, svetu televizije i štampe pre svega, tu je problem malo drugačiji, jer je tok informacija monopolisan i centralizovan, a znamo ko su glavni igrači na tom tržištu i znamo da uglavnom služe vlastima. Ljudi koji su ograničeni na konzumaciju te vrste sadržaja u većoj su opasnosti od toga da budu izmanipulisani jer nema druge strane i nema raznovrsnosti informacija koja će im ukazati na to da su žrtve manipulacije - naglašava Vučić. 

Upitana postoji li prosečan broj lažnih vesti koje se u toku dana pojave u srpskim medijima, ona odgovara da joj je nemoguće da napravi tu vrstu procene, jer nemamo nikakav automatski monitoring, poput nekakvog automatskog algoritma koji bi pratio i televizije i onlajn i štampu i koji bi automatski "fektčekovao" i brojao lažne vesti.

- Pretpostavljam da se broje u desetinama i stotinama na dnevnom nivou, koje ostanu nezabeležene. Zbog ograničenih ljudskih resursa kojima raspolažu sve "fektčekerske" organizacije, pa i naša, na raspolaganju nam je nekolicina novinara koji će pratiti najgledanije i najčitanije medije, odabirati šta je najveća manipulacija tog dana, jedna ili dve, i to proveravati i o njoj pisati. Recimo da prosečno objavimo po jedan tekst dnevno o nekoj manipulaciji i dezinformaciji, ali to ne znači da je zaista danas samo jedna lažna vest u etru, nego provera informacija zahteva vreme i ljudske resurse i zato moramo da se ograničavamo. Ipak, primera radi, moje iskustvo pokazuje da nema dana da ne uočim, samo u štampi, u svakoj pojedinačnoj novini, makar jednu laž, a uglavnom ih je i više - navodi Vučić. 

Sledeće pitanje koje postavljamo našoj sagovrnici je postoji li način da se društvo edukuje da razlikuje lažnu od prave informacije. Apsolutno, odgovara Vučić, što kroz "fektčeking" projekte kakvo je Raskrikavanje, Istinomer, i slično, što kroz dobro novinarstvo.

- Dobri, kredibilni mediji koji profesionalno rade svoj posao i te kako se bore protiv laži time što plasiraju istinu, iako se ne bave raskrinkavanjem lažnih vesti "per se", kao što to usko specifično rade Raskrikavanje ili Istinomer. Ali ako uzmemo na primer KRIK, koji objavljuje proverene i utemeljene informacije o korupciji i kriminalu, to je takođe borba protiv laži koje se sa druge strane plasiraju po režimskim medijima. Takođe, nema medijskog opismenjavanja i bez uključivanja obrazovnog sistema, sa čime smo još uvek u samom povoju i nije se odmaklo mnogo u tom pravcu, jer koliko sam upoznata medijska pismenost i nije nešto zastupljena po školama osim kao izborni predmet ili nešto što se spomene u okviru nekih drugih predmeta. Takođe, nema edukacije ljudi i bez saradnje političkih struktura, nažalost - konstatuje Vučić. 

Ona dodaje da nema iluzija o tome da ćemo ikada, i mi ovde a i globalno, imati poštene političare kojima je stalo da građani budu informisani, te da je to ideal kome težimo, ali je neostvariv, jer je politika u suštini vrlo koruptivna stvar kojoj je cilj da mnogo toga sakrije i da radi za privatne, pojedinačne interese, a ne za javne.

- Ipak, ono čega možemo da se jednog dana, nadam se, otresemo, to je shvatanje da su mediji političko sredstvo i sluge političkih struktura - smatram da je moguće imati političke strukture koje će se bojati medija, koje će polagati medijima račune i koje ih neće držati u šaci. Da bi se to dogodilo, da bi političari promenili svoju svest o tome čemu služe mediji i šta je njihov posao, sami mediji - i tu dolazimo do suštine problema po mom mišljenju - moraju da se bore za sopstveni integritet, sami mediji moraju da znaju šta je njihov posao. Društvo će početi da biva sve edukovanije onog momenta kad većini medija, većini novinara i urednika, postane nezamislivo da postavljaju nameštena pitanja, primaju mito, pristaju da plasiraju laži ne bi li dobili neke sitne ili krupnije privilegije, onda kada njih same bude sramota da se nečasno bave ovim poslom, onda kada radije budu pristajali da daju otkaze i odu iz novinarstva nego da ih neko iz političkih ili biznis struktura drži pod šapom i određuje im o čemu će, a o čemu neće pisati. Dakle, integritet medija, promena političke svesti, obrazovni sistem i dobro novinarstvo, to su načini da jednog dana dođemo do edukovane publike - zaključuje Vučić.