U ovom periodu bilo je vrlo lako pročitati netačne informacije o ratištima u Ukrajini i broju mrtvih, lažne brojke o bolesnima i mrtvima, teorije zavere, manipulativne informacije koje su bile daleko od činjenica i izazivale samo paniku i osećaj nesigurnosti. 

Zemlja ima toliki uticaj u ovakvim situacijama da je Fejsbuk poslednjih godina otkrio i „farme trolova“ koje dolaze iz Makedonije koje šire dezinformacije koje su stizale do svetskih medijskih giganta. Ove „farme trolova“ iz Makedonije sada se ne pominju prvi put, ali su postale aktuelne u svetu nakon grupe mladih ljudi u Velesu koji su širili lažne vesti u periodu kada je predsednik Donald Tramp izabran u SAD 2016. godine. Zato je moguće razumeti zašto su Makedonija i druge zemlje na Balkanu i u svetu aktivne na ovom polju, stvarajući državne alate za suzbijanje ove štetne pojave.

Najnovije vesti na ovu temu stižu iz Litvanije, Poljske i Ukrajine, koje su nedavno započele proces izgradnje državnih strategija za sprečavanje dezinformacija sa ratišta u sukobu sa Rusijom. Litvanski politički analitičar i stručnjak za komunikologiju Lukas Andriukaitis je u svojoj izjavi na ovu temu istakao da je ruska propaganda trenutno u stanju da se vešto prilagodi i pronađe najpovoljniju temu u zemljama i lokalnim medijima kako bi svoj uticaj ostvarila upravo kroz lažne vesti.

Za borbu protiv dezinformacija preporučuje se stvaranje posebnog centra koji radi u Litvaniji i koordinira regionalnu i međunarodnu saradnju. Centar će biti formiran sledeće godine i okupljaće profesionalce iz različitih oblasti – objašnjava Andriukaitis.

S druge strane, komentarišući globalna dešavanja, ali iz balkanske perspektive, dugogodišnji srpski novinar Vuk Uskoković u svom izlaganju na ovu temu navodi da je dezinformacija pogrešna informacija koja ima svrhu, nameru i što je najvažnije – interes da bude plasirana u  medije. Prema njegovim rečima, dezinformacija nije tehnička ili štamparska greška, u vestima ili šala, već  je reč o instrumentu koji mnogi svetski centri moći aktivno koriste za vršenje određene propagande ili tendencioznog mešanja istine u određene svrhe.

– Dezinformacije treba da nateraju ljude da formiraju stavove i da donose odluke ne na osnovu stvarnog stanja, već onako kako nekome odgovara. Zato zemlje sveta trenutno vredno rade na suzbijanju ovog problema, a svaka država, iz svoje perspektive, pokušava da pronađe pravni okvir koji će uticati na prevenciju štetnosti ove pojave koja muči savremeno novinarstvo - kaže Uskoković.

S druge strane, komunikolog  Bojan Kordalov kaže da je tanka granica između zakonskog uređenja internet prostora informacija i poštovanja slobode govora.

– Uz svaku zakonsku promenu koja se odnosi na internet prostor, veoma je važno da se sačuva sloboda govora i izražavanja. I upravo zato su svi propisi koji se donose na svetskom nivou napravljeni da bi ispunili ovaj princip. Druga stvar kada govorimo o dezinformacijama i teorijama zavere je nebrojeno puta rečeno koliko mogu da naškode državi, narodu i demokratskom poretku. Ono što je najpotrebnije je da institucije budu obučene da prepoznaju šta su lažne vesti i dezinformacije. Delovati brzo u demokratskom postupku  i još mnogo više kako bi se sprečile pojave gde saveznici institucija treba da budu građani. Zato što se borba protiv dezinformacija vodi za same građane, narod. Jer na kraju obični ljudi trpe štetu – ocenjuje Kordalov.

Prema rečima komunikatora, region ima problem sa otkrivanjem ove pojave. 

- Zašto je važno da se prepoznavaju? Pošto se u makedonskom ili balkanskom kontekstu one često mešaju u samoj terminologiji, ovde mislim  na to šta je laž ili šta je lažna vest. Ako političar obećava da će izgraditi put, a ne sagradi ga, to je laž. A lažne vesti imaju za cilj da nanesu i izazovu  štetu, što u isto vreme stvara negativan uticaj. Dakle politička laž ima političku posledicu, a lažne vesti napadaju državu, sistem ili svakog pojedinca kao čoveka – zaključuje Kordalov.

Prema njegovim rečima, zemlje regiona, uključujući i Makedoniju, treba da prate svetsko ili evropsko zakonodavstvo koje se odnosi na regulisanje internet prostora. U tom pravcu zemlje regiona treba da kreiraju svoje zakonodavstvo za ovu sferu, koje će pre svega biti moderno i istovremeno demokratsko. 

Dezinformacije postaju kamen spoticanja za članstvo u EU 

Dezinformacije u makedonskom internet prostoru se ubrzano šire i sve ih je više. Evropska komisija je takođe izrazila zabrinutost povodom ovog pitanja u poslednjem Izveštaju za 2022. godinu o napretku S. Makedonije na putu evropskih integracija. U Izveštaju se navodi da postoje „rastuće pretnje od dezinformacija“, a kao glavni izvor različitih vrsta dezinformacija ukazuje se na onlajn medije i društvene mreže.

- Internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno s obzirom na sve veće pretnje od dezinformacija. Internet mediji i platforme društvenih medija glavni su izvor dezinformacija, govora mržnje, kršenja profesionalnih standarda i kršenja prava intelektualne svojine, navodi se u Izveštaju EK 2022. god. 

U dokumentu EU se takođe dodaje da je u kontekstu dezinformacija koje dolaze u vezi sa ratom u Ukrajini, makedonska vlada u martu 2022. zabranila reemitovanje ruskih TV kanala izmenom Zakona o restriktivnim merama.

 Inače, dosadašnji izveštaji na osnovu policijskih izvora ukazuju da je policija do sada imala na desetine slučajeva, ali dodaju da je to i dalje veoma teško jer nema konkretnih zakona. Od tada su više puta do sada obaveštavali da pravog krivičnog dela nema, te da po njima mogu postupati samo kada su u vezi sa drugim krivičnim delom. 

U Krivičnom zakoniku nema krivičnog dela za lažne vesti. Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa protiv lažnih vesti u koordinaciji sa javnim tužilaštvom. Otuda se postavlja pitanje da li nam treba novi zakon u kome će lažne vesti biti zločin.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/neophodena-e-zakonska-regulativa-protiv-lazhnite-vesti-regionot-ne-e-imun-na-dezinformacii/}