Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pokrenula je novu informativnu kampanju za podizanje svesti o borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti koje se odnose i na rat u Ukrajini. Na portalu EUvsDisinfo, koji je posvećen borbi protiv dezinformacija, pokrenuta je nova stranica „Learn” (Učite), koja objašnjava mehanizme, taktike, uobičajene narative i aktere koji stoje iza lažnih vesti i manipulacija informacijama.
Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pokrenula je novu informativnu kampanju za podizanje svesti o borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti koje se odnose i na rat u Ukrajini. Na portalu EUvsDisinfo, koji je posvećen borbi protiv dezinformacija, pokrenuta je nova stranica „Learn” (Učite), koja objašnjava mehanizme, taktike, uobičajene narative i aktere koji stoje iza lažnih vesti i manipulacija informacijama.
Dezinformacije su jedan od ključnih izazova našeg vremena. Ponekad se čini da su svuda oko nas. Od porodičnih okupljanja na kojima se vode burne rasprave o politici, društvu, pa čak i ličnim zdravstvenim izborima, preko interneta, društvenih medija, do međunarodne politike.
Međutim, kako se navodi na stranici „Learn”, nisu samo pojedinci na internetu ti koji s vremena na vreme stvaraju i šire dezinformacije.
„Pojedine države, posebno Rusija i Kina, sistematski su koristile dezinformacije i manipulaciju informacijama da poseju podele u našim društvima i da potkopaju naše demokratije, narušavajući poverenje u vladavinu prava, izabrane institucije, demokratske vrednosti i medije", navodi se na sajtu.
Dodaju da dezinformacije, manipulacija informacijama i mešanje u unutrašnju politiku država Evropske unije predstavljaju pretnju koja utiče na bezbednost EU i njenih država članica.
Stranica ima za cilj da nauči čitaoce kako da procene relevantnost i pouzdanost izvora i njihovog sadržaja, kao i kako da prijave i reaguju na dezinformacije. Cilj je i da se građanima pomogne da pronađu odgovore na sva aktuelna pitanja na osnovu kolektivnog iskustva EuvsDisinfo, stečenog od njegovog stvaranja 2015. godine.
Na stranici su definisani termini koji se koriste kada se govori o ovom fenomenu, među kojima su lažne vesti, manipulacije informacijama, propaganda, strane manipulacije informacijama i mešanje u unutrašnju politiku, operacije uticaja.
Portal nudi uvid u proruski medijski ekosistem i objašnjava filozofiju koja stoji iza stranih manipulacija informacijama i mešanja u unutrašnju politiku druge države.
Građani na portalu mogu da dobiju i smernice kako da odgovore na moguće dezinformacije ili lažne vesti sa kojima dolaze u kontakt.
Izvor: Learn
Među njima su i sledeći saveti:
- Razmisli pre nego što podeliš nešto na društvenim mrežama. Niko ne želi da bude osoba koja će da kontaminira fidove svojih prijatelja lažnim vestima i teorijama zavere.
- Na propagandu se odgovara jezikom vrednosti.
- Sankcionišite one koji šire dezinformacije
- Čitajte kvalitetne medije i život će vam biti zdraviji.
- Proverite izvor, proverite izvor, proverite izvor.
Budući da je ponekad prepoznavanje dezinformacija nezgodno i teško, na portalu su i kvizovi, pomoću kojih posetioci mogu da testiraju svoju otpornost i provere da li su u stanju da identifikuju dezinformacije, nepouzdane informacije ili falsifikovani sadržaj.
Izvor: Learn
Posetiocima stranice na raspolaganju je i drugi sadržaj kako bi izgradili i ojačali otpornost na dezinformacije - izvori i alati za proveravanje činjenica, filmovi, igrice, podkasti...
Novi alat za borbu protiv dezinformacija predstavljen je 24. oktobra, prvog dana Globalne nedelje medijske i informacione pismenosti. Proizvod je radne grupe Evropske službe za spoljne poslove, East Stratcom, koja je osnovana kako bi se borila protiv ruske propagande.
Kako je EEAS naveo u saopštenju, prošlo je osam meseci od početka ruske agresije u Ukrajini, a još pre godinu dana, od jeseni prošle godine, postalo je očigledno pripremanje terena za agresiju u informacionom prostoru.
Naime, tri meseca uoči početka rata, 24. februara, radna grupa EEAS-a, East Startcom, primetila je karakterističan skok dezinformacija u ruskim informacionim ekosistemima.
Mediji poznati po širenju proruskih dezinformacija pojačali su upotrebu ključne reči „nacistički” kada su govorili o Ukrajini. Upotreba te reči porasla je za skoro 300 odsto, dok je korišćenje reči „genocid” poraslo za više od 500 odsto. EUvsDisinfo je u poslednjih 12 meseci zabeležio 1.200 slučajeva dezinformacija koje se odnose na Ukrajinu, EU, njene države članice i celu zajednicu koja se suprotstavlja ruskoj agresiji i podržava Ukrajinu.
Kako se nastavlja vojna agresija, nastavljaju se i kampanje manipulacije informacijama i dezinformacija, navodi EEAS. U toku su aktivnosti na više jezika i na desetinama platformi, van mreže i na mreži. Na taj način se hrane podele, stvara konfuzija i skreće pažnja sa agresije Rusije na Ukrajinu i ratnih zločina.
EEAS zaključuje da se poslednjih meseci još jasnije pokazalo da su dezinformacije velika pretnja i da je ključno da se svi građani odbrane od njih.
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...
Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...
Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...
Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter...
Novinari, civilno društvo i istraživači imaju mnoge zamerke na generati...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.