Prema izveštaju koji ocenjuje u kakvoj sredini rade novinari u 180 zemalja i teritorija, situacija je jako loša u 31 zemlji, loša u 42, problematična u 55, a dobra ili prilično dobra u 52 države. 

To znači da je sredina u kojoj rade novinari loša u sedam od 10 zemalja, a zadovoljavajuća za jednu od tri države. 

Među njima, Srbija je jedina zemlja Zapadnog Balkana kojoj se u ovoj godini pogoršala pozicija. 

Srbija zauzima 91. mesto

Srbija ove godine zauzima 91. mesto, dok je prošle godine bila na 79. mestu.

U izveštaju se navodi da provladini mediji u Srbiji šire rusku propagandu. 

Kako se navodi, nagrađivano, kvalitetno novinarstvo, koje istražuje kriminal i korupciju, nalazi se između razularenih lažnih vesti i propagande. 

Dok je pravni okvir čvrst, novinarima prete politički pritisci i nekažnjivost zločina koji su nad njima počinjeni.

Sa više od 2.500 medija registrovanih u zemlji, medijsko tržište je veoma fragmentirano. 

Među najuticajnijim medijima su javni emiter RTS i nezavisna televizijska mreža N1, kao i nekoliko tabloida, navodi se u izveštaju. 

Navodi se i da je ruski kanal RT, zabranjen u EU zbog sankcija uvedenih kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, objavio u novembru 2022. da pokreće ogranak na srpskom jeziku pod nazivom RT Balkan.

U visoko polarizovanoj političkoj klimi, novinari su redovno izloženi političkim napadima koje podstiču pripadnici vladajuće elite, a koje pojačavaju određene nacionalne TV mreže, navodi se u izveštaju.  

Ni političari ni institucije, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije (REM), sastavljeno uglavnom od pojedinaca koje je imenovala vlada, nisu voljni da poprave situaciju. 

Osim toga, novinarima koji su kritični prema vladajućoj stranci ograničen je pristup intervjuima sa predstavnicima vlade i javnim informacijama.

^{Foto: rsf.org}

Dok Srbija ima neke od najnaprednijih zakona u vezi sa medijima, sa ustavom koji garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju, uključujući samonametnutu cenzuru. 

Reporteri bez granica navode i da su zakoni koji propisuju kako tužioci i policija treba da reaguju kada su novinari napadnuti doveli do pozitivnih rezultata u određenim slučajevima. 

Međutim, pravosuđe, koje se bavi mnogim pitanjima vezanim za medije, tek treba da dokaže svoju nezavisnost i delotvornost u zaštiti slobode štampe.

Većina medija prihode ostvaruje od reklama i javnih subvencija. 

Kako se navodi u izveštaju, pristup i jednom i drugom u velikoj meri kontroliše vladajuća elita i podložan je pristrasnosti objavljivanja. 

Koncentracija medija je još jedan problem koji se pojavljuje, a državni Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku oko pristupa, programa i korisnika.

U izveštaju se navodi i da su žene novinarke u zemlji i dalje su na meti i zbog svog izveštavanja i zbog pola. 

Dodaje se i da grupe krajnje desnice ciljaju na štampu koja pozitivno izveštava o izbeglicama i migrantima.

Iako su u toku napori da se unapredi bezbednost novinara i bori se protiv nekažnjivosti za zločine počinjene nad njima – u vidu dve radne grupe i uvođenja SOS linije za medije – srpski novinari su još uvek daleko od osećaja zaštićenosti, ocenjuju Reporteri bez granica. 

To je potkrepljeno činjenicom da mnogi ozbiljni napadi na novinare ostaju nerazjašnjeni, kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Najbolje rangirane nordijske zemlje, najgore azijske zemlje

Kad je reč o našem regionu, Albanija je na 96. mestu, Bosna i Hercegovina na 64, Kosovo na 56, Crna Gora na 39. a Severna Makedonija na 38. Hrvatska je 42. po redu na listi.

Ukupno gledajući, najbolje u izveštaju su rangirane nordijske zemlje, dok su najgore rangirane azijske zemlje.

Norveška je prva na listi, sedmu godinu zaredom. 

Na drugom mestu je Irska, zatim slede Danska, Švedska, Finska i Holandija. 

Poslednja tri mesta zauzimaju isključivo azijske zemlje.

Vijetnam, koji je nedavno završio lov na nezavisne reportere i komentatore, sada je na 178. mestu. 

Kina je na 179. mestu, kao, navodi RSF, najveći svetski zatvor za novinare i jedan od najvećih izvoznika propagandnog sadržaja, a na poslednjem mestu je Severna Koreja. 

Svetski indeks slobode medija pokazuje velike promene, sa velikim usponima i padovima, kao što je skok Brazila na listi za 18 mesta i pad Senegala za 31 mesto. 

Ova nestabilnost je rezultat povećane agresivnosti vlasti u mnogim zemljama i rastućeg animoziteta prema novinarima na društvenim mrežama, ali i u realnosti. 

Razlike u rejtingu zemalja članica EU su takođe veoma velike. 

Više od polovina EU članica je dobilo veći indeks, dok ima onih koje su nazadovale. 

Propagandni rat

Kako se navodi u izveštaju, Rusija, u kojoj je povećana propaganda zbog rata u Ukrajini, je na 164. mestu na listi, odnosno pala je za još devet mesta. 

Moskva je u rekordnom roku uspostavila novi medijski arsenal posvećen širenju poruka Kremlja na okupiranim teritorijama u Ukrajini, dok se jače nego ikada obračunava sa poslednjim preostalim nezavisnim ruskim medijima, koji su zabranjeni, blokirani ili proglašeni „stranim agentima“. 

Sjedinjene Države pale su za tri mesta na 45. mesto.

Američki ispitanici izneli su negativne ocene o atmosferi u kojoj rade novinari, naročito kada je reč o zakonskim okvirima na lokalnom nivou i široko rasprostranjenom nasilju, dok je ubistvo dvojice novinara imalo negativan uticaj na rangiranje te zemlje.  

Novinarstvo ugroženo industrijom lažnih sadržaja

Novinarstvo je u 2023. ugroženo industrijom lažnih sadržaja, navodi se u izveštaju. 

Dodaje se da lažni sadržaji imaju jak uticaj na medije.

^{Foto: Pixabay} 

U čak 118 zemalja su anketirani pojedinci navodili da su politički akteri sistematski uključeni u masovnu dezinformaciju ili kampanje propagande. 

Veliki razvoj veštačke inteligencije takođe izaziva probleme u medijskom svetu.

U 118 zemalja, što je dve trećine od 180 zemalja koje je indeks ocenio, većina ispitanika je u upitniku navela da su politički akteri u njihovim zemljama često ili sistematski uključeni u masovne dezinformacione ili propagandne kampanje. 

Zamagljuje se razlika između istinitog i lažnog, stvarnog i veštačkog, činjenica i izmišljotina, što ugrožava pravo građana na informacije. 

Takođe, razvoj veštačke inteligencije izaziva dalji haos u svetu medija.

Industrija dezinformacija širi manipulativni sadržaj u ogromnim razmerama.  

Veštačka inteligencija hrani društvene mreže sve verodostojnijim lažnim fotografijama, uključujući prilično realistične, među kojima su one na kojima je uhapšeni Donald Tramp i Džulijan Asanž u komi u ludačkoj košulji, što je postalo viralno.

Kakva je situacija u svetu 

U Aziji su promene u vladajućim strukturama u pojedinim zemljama poboljšale okruženje za medije i doprinele značajnom porastu indeksa. 

Situacija je iz „problematične“ postala „veoma loša“ u tri zemlje: Tadžikistanu, koji je na 153. mestu, Indiji, na 161. mestu i Turskoj, na 165. mestu.  

U Indiji, preuzimanje medija od strane oligarha bliskih premijeru Modiju ugrozilo je pluralizam, dok je Erdoganova administracija u Turskoj pojačala progon novinara uoči izbora zakazanih za 14. maj. 

Neki od najvećih padova Indeksa za 2023. zabeleženi su u zemljama u Africi. 

Doskorašnji regionalni model, Senegal, pao je za 31 mesto na 104. pre svega zbog krivičnih prijava protiv dvojice novinara i oštrog pada bezbednosti medijskog osoblja. 

U Magrebu, Tunis (121.) je pao za 27 mesta kao rezultat rastućeg autoritarizma predsednika Sajeda i nesposobnosti da toleriše medijske kritike. 

U Latinskoj Americi, Peru je pao za 33 mesta na 110. jer njegovi novinari skupo plaćaju stalnu političku nestabilnost, maltretirani su, napadnuti i omalovaženi.

U izveštaju se navodi da je Evropa, posebno Evropska unija, region sveta u kome je novinarima najlakše da rade, ali je i tamo situacija različita od zemlje do zemlje. 

U Nemačkoj je zabeležen rekordan broj slučajeva nasilja nad novinarima i hapšenja, pa je pala za pet mesta na 21. Poljska se popela na 57. mestu, a Francuska na 24. 

Grčka, koja je na 107. mestu, gde su novinare špijunirale obaveštajne službe i moćni špijunski softver, i dalje ima najniži rang u EU. 

Poslednji na regionalnoj rang listi, Bliski istok i Severna Afrika (MENA) i dalje su najopasniji region na svetu za novinare, sa situacijom koja je klasifikovana kao „veoma loša“ u više od polovine njenih zemalja. 

Veoma nizak rezultat nekih zemalja, uključujući Siriju (175.), Jemen (168.) i Irak (167.), posledica je činjenice da je veliki broj novinara nestao ili su taoci. 

Iako je Palestina (156.) na listi porasla za 14 mesta, bezbednost u toj zemlji je na veoma niskom nivou nakon što su još dva novinara ubijena 2022. 

Saudijska Arabija je i dalje ukorenjena pri dnu Indeksa.