Niko ne sumnja da Rusija ima snažan uticaj na Balkanu, ali stručnjaci za bezbednost upozoravaju da ona ne može da ostvaruje svoje interese bez domaćih, lokalnih pristalica, javnih i prikrivenih. 

„Moskva ima jedinu korist od nestabilnosti između Bugarske i Severne Makedonije. „Tenzije između dve zemlje izazivaju pojedinci i grupe koji su protiv makedonskih evropskih integracija i članstva u NATO. „Provokacije dolaze iz zemalja koje nisu deo EU i iz centara trećih zemalja koji su istorijski imali interes da ovaj region ne bude u NATO i EU i da ima zamrznute sukobe. „Makedonci su prvi rekli da je Rusija umešana u kvarenje odnosa sa Sofijom. Ovo su samo neki od komentara i zaključaka kako u Bugarskoj tako i u Makedoniji o uticaju Rusije na Zapadnom Balkanu.

Bugarske specijalne službe su prošle godine čak opisivale pokušaje Rusije da utiče na procese na Zapadnom Balkanu i da „preuzme” bugarske zajednice van granica zemlje, a ruske obaveštajne mreže na Balkanu su postale sve aktivnije sa centrom u Nišu. Sa makedonske strane, međutim, bilo je direktnih optužbi da Rusija stoji iza antibugarske „histerije“ u zemlji.

Makedonski stručnjaci za bezbednost su jednoglasni da Rusija ima interes za Balkan i politički i ekonomski, i da su ruske akcije u regionu deo šire strategije podrivanja demokratije i zapadnih vrednosti širom zapadnog sveta u cilju jačanja pozicija Moskve.

Blagoja Markovski, predsednik Balkanskog bezbednosnog foruma, smatra da Rusija ima interes za Balkan, to je pokazala i ranije i danas, i da želi da ima svoj uticaj i u narednom periodu.

- Tu nema sumnje, ona je zainteresovana i sa političkog i sa ekonomskog stanovišta i nastaviće da se tako ponaša prema Balkanu. To je njeno polje interesovanja i ne želi da ga nikome prepusti. Međutim, njen uticaj ne bi bio toliki da nije pronašla zainteresovane pojedince i grupe, kao i političke subjekte i stranke koji podržavaju njene napore da taj interes uspostavi u ovom delu Balkana – kaže Markovski u izjavi za „Sloboden Pečat „.

Međutim, za njega je čudno da se Rusija napada izuzetno, a da se ne personalizuju problemi u Makedoniji i Bugarskoj. Da Rusija nije imala svoje podanike u obe zemlje, ne bi mogla da vrši svoj uticaj, kao što to sada pokušava, pa krivicu treba tražiti ne samo od Moskve već i od pristalica njene politike.

Ko su krivci? Markovski ističe bugarskog predsednika Rumena Radeva kao izuzetnog pobornika ruske politike i ruskih interesa, a dok je on predsednik, „naša servilnost bugarskoj politici proizvešće ovakve događaje i takvu ekonomsku i političku situaciju u Makedoniji“.

– Radev je eksponent ruskih interesa i u Bugarskoj i u Makedoniji. U EU i u NATO-u treba jasno reći da su njegovo ponašanje i praktično delovanje u interesu Rusije, a ne dobrosusedskih odnosa Makedonije i Bugarske. Radev je najveći krivac za ovo što se sada dešava, zajedno sa svojim pristalicama, pre svega bugarskim socijalistima i tehničkom vladom koju je postavio – kaže Markovski.

Za univerzitetskog profesora Marjana Đurovskog region Balkana je deo hibridnog sukoba Zapada i Rusije, a glavni cilj ruske strategije za Balkan je usporavanje integracije zemalja u NATO i EU i širenje nepoverenja prema njima i korumpiranje demokratskih sistema.

– Propaganda je tradicionalna ruska mera prema Balkanu, koja cilja na slovenske pravoslavne zajednice, a glavna poruka je „poseban odnos” koji imaju prema Rusima – kaže Đurovski za „Sloboden pečat”.

Prema njegovim rečima, Ruska Federacija ima četiri konkretna cilja: Uticati na proces donošenja odluka u svakoj pojedinačnoj državi regiona, osvojiti „srca i umove“ naroda, erozija institucija i političkih sistema podsticanjem nepoverenja u demokratske i državne institucije, kao i intraetnička, međuetnička, socijalna, kulturna i politička polarizacija društava, što dovodi do lošeg upravljanja u svakoj pojedinačnoj državi i sve veće energetske zavisnosti u regionu.

- Rusko delovanje na Balkanu deo je šire Putinove strategije da podriva demokratiju i zapadne vrednosti širom zapadnog sveta u cilju jačanja pozicija Ruske Federacije. Modus operandi ruske spoljne politike i ruskih obaveštajnih službi je isti u Evropi i na Balkanu, ali je uvek prilagođen lokalnim prilikama. U ovom trenutku, tačke sa najvećim „prozorom mogućnosti“ na Balkanu, odnosno „vruće tačke“ su dijalog Srbija-Kosovo i situacija u BiH vezana za Republiku Srpsku, zaključuje Đurovski.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/za-ruskite-interesi-se-grizhat-domashni-proruski-sili/