Nasilni sadržaji u video igricama i filmovima,  obrazovni sistem, nezainteresovani roditelji, nekontrolisane društvene mreže pune dezinformacija i propagande, ali i lak pristup oružju, problemi su koji su ovih dana isplivali u makedonsko društvo i pokrenuli alarm institucija radi veće bezbednosti nakon dva masakra u Beogradu.

Jačanje sistema kontrole u obrazovnim ustanovama, podizanje stepena obrazovanja, podizanje medijske pismenosti i jačanje stručnih službi koje će brinuti o mentalnom zdravlju dece, mnogo bi pomoglo u procesu prevencije situacija krivične odgovornosti među maloletnicima. , savetuju neki od domaćih stručnjaka, gde bi, prema njihovim rečima, uključivanje alarma za veću kontrolu nad decom na društvenim mrežama doprinelo smanjenju nasilja i opštem povećanju bezbednosti među ljudima u zemlji.

U tom kontekstu, komunikator i komunikolog Bojan Kordalov kaže za „Sloboden pečat” da je tanka granica između zakonskog regulisanja internet prostora informacijama i poštovanja slobode govora. Međutim, prema njegovim rečima, neophodno je veće angažovanje institucija u društvima da bi se uveo red u more informacija i dezinformacija koje se svakodnevno plasiraju građanima, posebno preko društvenih mreža.

– Pre svega, treba da razumemo zašto su neke zemlje odlučile da ograniče društvenu mrežu Tik Tok. Reč je o zabrinutosti za bezbednost i bezbednost koja se prenosi na toj mreži, a po mom mišljenju, kao zemlja članica NATO-a i zapadnih vrednosti, legitimno je da domaće institucije razmotre takvu opciju – ističe Kordalov.

Prema rečima Kordalova, kada je reč o zaštiti dece od sadržaja društvenih mreža, dve su ključne komponente.

– Kada govorimo o zaštiti dece od Tik Toka, moramo istaći da na ovoj društvenoj mreži ima negativnih komponenti i za decu i za odrasle, a o tome svedoče primeri u društvu gde su deca nedavno patila zbog imitiranja sadržaja. objavljenih  na Tik Toku. Ali ako mislimo da ćemo ukidanjem Tik Toka u školama zaustaviti negativnu kampanju, bojim se da se to očekivanje neće ispuniti ni sa bezbednosnog ni sa obrazovnog ugla. Takve mere države biće čisto populističke i neće imati efekta – pojašnjava Kordalov.

Komunikator savetuje da je za prevazilaženje ovog ozbiljnog problema koji muči domaće društvo, ali i društva drugih zemalja u regionu, potrebno veće angažovanje institucija na terenu među pogođenim.

- Potrebna nam je ozbiljna državna strategija koja bi se, po mom mišljenju, sprovodila na terenu kroz aktivno angažovanje institucija sa pogođenim licima, ovde govorim i o deci i o odraslima, roditeljima. Ako mislimo da će država rešiti probleme za roditelje, potpuno je pogrešno razmišljanje, naprotiv, dok sami ne rešimo probleme koji muče naše najmilije uvek će biti mesta za takve incidente koji se dešavaju i u kojima se često gube i ljudski životi – smatra Kordalov.

Prema njegovim rečima, zemlje regiona, uključujući i Makedoniju, treba da prate svetsko ili evropsko zakonodavstvo koje se odnosi na regulisanje internet prostora. U tom pravcu zemlje regiona treba da kreiraju svoje zakonodavstvo za ovu sferu, koje će pre svega biti moderno i istovremeno demokratsko.

Koji su rizici TikToka?

Ministar prosvete Jeton Šaćiri je u izjavi medijima nakon otvaranja konferencije italijanskog jezika u Rektoratu UKIM-a najavio da će nadležne institucije proceniti potencijalne rizike korišćenja „TikToka” od strane studenata kako bi se zaključilo da li treba ograničiti njegovu upotrebu. Po pitanju bezbednosti u školama biće organizovani intenzivni sastanci nastavnika, psihologa i roditelja, a od septembra priručnici i protokoli sa merama.

Bezbednosne institucije bi trebalo da procene koliko je loš materijal na „TikToku” s obzirom na nekoliko video snimaka studenata za koje postupa MUP. Uključiće se i Ministarstvo za informaciono društvo i upravu i Agencija za elektronske komunikacije, kao i druge institucije iz IKT sektora da preispitaju načine korišćenja ove aplikacije.

„Ako možemo da imamo određena ograničenja od strane informatičkih institucija u načinu otvaranja i unosa podataka, razmotrićemo sve mogućnosti“, rekao je Šaćiri i dodao da se preporuke u vezi sa ovim sadržajima razmatraju i u drugim zemljama.

Ministar za informaciono društvo i administraciju Azir Aliju ranije je izjavio da kao ministarstvo nisu zauzeli stav da li treba zabraniti TikTok, ali smatraju da je neophodno regulisanje društvenih platformi.

„MIOA ima jasan stav da je protiv svake vrste govora mržnje ili nasilja, bez izuzetka, i podržavamo sankcionisanje svakog izvora govora mržnje/nasilja. Ministarstvo uzima u obzir sve društvene platforme bez izuzetka. Iako trenutno ne zauzimamo stav da zabranimo bilo koju društvenu platformu, ali i kao roditelji, čvrsto verujemo da društvene platforme kao fenomen civilizacije našeg vremena treba početi da se regulišu“, kaže Aliu.

Neophodna je široka debata i edukacija mladih o korišćenju društvenih mreža

Istovremeno, ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski na konferenciji za novinare, u okviru 50. Evropske regionalne konferencije Interpola u Ohridu, o predlozima za smanjenje granice krivične odgovornosti maloletnika,  posle masakra u Srbiji, Spasovski je rekao   da je neophodna široka debata koja bi pomogla procesu.

„Odluke ne treba da se rukovode emocijama, već razumom, da možemo da uradimo ono što je racionalno u datom trenutku. Dakle, mislim da kada je u pitanju bezbednost vredi razmotriti i prihvatiti sve opcije koje će unaprediti bezbednost“, rekao je Spasovski.Prema njegovim rečima, roditelji imaju ozbiljnu odgovornost u tom delu, misleći na kontrolu nad decom u odnosu  na pristup internetu, društvenim medijima i slično.

Komunikološki stručnjaci i prosvetni radnici jednoglasni upozoravaju da institucije i akteri, osim ograničenja i zabrane korišćenja društvenih mreža kada su deca u pitanju, što pre treba da uvedu digitalnu obrazovnu komponentu za decu, digitalnu i medijsku pismenost i u saradnji sa roditeljima da stvore bezbedno okruženje u novoj eri društvenih medija

TikTok zabrana ili delimično ograničenje

Makedonija bi mogla biti jedna od mnogih zemalja na svetu u kojima je Tik-Tok aplikacija zabranjena u školama. U svetu, iz bezbednosnih razloga, 16 zemalja je zabranilo Tik-Tok globalno. Ujedinjeno Kraljevstvo i Novi Zeland prošle nedelje su najavili mere da blokiraju TikTok sa državnih uređaja, dodatno podižući tenzije između vlasnika aplikacije i zapadnog sveta. U SAD-u  je Bela kuća prošlog meseca dala saveznim agencijama rok od 30 dana da uklone TikTok sa svih telefona i sistema. Ministarstvo pravde i FBI trenutno istražuju društvenu mrežu za praćenje novinara putem aplikacije.

Zadiranje u privatnost i zaštitu ličnih podataka bili su početni motivi za zabranu TikToka, ali su, kao i u ovom zakonu, više naglašeni razlozi poput opasnih aktivnosti među mlađim korisnicima, koji su dominantni korisnici ove društvene mreže. Primeri uključuju borbene igre sa izazovima koji ugrožavaju život i bezbednost, kao slučajeve u kojima se veličaju i opravdavaju nasilne aktivnosti, pa čak i ubistva i samoubistva.

Da bi to bolje ilustrovao, Akios je objavio grafikon koji prikazuje svetsku mapu zemalja koje su odlučile da zabrane aplikaciju u vlasništvu kineske kompanije Beta Dens.

^{FOTO: Zemlje koje su zabranile Tik Tok u svetu}

Prema grafikonu, zemlje koje su uvele delimičnu zabranu, što znači da aplikacija neće biti dozvoljena na službenim telefonima javnih službenika, su: SAD, Kanada, Novi Zeland, Tajvan, Finska, Švedska, Francuska, Austrija, Španija, Portugal, Holandija, Belgija, Litvanija, Letonija, Estonija, Nemačka, Velika Britanija, Češka Republika, Poljska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, Italija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska, Danska i Grčka.

U ovim zemljama zabrana TikTok-a se odnosi na državne uređaje, ali ne i na privatne telefone. Zemlje koje su uvele potpunu zabranu TikToka uključuju Indiju, Avganistan i Indoneziju. U međuvremenu, Pakistan i Bangladeš su uveli privremenu zabranu.

Dezinformacije postaju kamen spoticanja u članstvu u EU

Dezinformacije u makedonskom internet prostoru se ubrzano šire i sve ih je više. Evropska komisija je takođe izrazila zabrinutost povodom ovog pitanja u poslednjem Izveštaju za 2022. godinu o napretku S. Makedonije na putu evropskih integracija. U Izveštaju se navodi da postoje „rastuće pretnje od dezinformacija“, a kao glavni izvor različitih vrsta dezinformacija ukazuje se na onlajn medije i društvene mreže.

- Internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno s obzirom na sve veće pretnje od dezinformacija. Mrežni mediji i platforme društvenih medija glavni su izvor dezinformacija, govora mržnje, kršenja profesionalnih standarda i kršenja prava intelektualne svojine, navodi se u Izveštaju EK 2022. 

U dokumentu EU se takođe dodaje da je u kontekstu dezinformacija koje dolaze u vezi sa ratom u Ukrajini, makedonska vlada u martu 2022. zabranila reemitovanje ruskih TV kanala izmenom Zakona o restriktivnim merama. Inače, prethodni izveštaji na osnovu policijskih izvora ukazuju da je policija do sada postupila na desetine slučajeva, ali dodaju da je to i dalje veoma teško jer nema konkretnih zakona. Od tada su više puta do sada obaveštavali da pravog krivičnog dela nema, te da po njima mogu postupati samo kada su u vezi sa drugim krivičnim delom. U Krivičnom zakoniku nema krivičnog dela za lažne vesti. Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa protiv lažnih vesti u koordinaciji sa javnim tužilaštvom. Otuda se postavlja pitanje da li nam treba novi zakon u kome će lažne vesti biti zločin.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/se-stega-obrachot-okolu-socijalnite-mrezhi-nasilnite-sodrzhini-dezinformaciite-i-propagandite-najgolemi-problemi-za-opshtestvoto/}