Krajem marta meseca ove godine slika pape Franje odevenog u pufnastu blještavo belu jaknu obišla je svet. Nekoliko dana ranije, milioni ljudi širom planete videli su niz slika Donalda Trampa koji je uhapšen i odveden u zatvor. Međutim, ove slike nisu bile stvarne: Tramp nije bio u policijskom pritvoru, a papa Franja nikada nije nosio dotičnu nesretnu pufnastu jaknu. Slike su napravljene pomoću veštačke inteligencije (Artificial Intelligence - AI), moćne tehnologije koja je sposobna da proizvodi sadržaj u različitim formatima – tekstualnim, audio ili vizuelnim – iz uputstava koje daju korisnici, a koja su nazvana ,,promptovi’’ (prompts). 

Sasvim je verovatno da su u oba pomenuta slučaja mnogi konzumenti interneta bez veće muke uočili i etiketirali ovaj sadržaj (koji je vrlo brzo postao i predmet provere većine sajtova za proveru činjenica širom sveta) kao lažan. Pogotovo je u slučaju slika hapšenja Donalda Trampa bilo olakšano proveriti verodostojnost sadržaja s obzirom na to da nijedan novinski portal nije pokrio tako značajnu i senzacionalističku vest, što bi hapšenje Donalda Trampa nesumnjivo bilo. 

Međutim, nesporno je da je za drugi deo konzumenata interneta ovaj sadržaj delovao kao nešto verodostojno i stvarno. I tako je slučaj papa Franje i njegove lažne slike u blještavoj pufnastoj jakni dobio epitet na društvenoj mreži Tviter potencijalno ,,prvog pravog masovnog slučaja dezinformisanja kreiranog uz pomoć veštačke inteligencije (AI)’’. 

^{IZVOR: Društvena mreža Tviter, @broderick}

Autori lažnih slika iz naše priče su poznati. Tako je američki onlajn magazin intervjuisao 31-godišnjeg građevinskog radnika iz Čikaga koji je prvobitno postavio sliku pape koju je kreirala veštačka inteligencija na vebsajtu društvenih vesti i diskusionih foruma Reddit, kao i u Fejsbuk grupi posvećenoj veštačkoj inteligenciji. Prvobitna ideja koja se nalazila iza postavljanja fotografije bila je da ona bude primer generisane umetnosti, bez da postane predmet globalne senzacije. 

Sa druge strane, seriju fotografija navodnog hapšenja Donalda Trampa prvobitno je tvitovao Eliot Higins (Eliot Higgins), ni manje ni više nego osnivač sada već nadaleko poznatog projekta Bellingcat, nezavisnog međunarodnog kolektiva istraživača, istražitelja i građanskih novinara koji se fokusiraju na istraživanje društvenih mreža i otvorenih izvora kako bi ispitali različite teme. Gospodin Higins je fotografije podelio bez da su one sadržale bilo kakav vodeni žig ili jasan znak njihove neverodostojnosti, što bi bila osnovna mera predostrožnosti onih koji se bave proveravanjem činjenica kako bi izbegli nenamerno širenje lažnog sadržaja.

Iza sintagne ,,generativni sistemi veštačke inteligencije (AI alati) krije se zapravo vrsta tehnologije veštačke inteligencije (AI) koja može da proizvede različite vrste sadržaja uključujući tekst, slike, audio i sintetičke podatke.

Iako generativni sistemi veštačke inteligencije (AI alati) zapravo postoje već duže od pola godine (poput Midjourney ili Dall-E sistema veštačke inteligencije koji su pušteni u javnost u julu prošle godine u beta verziji sa otvorenim pristupom), teško da može biti slučajnost to što su oni odigrali ključnu ulogu u incidentu masovnog dezinformisanja u istim sedmicama kada je druga tehnologija postala teme javnog  mnjenja širom sveta u obliku generativne veštačke inteligencije (AI) sa tekstualnim izrazom, od čega je definitivno sada najpoznatiji Open AI GPT, ali su tu i drugi slični programi i alati koji su poznati kao takozvani ,,modeli velikih jezika’’ (Large Language Models – LLM).

Široka diskusija u javnom mnjenju oko ChatGPT četbota (softverska aplikacija projektovana da korisnicima pruža mogućnost onlajn komunikacije i interakcije bez ikakvog angažovanja ljudskog faktora) - ali i sledeće iteracije, GPT-4, koja, između ostalog, pruža kao rezultat i prihvata i tekst i sliku – i posledica njegove pojave i postojanja po medije i informacioni sistem, teče paralelno sa novim izazovima nastalih od starijih, ali ništa manje uticajnih, generativnih AI alata sa vizuelnim rezultatima.

U skladu sa time, kraj meseca marta ove 2023. godine definitivno predstavlja prekretnicu i, ujedno, početak nove ere za dezinformacije i njihovo širenje, u kojoj tehnološki napredak uvodi novu dinamiku u proizvodnju i širenje lažnog i namerno i nenamerno obmanjujućeg sadržaja.

O tome na koji način na širenje dezinformacija će uticati tekstualni izraz kao proizvod generativnih AI alata, a na koji vizuelni izraz kao proizvod generativnih AI alata biće reči u narednom tekstu, u kome ćemo se detaljnije pozabaviti ovom temom. 

Iz perspektive dezinformacija, alati poput četbotova zasnovani na generativnoj veštačkoj inteligenciji daju korisnicima neposredan pristup rezultatima koji nisu nužno pouzdani ili tačni, dok vizuelni izrazi kao finalni proizvodi ovih alata daju zlonamernim akterima neviđenu sposobnost da proizvode realistične slike i video zapise.

U vremenu koje dolazi pred naukom je ozbiljan zadatak da se pozabavi istraživanjem koje će ići u smeru toga na koje sve načine veštačka inteligencija upliće svoje prste u širenje dezinformacija kako bi svi oni koji se nalaze na frontovima borbe protiv dezinformacija mogli što uspešnije da se snađu u novoj eri, koja je, nema sumnje, već otpočela. 

Autor: Tamara Bajčić, menadžer za zaštitu podataka o ličnosti