Premijer Poljske Mateuš Moravjecki posetio je krajem novembra Kijev, odakle je pozvao ceo „slobodan svet“ da podrži Ukrajinu u ratu sa Rusijom, uz ocenu da može biti samo jedan ishod rata – ili će Ukrajina pobediti ili će Evropa izgubiti. Odmah nakon njegove posete, na Telegramu se proširila fotografija na kojoj se vidi premijer Poljske ispred spomenika Stepanu Banderi. Ruski Telegram kanal Ненасытный Гардемарин („Insatiable Gardes-Marine”) podelio je i izjavu poljskog premijera koju je navodno dao kada je odao počast Banderi: „Sećanje na ovog velikog borca protiv Rusa ostaće zauvek u našim srcima. Bandera je oduvek bio veliki prijatelj poljskog naroda.“ 

Fotografija je izazvala mnogo negativnih komentara budući da je Stepan Bandera kontroverzna ličnost i u Poljskoj i u Ukrajini. U Poljskoj je njegovo ime vezano za ukrajinsko-poljski sukob i masakr Poljaka u pokrajini Volinj tokom Drugog svetskog rata, neki ga vide kao fašistu i neprijatelja naroda, dok je za mnoge Ukrajince nacionalni heroj i borac za ideju nezavisnosti. 

Međutim, fotografija koja je izazvala buru na internetu je digitalno modifikovana jer je originalna fotografija snimljena na Spomeniku žrtvama Holodomora u Kijevu. 

Cilj ruske kampanje je da se lažna fotografija iskoristi za izazivanje javnog negodovanja u Poljskoj, tako da, pod pritiskom javne osude, poljska vlada smanji svoju podršku Ukrajini. 

Poljska platforma za proveru činjenica Konkret 24 potvrdila je da je navodna fotografija na spomeniku Banderi digitalno modifikovana. 

Naime, kabinet premijera na Fejsbuku je objavio autentične fotografije snimljene tokom posete Moravjeckog Spomeniku žrtvama Holodomora u Kijevu, gde je položio venac. Uz fotografije, navodi se da je premijer položio venac na Spomenik žrtvama Holodomora 1932-1933 u Kijevu, kao i da je velika glad u Ukrajini bila rezultat zločinačke politike Sovjetskog Saveza.

Na modifikovanoj fotografiji, telo premijera i još jedne osobe koja je bila u njegovoj pratnji izvučeni su iz originalne fotografije, slika je preokrenuta, a zatim dodata na fotografiju statue Stepana Bandere, koja se inače nalazi u selu Kozivka, u Ternopoljskoj oblasti. Pretraživanje fotografija na Jandeksu otkrilo je da se statua Stepana Bandere ranije pojavljivala na više veb stranica, uključujući Vikipediju.

^{Izvor: @PremierRP/archive, gornja; Telegram/archive, donja leva; Wikipedia/archive, donja desna}

Lažna fotografija je samo još jedan od pokušaja da se izazovu sporovi između Poljske i Ukrajine. Naime, korisnici društvenih mreža nastavljaju da spekulišu o navodnim težnjama Poljske da pripoji delove zapadne Ukrajine. 

Dva dana uoči posete poljskog premijera Kijevu, na Telegramu su se pojavile fotografije falsifikovanih upitnika koje je navodno pripremila poljska ambasada u Ukrajini. Telegram kanal koji podržava politiku Kremlja, Ukraina.ru (Ukraine.ru), pisao je da je poljska ambasada pripremila ankete za građane Ukrajine u kojima ih je pitala da li žele da budu pod poljskim protektoratom. U tom postu je bila i fotografija falsifikovanog pisma koje je navodno bilo upućeno poljskim generalnim konzulima u ukrajinskim gradovima Lucku i Lavovu, u kojem se od njih traži da sprovedu ispitivanje javnog mnjenja u Lavovu i Volinju. Kako se navodi u pismu, konzuli bi trebalo da dostave rezultate anketa ambasadi najkasnije do 21. novembra.

Telegram post je sadržao i snimak štampača koji pravi kopije upitnika. Na snimku se vidi da su dokumenti sadržali logotipe dve poljske organizacije - udruženja Poljaka „Beli orao“ (Orzeł Białi) i poljsko-ukrajinske Fondacije za saradnju (PAUCI). Falsifikovana dokumenta su napisana na ukrajinskom jeziku. Na snimku se vidi i nekoliko pitanja koja se odnose na nacionalnost ispitanika, zatim na to da li računaju na značajniju podršku Poljske Ukrajini, kao i delimično zamagljeno pitanje koje se odnosi na njihova razmišljanja u vezi sa poljskim protektoratom nad Volinjskim regionom.

Portparol poljskog Ministarstva spoljnih poslova negirao je da su upitnici autentični, navodeći da su svi navodi u vezi sa pripremama referenduma o priključenju zapadnih regiona Ukrajine Poljskoj dezinformacije. 

Kampanja na društvenim mrežama u kojoj se govori o navodnom pripajanju dela Ukrajine Poljskoj nije slučajna. Naime, nekoliko dana kasnije, krajem novembra, direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin rekao je da Varšava ubrzava pripreme za aneksiju zapadno-ukrajinskih zemalja, među kojima su teritorija Lavova, Ivano-Frankovska oblast i veliki deo Ternopoljske oblasti. Nariškin je rekao da se Poljska nada da će zemlje članice NATO pokušati da se dogovore sa Rusijom po ovom pitanju jer Poljska smatra da zaslužuje velikodušnu nagradu za vojnu pomoć pruženu ukrajinskoj državi tokom rata.