Ruske kampanje dezinformacija preko klonova autentičnih medija nisu novost od kada je počeo rat u Ukrajini.

Rusija je, naime, stvorila globalnu mrežu dezinformacionih kampanja kako bi sistematično širila lažne vesti i svoju propagandu.

Mreža ruskog uticaja prostire se po čitavom svetu, ali posebno targetira medije koji pokrivaju zapadne zemlje, ciljajući publiku širom Evropske unije i Velike Britanije.

Mreža je od početka rata u Ukrajini uključivala internet stranice koje su imitirale legitimne evropske medije, uključujući britanski Gardijan, nemački Bild, italijansku novinsku agenciju Ansa, ukrajinski RBC, francuski Le Mond, da bi se potom vesti sa tih stranica plasirale na društvene mreže, pre svega Fejsbuk i X (ranije Tviter).

Glavni cilj je bio promovisanje ruskog narativa o ratu u Ukrajini, prema kojem je Ukrajina propala, korumpirana i nacistička država.

Međutim, lažni članci počeli su ponovo masovno da preplavljuju informacioni prostor zapadnih zemalja 8. oktobra – dan nakon napada Hamasa na Izrael.

Nije prvi put da Rusija koristi druge sukobe kako bi skrenula pažnju sa sopstvenih ratnih zločina, ali i širila dezinformacije u skladu sa sopstvenom politikom.

Ratni sukobi su uvek pogodno tlo za širenje dezinformacija i pokušaj da se utiče na populaciju u tim zemljama, ali i šire.

Mrežom ne upravlja samo Rusija, već su u širenje propagandnih narativa uključene i brojne organizacije u svetu.

Sistem funkcioniše tako što se stvaraju savršene kopije svetskih medijskih sajtova sa sličnim imenima internet domena.

Zatim se na te lažne sajtove postavljaju dezinformacije, poluinformacije, manipulacije i lažne vesti, koje se potom dele i na društvenim mrežama.

Antisemitizam i nove tehnologije

Novu operaciju dezinformacione kampanje, pored dezinformacija fokusiranih na antisemitizam, karakterišu i nove tehnološke mogućnosti.

Mreža lažnih naloga je proširena, dok se za kreiranje sadržaja koristi veštačka inteligencija.

Operateri ove kampanje uspeli su da naprave skoro savršene replike veb-sajtova uglednih medija širom sveta u poslednje dve godine, kao prvu fazu sofisticirane kampanje dezinformisanja.

Među medijima čiji su veb-sajtovi bili falsifikovani i čija je falsifikovana verzija potom progurana preko društvenih medija bili su francuski listovi Le Monde, Le Figaro i Le Parisien; Der Spiegel, Suddeutsche Zeitung, Die Velt i Bild na nemačkom; izraelski sajtovi Mako i Liberal na hebrejskom; pa čak i Jewish Journal, američko izdanje na engleskom.

Prema materijalima koje su pregledali istraživači Haaretz-a, od kraja oktobra lažni izveštaji o ratu pojavljuju se na veb lokacijama koje su u prošlosti bile povezane sa operacijom.

Takođe je lažirana verzija popularne izraelske veb stranice Walla News, a najmanje četiri izveštaja sa dezinformacijama o ratu i odgovorima na njega u SAD i EU objavljena su na hebrejskom u pokušaju da se utiče na Izraelce.

Dok su se dezinformacije na hebrejskom jeziku fokusirale na rizike za Izrael, dezinformacije koje je ruska kampanja izbacivala na drugim jezicima koristile su rat da podriju Izrael, navode istraživači Haaretz-a.

Na primer, lažni Fox izveštaj tvrdi da su američki zakonodavci odlučili da će finansijska pomoć biti preusmerena iz Ukrajine u Izrael i da je Kijev već počeo da ucenjuje Vašington gubitkom rata protiv Rusije, ali da nikoga nije briga.

Falsifikovani nemački izveštaj pokušao je da poveže rat u Gazi sa rastućim cenama energenata u Nemačkoj, navodeći da politika Izraela doprinosi energetskoj krizi sa kojima se zemlje EU suočavaju nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Istraživači su pronašli preko 6.000 naloga koji su objavili preko 27.000 postova o ratu.

Nalozi su verovatno bili automatizovani, kreirani su skoro preko noći.

Veštačka inteligencija pisala je slične tekstove na različitim jezicima, koji su objavljivani i na Tviteru

Kremlj ulaže mnogo sredstava iz državnog budžeta u kampanje dezinformisanja i širenje sopstvene propagande svuda u svetu, budući da je dezinformisanje deo njihove vojne doktrine i predstavlja izuzetno oružje masovne manipulacije.

Cilj Kremlja je usmeravanje javnog mnjenja u drugim državama i destabilizacija društava, u šta se ulažu milioni iz budžeta.

Ruske dezinformacije su takođe veoma opasne tokom izbornog perioda u pojedinim zemljama, budući da Rusija traži načine i pokušava da se umeša u izborni proces drugih zemalja, kako bi promovisala kandidata koji bi im mogao biti koristan.

Zato bi se zaštita od uticaja ruskih dezinformacija mogla posmatrati i kao jedno od pitanja nacionalne bezbednosti zapadnih zemalja.