srpski english

Edukacija / Rat u Ukrajini - kako Kina širi rusku propagandu

Dok kineski zvaničnici u javnim obraćanjima zauzimaju naizgled neutralnu poziciju, način na koji kineski mediji od samog početka izveštavaju o ratu u Ukrajini govori drugu priču. To pokazuje i nova studija Alijanse za osiguravanje demokoratije (Alliance for Securing Democracy) pri Nemačkom Maršalovom fondu (German Marshall Fund), objavljena krajem februara. Dok je Kina učinila sve da u međunarodnim krugovima izgleda neutralno, državni mediji su usvojili propagandni narativ Kremlja. To je omogućilo  proputinovskim glasovima da dopru do još šire globalne publike, s obzirom da stranice kineskih državnih medija imaju preko milijardu pratilaca na Fejsbuku – otprilike deset puta više od ukupnog broja pratilaca stranica ruskih državnih medija.

Rat u Ukrajini - kako Kina širi rusku propagandu
Foto: Ilustracija

Edukacija / Rat u Ukrajini - kako Kina širi rusku propagandu

Dok kineski zvaničnici u javnim obraćanjima zauzimaju naizgled neutralnu poziciju, način na koji kineski mediji od samog početka izveštavaju o ratu u Ukrajini govori drugu priču. To pokazuje i nova studija Alijanse za osiguravanje demokoratije (Alliance for Securing Democracy) pri Nemačkom Maršalovom fondu (German Marshall Fund), objavljena krajem februara. Dok je Kina učinila sve da u međunarodnim krugovima izgleda neutralno, državni mediji su usvojili propagandni narativ Kremlja. To je omogućilo  proputinovskim glasovima da dopru do još šire globalne publike, s obzirom da stranice kineskih državnih medija imaju preko milijardu pratilaca na Fejsbuku – otprilike deset puta više od ukupnog broja pratilaca stranica ruskih državnih medija.

autor teksta
Tamara Bajčić | Demostat | Beograd 16. Mar 2023 | Edukacija

Kina i Rusija su se posle godinu dana rata približile i kad je reč o informativnom prostoru, ponavljajući često stavove jedna druge u državnim medijima, ali i na društvenim mrežama, u okviru šire strategije podrivanja Zapada, navodi Alijansa u izveštaju.

Kineski državni mediji, naime, od početka rata rusku invaziju na Ukrajinu nazivaju ,,specijalna vojna operacija’’ ili ,,ukrajinska kriza’’. 

Prenosili su tvrdnje da Sjedinjene Države finansiraju tajni program biološkog oružja u Ukrajini. Kako se navodi u izveštaju, tokom prvih 11 meseci rata kineski zvaničnici i državni mediji pomenuli su na društvenim mrežama reči „laboratorija“ i „Ukrajina“ u više od 500 tvitova.

Takođe, kineski mediji nikada ne govore da je predsednik Rusije Vladimir Putin agresor, već da je žrtva.  

Izostavljali su detalje o civilnim žrtvama u Ukrajini i međunarodnoj osudi Moskve, emitujući izjave ruskih zvaničnika bez provere i prikazivanja druge strane.

Tvrde i da su zemlje koje podržavaju Ukrajinu licemerne i ravnodušne prema ostatku sveta, kao i da ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kontroliše milijarder Džordž Soros.  

Pomagali su u širenju ruskih navoda da ukrajinski vojnici koriste civile kao živi štit, kao i da Rusija u Ukrajini napada samo vojne ciljeve.

Foto: Printscreen Youtube

Takođe, kineski mediji su kritikovali SAD i naglašavali i ranije iznete tvrdnje Pekinga o američkoj spoljnoj politici. 

U izveštaju se navodi da Kina koristi svoju globalnu mrežu da potkopa Zapad, te da ima ulogu u oblikovanju stavova neopredeljenih država na globalnom jugu. 

Naime, Rusija i Kina su skoro deceniju unazad vodile propagandu protiv Zapada i učvršćivale veze, koje su uoči invazije na Ukrajinu okarakterisale kao partnerstvo bez granica. Sada državne medijske kuće pomažu da se narativ Kremlja širi među ogromnom publikom u zemlji i inostranstvu. 

U periodu od 24. februara 2022. do 23. januara 2023. godine, kineski diplomatski nalozi, kao i nalozi državnih medija na Tviteru, citirali su ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tri puta više nego šefa ukrajinske diplomatije Dmitra Kulebu, dok je ruski predsednik Vladimir Putin osam puta više spominjan nego Zelenski.

Kineski državni mediji su takođe obezbedili redovno vreme za emitovanje izjava aktuelnih i bivših komentatora ruskih državnih medija. 

Na primer, bivši britanski političar Džordž Galovej, koji vodi emisiju na radiju Sputnjik i redovan je na RT i RT UK, stalno je retvitovan, citiran i intervjuisan u kineskim državnim medijima. Međutim, nikada se ne pominje njegova povezanost sa ruskim državnim medijima. 

Slično tome, kineski državni mediji i diplomate su retvitovali Li Kempa, bivšeg voditelja na sada ugašenom RT America, skoro 60 puta u prvih 11 meseci rata.

To je omogućilo proputinovskim glasovima da dopru do još šire globalne publike, s obzirom da stranice kineskih državnih medija imaju preko milijardu pratilaca na Fejsbuku – otprilike deset puta više od ukupnog broja pratilaca stranica ruskih državnih medija.

NATO nije bio redovna tema u kineskim medijima i na društvenim mrežama. Godine 2021. kineski državni mediji i diplomatski nalozi na Tviteru pominju „NATO“ u nešto više od 1.200 tvitova, dok su „NATO“ i „širenje NATO“ pomenuti u samo 52 tvita. 

Međutim, od početka agresije, na kineskim državnim i diplomatskim nalozima, SAD se pominje dva puta češće nego Rusija kada se govori o ratu, a stavlja se mnogo veći fokus na NATO nego ranije. 

Naime, od početka ruske invazije, spominjanje NATO-a povećalo se za više od 540 odsto, a širenje NATO-a za 1.700 odsto.

Foto:manhhai/Flickr

U izveštaju se konstatuje i da je Tajvan još jedna tema čija je spominjanje naglo poraslo od početka ruske invazije prošle godine.

To ostrvo je spomenuto zajedno sa Ukrajinom u tvitovima na kineskim nalozima više od 500 puta, iako je u ogromnoj većina slučajeva reč o pokušajima kineskih zvaničnika ili medija da odbace poređenja između Ukrajine i Tajvana.

Kineske poruke o ratu u Ukrajini dale su prednost odbrani interesa Kine u odnosu na ruske, međutim, interesi obe zemlje su toliko snažno isprepleteni, barem u smislu podrivanja Zapada, da je često teško napraviti razliku između njih, navodi se u izveštaju. 

Međutim, postoje neke teme o kojima je Kina pokazala jasnu nespremnost da pruži punu retoričku podršku Rusiji. 

Ovo je najvidljivije u slučajevima kada su ruske trupe počinile ili optužene za zločine i ratne zločine. 

Primer je slučaj Buča, budući da je samo nekoliko kineskih diplomata jasno dovelo u sumnju ruske zločine, dok su drugi zauzeli srednji kurs, pozivajući se na nezavisnu istragu, ne osuđujući i ne braneći Rusiju. 

U izveštaju se zaključuje da će, kako rat prelazi u svoju sledeću fazu, uloga Kine verovatno postati sve važnija, posebno u smislu uticaja na stavove u nesvrstanim zemljama globalnog juga.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Zapadni Balkan ranjiv na dezinformacije, potrebna pomoć EU
Zapadni Balkan ranjiv na dezinformacije, potrebna pomoć EU

Demokratije bi trebalo da počivaju na istinitim informacijama, a ukoliko inform...

Rat na Bliskom istoku ponovo aktivirao rusku kampanju dezinformisanja "Dvojnik"
Rat na Bliskom istoku ponovo aktivirao rusku kampanju dezinformisanja "Dvojnik"

Ruske kampanje dezinformacija preko klonova autentičnih medija nisu novost od k...

Dipfejk sadržaj dodatno podstiče spiralu nasilja u ratu između Izraela i Hamasa
Dipfejk sadržaj dodatno podstiče spiralu nasilja u ratu između Izraela i Hamasa

Slika krvavog leša. Fotografija bebe koja plače, uređena tako da izgled...

Rat u Gazi: Cenzura i raspirivanje mržnje i rasizma preko društvenih mreža
Rat u Gazi: Cenzura i raspirivanje mržnje i rasizma preko društvenih mreža

Amnesti internešenal je otkrila alarmantan porast zagovaranja mržnje koja pred...

Zašto je Afrika važna meta ruske propagande?
Zašto je Afrika važna meta ruske propagande?

U eri sve većeg tehnološkog napretka i prodora interneta širom ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti