Hibridne pretnje biće sve prisutnije u novoj eri, a treće sile će na ovaj način, lažnim vestima i dezinformacijama, pokušavati da utiču na unutrašnja dešavanja u državama. Ukratko, mnogi u stručnoj javnosti, kada je reč o Makedoniji i događajima vezanim za lažne dojave o bombama u školama, ali i hakovanju sistema državnih institucija, povezuju ih sa zvaničnom Moskvom za koju kažu da ne bira sredstva da bude prisutna na ovim prostorima.

Naime, ovakav stav domaćih stručnjaka o situaciji dolazi nakon što je makedonski ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski juče, posle niza lažnih dojava o bombama u zemlji, saopštio da pretnje o podmetnutim eksplozivnim napravama dolaze od mejlova poslatih sa adresa u Iranu i Rusiji, a plaćanja VPN servisima su sa kriptovalutama što otežava ulazak u trag počiniocima.

Državne institucije su najčešća meta hakera

- Koliko god opasno zvučali ovi bezbednosni rizici, građani moraju da shvate da ne treba da se plaše ovih dešavanja i da budu uvereni da su institucije naše zemlje zauzete čuvanjem ovog životnog prostora   - ističe Stefanovski.

Prema njegovim rečima, sajber-pretnje su deo hibridnih bezbednosnih akcija, koje ne utiču samo na građane i privredu, već mogu da poremete politički diskurs bilo koje demokratske zemlje u razvoju, šireći lažne vesti, pa čak i mešajući se u unutrašnje političke procese.

- Procesom pristupanja NATO-u, u kojem smo dužni da delujemo organizovano kroz institucije, ali i da blisko sarađujemo sa zemljama saveznicima, Makedonija čini najveći korak ka trajnom suzbijanju ove pretnje - kaže Stefanovski. On objašnjava da su i građani i političari svesni težine ove pretnje i da će upravo zbog toga, pošto nas sve podjednako pogađa, uskoro doći do organizovanog odgovora koji će smanjiti sajber pretnje u zemlji.

Istovremeno,  politički analitičar i istraživač u Italijanskom institutu za međunarodne političke studije, dobar poznavalac  situacije na Balkanu, komentariše situaciju u zemlji i poredi je sa onom u Srbiji na početku ruskoe invazije u Ukrajini, kada je bilo pretnji  bombama u avio letovima ka destinacijama u Rusiji, objašnjava da građani treba da budu mirni i da veruju bezbednosnim institucijama.

– Na samom početku rata u Ukrajini, u Srbiji je bilo raznih izveštaja o bombama, uglavnom usmerenim na letove za Rusiju, i sve su bile lažne, što se odmah pokazalo kao slučaj s nama ovih dana. U toj konotaciji ne bih rekao da su građani u realnoj opasnosti, već da im se nameće da je tako – ističe Frucione.

Makedonija menja protokole za suočavanje sa sajber pretnjama zbog Rusije i Irana

Kao odgovor na ove pretnje koje blokiraju društveno funkcionisanje, Makedonija je sprovela nove smernice, mere i planove za suočavanje sa sajber pretnjama, prema kojima će se mere preduzimati nakon procene rizika. Kako su saopštile institucije, za svaku prijavu koja stigne biće preduzete istražne radnje, a već postoje saznanja da neke od njih potiču iz zemlje, ali i sa VPN adresa koje se povezuju sa Rusijom i Iranom. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Olivera Spasovskog, situacija je potpuno pod kontrolom, a policija će biti u svakoj od škola, u svim institucijama.

On je istakao da je formiran operativni tim od raznih institucija koje učestvuju sa svojim stručnjacima i traže odgovarajuća rešenja za drugačiji pristup elektronskim pretnjama, ističući i da je doneto novo uputstvo za postupanje i da od petka škole funkcionišu po tom uputstvu. Istražni postupci, istakao je, već imaju određena saznanja o tome odakle dolaze lažne pretnje.

Digitalni suverenitet kao rešenje za hibridne pretnje?

Istovremeno, predstavnik IT industrije u Makedoniji Martin Jovanovski dodaje da su se zemlje u celini godinama i pre pandemije pripremale da garantuju bezbednost i stabilnost internet prostora. On objašnjava da je sasvim logično očekivati da će se u narednom periodu međudržavni odnosi odvijati na internetu, da se potpišu ugovori za garantovanje bezbednosti, ali i da povećaju neželjene tzv. hakerske akcije. Prema njegovim rečima, to je tako jer je sada više nego ikada u prošlosti trenutak pogodan za dodatni prodor digitalne sfere u politiku, biznis i kulturu.

– Poznavajući sve rizike koji postoje u digitalnom prostoru i na internetu, sada je aktuelni trend među državama da proglašavaju takozvani digitalni suverenitet. Odnosno, uvođenje dodatnog seta zakona za regulisanje određenih procesa i radnji, kojih ranije u internet prostoru nije bilo i ubrzano digitalno funkcionisanje društava – zaključuje Jovanovski.

Sistem kolektivne zaštite je neophodan

S druge strane, Makedonija, kao članica NATO-a, ima obavezu da pripremi institucije i poveća otpor prema hibridnim pretnjama, te je u tu svrhu doneta Nacionalna strategija za izgradnju otpora i suočavanje sa hibridnim pretnjama. Saradnja sa NATO-om u sektoru bezbednosti je jedan od ključnih koraka koji se preduzimaju u vezi sa ovim problemom, a od velike pomoći je činjenica da Alijansa ima najsavremeniji sistem bezbednosti na svetu, pa je Makedonija svojim članstvom u njoj imala direktnu korist.

Međutim, zemlja, naravno, istovremeno nije jedina zemlja koja je pogođena ovim problemom. Hibridne pretnje predstavljaju opasnost ne samo za krhke demokratije poput balkanskih, već i za najmoćnije zemlje sveta, poput Sjedinjenih Država, gde je tokom izbora 2016. bilo niz optužbi za lažne vesti, dezinformacije i hakerske napade u korist tadašnjeg kandidata za predsednika SAD, a potom i predsednika – Donalda Trampa. To je jasan pokazatelj da ova borba nije samo borba jedne zemlje protiv ovakvih pojava, već da je problem globalan i da je potrebno zajedničko delovanje. Prema pisanju većine stranih medija i analitičara, najbrža moguća prevencija društva od ovih savremenih pretnji jeste aktivno uključivanje medija u celokupni proces demistifikacije informacija koje dolaze sa Istoka. Više javnih kampanja na ovu temu, gde će se, pored novinara, uključiti predstavnici Vlade, opozicije, civilnog sektora, obrazovnih institucija i drugih relevantnih aktera kako bi se otvorila debata i podstakli građani da proveravaju informacije koje im se serviraju.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/reguliranje-na-virtuelniot-prostor-kako-reshenie-za-hibrinite-zakani/}