Nakon 24. februara, Kremlj je počeo novu propagandnu kampanju u Africi, šireći narativ i tvrdnje kojima nastoji da delegitimiše ne samo Ukrajinu, već i njene saveznike sa Zapada. Lažne vesti i dezinformacije o ratu u Ukrajini prisutne su u medijima širom Afrike, kao i na društvenim mrežama, ali se postavlja pitanje da li su i u kojoj meri dominantne. 

Afrički centar za strateške studije dokumentovao je dve kampanje dezinformisanja u Africi tokom 2022. godine. Ciljna grupa prve kampanje je veći broj afričkih zemalja, među kojima su Južnoafrička Republika, Gana i Nigerija. Cilj je širenje proruskih narativa o ruskoj invaziji na Ukrajinu i stvaranje privida globalne podrške Rusiji uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama za osudu invazije. Hiljade novih, lažnih ili hakovanih naloga počelo je masovnu, koordinisanu kampanju 2. marta kako bi dva proruska haštega, #IstandwithPutin i #IstandwithRussia, trendovala na Tviteru. Prema istraživanju Afričkog centra za strateške studije, ti haštegovi su postavljeni u 23 miliona tvitova. 

Druga kampanja, u Nigeriji, takođe je imala za cilj širenje proruskih narativa o ratu u Ukrajini.  Nalozi na društvenim mrežama autentičnih nigerijskih novinara i korisnika društvenih medija su hakovani preko platforme Buffer. Nakon pristupa, ovi nalozi su korišćeni za objavljivanje proruske propagande. Preko Buffer-a je pristupljeno 1.552 naloga, od kojih je 618 naloga korišćeno za postavljanje 766 neovlašćenih poruka preko Tvitera, Fejsbuka i LinkedIn-a. 

Drugo istraživanje koje je sprovela neprofitna organizacija Brukings (Brookings Institution) pokazalo je da je od 14. februara do 14. avgusta ove godine generisano 3,5 miliona tvitova koji se odnose na Afriku u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Globalna nestašica hrane i blokada ukrajinskih luka bile su teme o kojima se najviše raspravljalo. Istraživači su pronašli 190.000 tvitova koji se odnose na to. Međutim, samo deset odsto korisnika krivi zapadne sankcije za mogući problem u vezi sa nestašicom hrane u Africi, dok ostatak veruje da je odgovorna Rusija. 

Grafik 1 prikazuje dnevni procenat tvitova u kojima se za moguću nestašicu hrane okrivljuju zapadne sankcije, u odnosu na one koji pokušavaju da isprave tu tvrdnju i okrive Rusiju. Tvitovi u kojima se okrivljuju sankcije Zapada ostaju daleko ispod onih u kojima se navodi da je Rusija odgovorna i ne prelaze 5 procenata dnevno generisanih tvitova.

Najveći nalet tvitova u kojima se tvrdi da je Zapad, zbog sankcija Rusiji, odgovoran za moguću nestašicu hrane, dogodio se 4. juna, jedan dan nakon sastanka Vladimira Putina sa predsedavajućim Afričke unije i predsednikom Senegala Maki Salom. Drugi talas tvitova u kojima se okrivljuju sankcije dogodio se onog dana kada su Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o žitu uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske. Rast broja takvih tvitova se nastavlja do kraja jula zbog turneje šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova po Egiptu, Etiopiji, Ugandi i Republici Kongo. Otkako je potpisan ugovor o žitu, u većini tvitova koji krive Zapad citiraju se izjave Sergeja Lavrova tokom afričke turneje, uključujući i to da raketni udari na luke u Odesi ne predstavljaju prepreku za isporuke žitarica.

Većina tvitova generisanih u ova dva perioda su zapravo retvitovane objave ruskog medija Russia Today, proruskih anonimnih naloga i drugih ruskih veb-sajtova. Ovi tvitovi uključuju i linkove do snimaka koje su ranije objavili desničarski mediji u SAD.

Istraživanje je pokazalo i da se u mnogim tvitovima tvrdi da Zapad pokušava namerno da kazni Afriku jer ne podržava u potpunosti Ukrajinu. I dok za nesigurnost krive sankcije Zapada, korisnici Tvitera, ponekad čak i u okviru istog tvita, poručuju da Rusija, uprkos činjenici da je pod sankcijama, nikada nije bila prosperitetnija. 

Druga tema koja je privukla mnogo pažnje na Tviteru od početka rata tiče se navodnog nacizma u Ukrajini. Na tu temu se odnosi čak 72.000 tvitova. Skoro 77 odsto ovih tvitova odražava tvrdnju da su Ukrajinci nacisti i da se Rusija bori protiv fašizma u Ukrajini. Tvitovi koji potkrepljuju ovu tvrdnju često se oslanjaju na modifikovane ili stare fotografije i video snimke. 

Kao što se vidi na grafiku 2, 17. maja se primećuje najveći porast tvitova u kojima se iznosi ta tvrdnja. Iako se datum poklapa sa predajom Ukrajinaca koji su branili čeličanu Azovstal, većina korisnika se zapravo bavila preraspodelom kopnenih snaga u Somaliji, koju je prethodnog dana najavio američki predsednik Džo Bajden.

U najvećem broju tvitova korisnici društvenih mreža optužuju SAD da podržavaju ukrajinske neonaciste. Najveći porast broja tvitova koji se odnose na tu temu zabeležen je 16. jula i takav trend se nastavlja sve do 24. jula. Tvitovi su mahom govorili o video snimku navodnih neonacista iz 2017. godine. Tviteraši tvrde da NATO vodi proksi rat u Ukrajini i da zapadni mediji namerno ignorišu fašizam u toj zemlji. Konačno, poslednji veliki talas tvitova dešava se 12. marta sa video snimkom afričkog studenta u Ukrajini koji je najuren u policijsku stanicu. 

U ranim fazama rata, većina korisnika je tvitovala o nacizmu u kontekstu rasizma i diskriminacije sa kojom su se suočavali afrički studenti dok su pokušavali da pobegnu iz Ukrajine.