srpski english deutsch

Edukacija / Ruske kampanje dezinformisanja u Africi

Afrika je često meta namernog širenja lažnih informacija. Poslednjih godina, desetine pažljivo osmišljenih kampanja upumpale su milione lažnih i obmanjujućih objava u afrički onlajn prostor. Konfuzija koja je usledila u dešifrovanju i razdvajanju činjenica od fikcije imala je korozivni efekat na društveno poverenje, kritičko razmišljanje i sposobnost građana da se angažuju u politici. 

Ruske kampanje dezinformisanja u Africi
Foto: Pixabay

Edukacija / Ruske kampanje dezinformisanja u Africi

Afrika je često meta namernog širenja lažnih informacija. Poslednjih godina, desetine pažljivo osmišljenih kampanja upumpale su milione lažnih i obmanjujućih objava u afrički onlajn prostor. Konfuzija koja je usledila u dešifrovanju i razdvajanju činjenica od fikcije imala je korozivni efekat na društveno poverenje, kritičko razmišljanje i sposobnost građana da se angažuju u politici. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat 24. Oct 2022 | Edukacija

Nakon 24. februara, Kremlj je počeo novu propagandnu kampanju u Africi, šireći narativ i tvrdnje kojima nastoji da delegitimiše ne samo Ukrajinu, već i njene saveznike sa Zapada. Lažne vesti i dezinformacije o ratu u Ukrajini prisutne su u medijima širom Afrike, kao i na društvenim mrežama, ali se postavlja pitanje da li su i u kojoj meri dominantne. 

Afrički centar za strateške studije dokumentovao je dve kampanje dezinformisanja u Africi tokom 2022. godine. Ciljna grupa prve kampanje je veći broj afričkih zemalja, među kojima su Južnoafrička Republika, Gana i Nigerija. Cilj je širenje proruskih narativa o ruskoj invaziji na Ukrajinu i stvaranje privida globalne podrške Rusiji uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama za osudu invazije. Hiljade novih, lažnih ili hakovanih naloga počelo je masovnu, koordinisanu kampanju 2. marta kako bi dva proruska haštega, #IstandwithPutin i #IstandwithRussia, trendovala na Tviteru. Prema istraživanju Afričkog centra za strateške studije, ti haštegovi su postavljeni u 23 miliona tvitova. 

Druga kampanja, u Nigeriji, takođe je imala za cilj širenje proruskih narativa o ratu u Ukrajini.  Nalozi na društvenim mrežama autentičnih nigerijskih novinara i korisnika društvenih medija su hakovani preko platforme Buffer. Nakon pristupa, ovi nalozi su korišćeni za objavljivanje proruske propagande. Preko Buffer-a je pristupljeno 1.552 naloga, od kojih je 618 naloga korišćeno za postavljanje 766 neovlašćenih poruka preko Tvitera, Fejsbuka i LinkedIn-a. 

Drugo istraživanje koje je sprovela neprofitna organizacija Brukings (Brookings Institution) pokazalo je da je od 14. februara do 14. avgusta ove godine generisano 3,5 miliona tvitova koji se odnose na Afriku u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu. Globalna nestašica hrane i blokada ukrajinskih luka bile su teme o kojima se najviše raspravljalo. Istraživači su pronašli 190.000 tvitova koji se odnose na to. Međutim, samo deset odsto korisnika krivi zapadne sankcije za mogući problem u vezi sa nestašicom hrane u Africi, dok ostatak veruje da je odgovorna Rusija. 

Grafik 1 prikazuje dnevni procenat tvitova u kojima se za moguću nestašicu hrane okrivljuju zapadne sankcije, u odnosu na one koji pokušavaju da isprave tu tvrdnju i okrive Rusiju. Tvitovi u kojima se okrivljuju sankcije Zapada ostaju daleko ispod onih u kojima se navodi da je Rusija odgovorna i ne prelaze 5 procenata dnevno generisanih tvitova.

Najveći nalet tvitova u kojima se tvrdi da je Zapad, zbog sankcija Rusiji, odgovoran za moguću nestašicu hrane, dogodio se 4. juna, jedan dan nakon sastanka Vladimira Putina sa predsedavajućim Afričke unije i predsednikom Senegala Maki Salom. Drugi talas tvitova u kojima se okrivljuju sankcije dogodio se onog dana kada su Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o žitu uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske. Rast broja takvih tvitova se nastavlja do kraja jula zbog turneje šefa diplomatije Rusije Sergeja Lavrova po Egiptu, Etiopiji, Ugandi i Republici Kongo. Otkako je potpisan ugovor o žitu, u većini tvitova koji krive Zapad citiraju se izjave Sergeja Lavrova tokom afričke turneje, uključujući i to da raketni udari na luke u Odesi ne predstavljaju prepreku za isporuke žitarica.

Većina tvitova generisanih u ova dva perioda su zapravo retvitovane objave ruskog medija Russia Today, proruskih anonimnih naloga i drugih ruskih veb-sajtova. Ovi tvitovi uključuju i linkove do snimaka koje su ranije objavili desničarski mediji u SAD.

Istraživanje je pokazalo i da se u mnogim tvitovima tvrdi da Zapad pokušava namerno da kazni Afriku jer ne podržava u potpunosti Ukrajinu. I dok za nesigurnost krive sankcije Zapada, korisnici Tvitera, ponekad čak i u okviru istog tvita, poručuju da Rusija, uprkos činjenici da je pod sankcijama, nikada nije bila prosperitetnija. 

Druga tema koja je privukla mnogo pažnje na Tviteru od početka rata tiče se navodnog nacizma u Ukrajini. Na tu temu se odnosi čak 72.000 tvitova. Skoro 77 odsto ovih tvitova odražava tvrdnju da su Ukrajinci nacisti i da se Rusija bori protiv fašizma u Ukrajini. Tvitovi koji potkrepljuju ovu tvrdnju često se oslanjaju na modifikovane ili stare fotografije i video snimke. 

Kao što se vidi na grafiku 2, 17. maja se primećuje najveći porast tvitova u kojima se iznosi ta tvrdnja. Iako se datum poklapa sa predajom Ukrajinaca koji su branili čeličanu Azovstal, većina korisnika se zapravo bavila preraspodelom kopnenih snaga u Somaliji, koju je prethodnog dana najavio američki predsednik Džo Bajden.

U najvećem broju tvitova korisnici društvenih mreža optužuju SAD da podržavaju ukrajinske neonaciste. Najveći porast broja tvitova koji se odnose na tu temu zabeležen je 16. jula i takav trend se nastavlja sve do 24. jula. Tvitovi su mahom govorili o video snimku navodnih neonacista iz 2017. godine. Tviteraši tvrde da NATO vodi proksi rat u Ukrajini i da zapadni mediji namerno ignorišu fašizam u toj zemlji. Konačno, poslednji veliki talas tvitova dešava se 12. marta sa video snimkom afričkog studenta u Ukrajini koji je najuren u policijsku stanicu. 

U ranim fazama rata, većina korisnika je tvitovala o nacizmu u kontekstu rasizma i diskriminacije sa kojom su se suočavali afrički studenti dok su pokušavali da pobegnu iz Ukrajine.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti