Zemlje Balkana, uključujući Makedoniju, imaju relativno nizak nivo medijske pismenosti i slobode medija, porast senzacionalizma i lažnih vesti su u porastu, a javni emiteri se takođe suočavaju sa nedostatkom interesovanja publike za istinsko razumevanje medija. . To je, između ostalog, razlog što će danas u zemlju doputovati specijalni predstavnik i koordinator Centra za globalni angažman Stejt departmenta SAD Džejms Rubin.

Iako se obim ruskih dezinformacija proteklih meseci ne može kvantitativno izmeriti, slažu se stručnjaci sa kojima je „Sloboden pečat” razgovarao: pojačao se intenzitet hibridnih pretnji, kao i načini širenja ruskih dezinformacija u zemljama Balkana. Jedan narativ, koji je posebno tvrdoglav i uporan od početka rata u Ukrajini, jeste da je širenje NATO-a razlog zašto je Rusija bila prinuđena da napadne Kijev.

Prema rečima makedonskog bezbednosnog analitičara Peca Trajkoskog, poseta specijalnog predstavnika Stejt departmenta Rubina zemlji i regionu znači direktnu američku podršku u naporima da se izbore sa hibridnim pretnjama i narativima dezinformacija u zemljama koje dolaze spolja.

Dolazak specijalnog predstavnika i koordinatora Centra za globalno angažovanje Stejt departmenta Džejmsa Rubina u Makedoniju je velika podrška za zemlju i za zemlje Zapadnog Balkana u pogledu suočavanja sa hibridnim pretnjama, propagandom. i dezinformacijama. Podrška koju Makedonija dobija kao članica NATO-a je više nego očigledna kroz ovaj korak, a upravo ova poseta pokazuje da su Sjedinjene Američke Države posvećene rešavanju ovog globalnog problema na koji nije imuna nijedna zemlja, pa ni naša – kaže Trajkoski.

Prema njegovim rečima, ovo pitanje je ozbiljno i spada u odbranu zemlje, jer, kako objašnjava, ako smo mi kao država hibridno napadnuti, to nije samo naš problem, već i pretnja za druge zemlje članice NATO-a, uključujući Ameriku

- Uveren sam da makedonske i regionalne institucije imaju kapacitete da se ovi bezbednosni izazovi, po mom mišljenju, izazvani lažnim vestima i dezinformacijama sa kojima se svi suočavamo, mogu sprečiti. To je zato što smo mi kao zemlja koja teži EU već uskladili politike i pravce delovanja protiv ovog takozvanog lažnog narativa koji dolazi sa istoka, ali u isto vreme želim da naglasim da uprkos svemu, nijedna država, uključujući i najmoćnije, ne može da se sama nosi sa ovim globalnim problemom. Zato je jedini odgovor na ovaj globalni problem udruživanje snaga kroz podizanje medijske pismenosti u društvima, ulaganje u obrazovanje, veće kritičko mišljenje, ali i prepoznavanje i uvažavanje svih vrsta medijskih sadržaja – ističe Trajkovski. On rezimira da je suočavanje sa ruskom propagandom izazov za sve vlade u regionu.

Slično misli i Žaneta Trajkovska sa Instituta za komunikologiju u Skoplju. Ona kaže da je poseta Rubina Zapadnom Balkanu potvrda američkog geostrateškog pozicioniranja u ovom delu Evrope.

– U interesu Amerike je da preduzme određene akcije u pravcu obračuna sa dezinformacijama na Balkanu. Naravno, dezinformacije imaju globalni uticaj i mi kao društvo smo ranjivi na ove pojave. To praktično znači da se otvara prostor za širenje ruskog uticaja ne samo na Zapadnom Balkanu već i u zemljama EU. Dolazak visokog predstavnika SAD istovremeno nagoveštava da će neke politike biti pojačane u pravcu jačanja sistema za borbu i obračun sa lažnim vestima. Međutim, donošenje politika nije dovoljno samo po sebi da izazove bilo kakav zadovoljavajući efekat u borbi protiv manipulacija i zloćudnih uticaja. Da bi se ova situacija prevazišla, potrebno je raditi sa celim društvom – ističe Trajkovska.

Prema njenim rečima, potreban je ozbiljan pristup, a to je, kako objašnjava, moguće samo uključivanjem medijske pismenosti kao predmeta koji se uči u obrazovanju od malih nogu.

- Neophodno je negovati kritičko mišljenje kod građana, ali i usmeriti se na rešavanje problema sa starijim grupama građana kako bi mogli da prepoznaju informacije na društvenim mrežama koje su istinite, a koje ne. Dodatno je važno napomenuti da je veoma važan alat ako želimo da ovaj proces zaživi u celini jeste aktivna i potpuna transparentnost svih procesa u zemlji. Netransparentnost u radu institucija kod građana stvara nepoverenje i ostavlja prostor u društvu za lako širenje stranog uticaja – zaključuje Trajkovska.

Inače, očekuje se da će specijalni predstavnik i koordinator Centra za globalno angažovanje Stejt departmenta Džejms Rubin, posle jučerašnje posete Podgorici, danas popodne doći u Skoplje na razgovore sa makedonskim vlastima, a glavna tema sastanaka biće borba protiv dezinformacija. 

Nakon sastanaka koje je imao u Podgorici, Rubin je rekao da je uveren da se Crna Gora više neće okretati Beogradu i Moskvi. On je na brifingu za novinare izrazio i uverenje da će borba protiv dezinformacija biti prioritet nove vlasti u Crnoj Gori.

Rubin je, kako prenose crnogorski mediji, ocenio da će biti teško postići napredak na Zapadnom Balkanu ukoliko ruske dezinformacije budu dominirale tim prostorom. On je ukazao da u Crnoj Gori postoji veliki broj portala koji šire dezinformacije iz Rusije i Kine. Na primer, lažna je informacija da u Ukrajini postoji fabrika za proizvodnju biološkog oružja. Takođe je laž da su SAD želele rat u Ukrajini, rekao je Rubin

Ko je Džejms Rubin? 

Američki specijalni izaslanik Džejms Rubin, bivši diplomata, portparol Stejt departmenta za vreme Bila Klintona i „desna ruka” bivše američke državne sekretarke Medlin Olbrajt, trenutno je u poseti Zapadnom Balkanu. On dolazi u region prvi put posle 23 godine, a tema posete biće uticaj Rusije, ali i pitanje dijaloga Beograda i Prištine, implementacije dogovora postignutih u Briselu i Ohridu, kao i borbu protiv dezinformacija.

Rubin smatra da je ovo "vreme velike nade na Balkanu" i da se stane na kraj sukobima, ali će to biti izuzetno teško. On je bivši američki diplomata i novinar, a javnosti je najpoznatiji kao pomoćnik američkog državnog sekretara za odnose sa javnošću u administraciji bivšeg predsednika SAD Bila Klintona od 1997. do 2000. godine. Bio je i glavni portparol Stejt departmenta i desna ruka tadašnjeg državnog sekretara Medlin Olbrajt. Nakon Klintonovog odlaska preselio se u London i radio kao stalni profesor međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije. Bio je i član predizbornog tima Hilari Klinton 2008. godine, a potom je otišao u medijsku kuću Blumberg. Nedavno se vratio u Stejt department nakon što ga je državni sekretar Entoni Blinken imenovao za specijalnog izaslanika i koordinatora Centra za globalna pitanja. Bio je oženjen glavnom međunarodnom dopisnicom i voditeljkom CNN-a, Kristijan Amanpur, sa kojom ima sina.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/amerikancite-kje-pomagaat-vo-spravuvanjeto-so-naplivot-na-dezinformacii-na-balkanot/}