Kako podstaći mlade ljude da proveravaju informacije koje dobiju i da razmišljaju kritički? Kako da razumeju različite dimenzije dezinformacija, kao što su etičke ili ekonomske? Na koji način učenici mogu da nauče da prepoznaju dipfejk? Odgovore na ta i druga pitanja daje Priručnik Evropske komisije za promovisanje digitalnih veština i borbu protiv dezinformacija u osnovnim i srednjim školama u Evropskoj uniji.

Smernice pružaju nastavnicima teoriju, najbolje prakse i resurse za podučavanje učenika, kako bi mladi počeli da razmišljaju kritički i procenjuju i identifikuju lažne informacije. Razvila ih je ekspertska grupa Evropske komisije, koju su činili predstavnici akademske zajednice, civilnog društva i medija. 

Priručnik pruža praktične smernice za nastavnike i vaspitače, uključujući savete i planove aktivnosti. Namenjen je nastavnicima osnovnih i srednjih škola sa ili bez specijalističkog znanja o digitalnom obrazovanju. Smernice imaju za cilj da poboljšaju digitalnu pismenost i pruže praktično znanje o dezinformacijama. Pružaju savete za odgovorno korišćenje digitalnih tehnologija, ali i za procenu kompetencije učenika u vezi sa digitalnom pismenošću.

Osam od deset Evropljana misli da je postojanje lažnih vesti problem u njihovoj zemlji i za demokratiju uopšte. S druge strane, samo 53 odsto petnaestogodišnjaka u EU se u anketi izjasnilo da im je roditelj, staratelj ili nastavnik rekao na koji način mogu da otkriju da li su informacije koje dobiju subjektivne,  pristrasne ili netačne.

Komesarka za kulturu, obrazovanje i omladinu Marija Gabrijel poručila je da postoji jasna potreba da se poboljša obrazovni sistem i obuka i da se nastavnicima obezbede veštine i kompetencije u oblasti digitalne pismenosti i borbe protiv dezinformacija. 

„Dezinformisanje nije nova pojava, već složen fenomen koji stvara podele, nanosi štetu i ne nestaje”, poručila je Gabrijel. 

Smernice su uvedene usred šireg zalaganja za bolje digitalno obrazovanje i veće napore u borbi protiv dezinformacija i potpadaju pod Akcioni plan za digitalno obrazovanje izvršne vlasti EU, usvojen 2020.

Evropska komisija je u oktobru prošle godine pokrenula ekspertsku grupu za dezinformacije i digitalnu pismenost, kako bi razvila zajedničke smernice za edukatore kada je u pitanju borba protiv lažnih vesti i obučavanje građana. Skoro godinu dana nakon pokretanja, ekspertska grupa je objavila svoj komplet alata koji obuhvata tri ključne oblasti fokusa: procenu i jačanje digitalne pismenosti i borbu protiv dezinformacija.

Smernice uključuju savete i definicije za edukatore, kao i konkretne planove za podučavanje učenika. Pokrivaju oblasti koje uključuju razlikovanje između činjenica i mišljenja, razumevanje pozadine informacije i vesti, kao i ekonomske i emocionalne komponente dezinformacija i pristupe proveri činjenica.

Priručnik je takođe propraćen izveštajem koji razmatra ulogu obrazovanja u borbi protiv dezinformacija. 

Obuka će na sličan način biti ugrađena u program rada Erazmus+ 2023, sa projektima koji ispituju nastavne metode i nastavne planove i programe dizajnirane za iste ciljeve.

Akcioni plan za digitalno obrazovanje

Alati ekspertske grupe su deo Akcionog plana Komisije za digitalno obrazovanje, koji traje do 2027. godine. Akcioni plan postavlja viziju inkluzivnog digitalnog obrazovanja i ohrabruje države članice da obezbede da njihovi školski sistemi budu opremljeni za digitalno doba.

Digitalne veštine su oblast koja dobija sve veću pažnju Evropske komisije, s obzirom na njihovu centralnu ulogu u ciljevima takozvane digitalne decenije izvršne vlasti EU. Naime, prema tim ciljevima, 80 odsto građana Evropske unije bi do 2030. godine trebalo da poseduje osnovne digitalne veštine.

Ideja je da se spreči sve veći jaz među građanima kad je reč o digitalnim veštinama, posebno u ugroženim oblastima Evropske unije, u kojima obrazovni sistem nije u dovoljnoj meri opremljen da se nosi sa izazovima koje postavljaju nove tehnologije.

Razvijanje digitalnih kompetencija širom EU, kao i promovisanje rodne ravnopravnosti u digitalnoj ekonomiji bloka, dve su ključne oblasti koje će Evropska komisija nastojati da neguje u okviru predstojećeg obnovljenog akcionog plana za digitalno obrazovanje, rekla je komesarka EU za inovacije i istraživanje.

Smernice u skladu sa Kodeksom dobre prakse u suzbijanju dezinformacija

Ranije ove godine, Evropska komisija je objavila svoj ažurirani Kodeks dobre prakse u suzbijanju dezinformacija, skup mera namenjenih rešavanju pitanja koja se odnose na borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija. Kodeksu mogu da pristupe sve organizacije koje žele.  

Prema nedavno odobrenom Zakonu o digitalnim uslugama, predviđeno je da se Kodeks razvije u koregulatorni instrument za najistaknutije onlajn platforme. Alati obuhvataju oblasti kao što su oglašavanje, manipulacija sadržajem, transparentnost i provera činjenica.

Lista potpisnika Kodeksa, koja je u početku uključivala uglavnom glavne platforme, proširila se tokom procesa ažuriranja i uključila igrače kao što su servisi za razmenu poruka, oglašivači, istraživački instituti i organizacije civilnog društva.