Meta je otkrila je i razbila botovsku mrežu na Fejsbuku i Instagramu, koja je korišćena za promovisanje Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Obrisano je više od 5.300 bot naloga na Fejsbuku, 12 grupa i 1.060 naloga na Instagramu, koje su vodili članovi SNS i državni službenici, saopštila je Meta. Meta je, naime, uspela da poveže ove naloge sa stvarnim ljudima iz internet tima SNS-a, kao i sa zaposlenima u državnoj službi. Kako je navedeno u Metinom februarskom izveštaju, najmanje 350 naloga se pridružilo jednoj ili više Fejsbuk grupa, dok je najmanje 26.000 naloga pratilo jedan ili više Instagram naloga. 

Meta ističe da je SNS platio najmanje 150.000 dolara za oglase na Fejsbuku i Instagramu.

Meta navodi da su botovi radili tako što su preko lažnih naloga, od kojih su neki otkriveni i ugašeni i pre početka istrage, masovno komentarisali i „lajkovali” objave u vezi sa SNS-om i Vučićem, kako bi ih učinili popularnijim nego što jesu. Njihov zadatak je bio i da kritikuju opozicione lidere, kao i da masovno komentarišu objave drugih medija, hvaleći stranku na vlasti i njenog lidera Aleksandra Vučića. Botovi su komentarisali vesti i političke događaje u Srbiji i regionu, prilagođavajući komentare svakoj objavi, a kako bi iskazali podršku vladi, predsedniku i njihovom delovanju. 

Jato botova u svakom opštinskom odboru SNS 

Jata SNS botova rasprostranjena su širom zemlje. Ljudi koji rade za tu mrežu članovi su lokalnih odbora SNS i zaposleni u državnim preduzećima, u lokalnim javnim preduzećima i lokalnim ustanovama. Stranka im obezbeđuje primanja, ili preko SNS ili preko plate u državnom preduzeću, a tokom „radnog vremena" botuju za SNS, kako bi na taj način pokušali da izvrše uticaj na javno mnjenje. 

Svaki opštinski odbor ima jato botova u zavisnosti od veličine lokalne samouprave, grada ili opštine, u kojoj deluju. 

Kampanje su dobro osmišljene, nalozi se dobijaju iz jednog centra u Beogradu i distribuiraju opštinskim poverenicima, koji ih dalje šire kapilarno, svaki u svojoj opštini. 

Jata botova nemaju pravo da samostalno objavljuju komentare ili postove na društvenim mrežama koji nisu u skladu sa instrukcijama. Nema soliranja i nema improvizacije. Oni dobijaju glavni fokus i kostur komentara koji treba da šire po mrežama i portalima, a onda im se dozvoljava mogućnost da budu malo kreativni. 

Botovi, na primer, dobiju zadatak da diskredituju predstavnika opozicije i to uvek po određenom pitanju i utvrđenom šablonu. Uzmimo za primer bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije, sada predsednika opozicionog Pokreta SRCE, Zdravka Ponoša. Botovi dobiju zadatak da diskredituju Ponoša i da se fokusiraju na njegovu raniju funkciju načelnika Generalštaba, sa glavnom premisom da je NATO general i izdajnik. Njihov cilj je da ubede autentične korisnike društvenih mreža da bi ta premisa mogla da bude istinita, čim toliko drugih ljudi veruje u nju. Isto bi bilo i sa liderom Stranke sloboda i pravda Draganom Đilasom, koji je, bar do nedavno, svakodnevno bio optuživan da je lopov i da je pokrao milione evra od građana Srbije. 

Da bi neko bio bot, ne mora da bude naročito informisan, pismen, a ni talentovan. 

^{Foto: Pixabay}

Naprednjačka jata botova svoju aktivnost obavljaju na najpoznatijim društvenim mrežama, Fejsbuku, Instagramu, Tviteru i Jutjubu. Njihovo botovanje trebalo bi da pomogne da se u Srbiji stvori percepcija široko rasprostranjene i autentične podrške naroda Aleksandru Vučiću i SNS. Demostat će i u narednom periodu pisati o tome kako funkcionišu jata botova.  

Razbijena mreža naprednjačkih botova razlikuje se od tradicionalnih farmi trolova koje je Meta prethodnih godina pogasila u Albaniji, Nikaragvi i Rusiji. Te farme trolova oslanjale su se na operatere koji su upravljali operacijom iz jedne ili više kancelarija. 

Botovsku mrežu naprednjaka su, međutim, činili pojedinci širom Srbije, članovi takozvanog Internet tima vladajuće stranke, ali i zaposleni u državnim institucijama, što je i zloupotreba javnih resursa. 

Meta navodi da je mreža u početku koordinisana putem interneta i preko samostalne aplikacije koja je operaterima omogućavala da komentarišu i objavljuju različite postove na sajtovima i na društvenim mrežama. Međutim, nakon istraživanja BIRN-a o vojsci botova 2020. godine, Meta je blokirala ovu aplikaciju, ali su botovi nastavili da je koriste na drugim platformama i sajtovima medija. 

Kako je saopšteno, Meta je akciju brisanja 5.374 Fejsbuk naloga i 1060 Instagram naloga sprovela oslanjajući se na ranije aktivnosti Tvitera, koji je 2020. godine obrisao osam i po hiljada bot naloga SNS. Na osnovu tih istraga, Meta je sada uspela da otkrije širi obim aktivnosti i pripiše ga takozvanom Internet timu SNS, te zaposlenima u državnoj upravi. 

Strategija i alati koji se koriste za formiranje javnog mnjenja uz pomoć botova na internetu aktivni su svuda u svetu, a posebno u zemljama slabe demokratije. 

Botovi stvaraju iluziju popularnosti i ta onlajn podrška može podstaći realnu podršku građana. Takođe, botovanje može ugušiti stvarnu, argumentovanu debatu među ljudima na društvenim mrežama. 

Trend razotkrivanja botova će se svakako nastaviti, a već se uveliko radi na dodatnim zakonskim regulativama u EU i SAD kad su u pitanju društvene mreže. 

Autor je stručnjak za zaštitu podataka o ličnosti