Značajna većina građana u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji strahuje zbog mogućeg uticaja veštačke inteligencije i dipfejk tehnologije na predstojeće izbore, pokazala je anketa agencije Yougov.

Dok su mnogi ispitanici izrazili nedostatak razumevanja ovih alata, više od 70 odsto građana u Velikoj Britaniji i Nemačkoj koji razumeju veštačku inteligenciju i tehnologiju dubokog lažiranja kažu da su zabrinuti zbog pretnje koje mogu predstavljati po sledeće izbore i u toku predizbornih kampanja.

U Francuskoj 57 odsto ispitanika deli ovo mišljenje.

Istraživanje otkriva i da građani osećaju duboku nelagodu zbog načina na koji nove tehnologije utiču na demokratiju. 

Smeta im i nedozvoljeno profilisanje zasnovano na ličnim podacima. 

U Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj više ljudi veruje da kompanije društvenih medija štete demokratiji nego da je jačaju. 

Dok 33 odsto nemačkih i 44 odsto francuskih ispitanika veruje da kompanije društvenih medija imaju negativan uticaj na demokratiju, samo 18 odsto odnosno 14 odsto smatra da je njihov uticaj pozitivan.

“Korisnici su sve više svesni negativnih aktera i praksi. Prepoznaju da organizovane sajber grupe pokušavaju da orkestriraju kampanje klevete kroz organizovane mreže društvenih botova i trolova “, rekao je, komentarišući rezultate istraživanja, istaživač javnog mnjenja i medija na Univerzitetu u Malagi u Španiji, Danijel Baredo. 

Razvoj tehnologije veštačke inteligencije, koja je već široko rasprostranjena, omogućava širi spektar i kada je reč o kreiranju sadržaja, potencijalno pojačavajući širenje dezinformacija.

Istraživanje je obavljeno uoči ključnih izbora u EU i širom sveta, koji će se održavati od oktobra ove do kraja 2024.  godine, koja se već sada naziva „Godina demokratije“. 

Već je zakazano 65 izbora u zemljama širom sveta, u kojima živi više od četvrtine populacije. 

Izbori za Evropski parlament odrediće pravac politike koju će voditi idući saziv Evropske komisije.

Istraživanje je sprovedeno upravo u trenutku kada je stupio na snagu Zakon o digitalnim uslugama EU, osmišljen da obuzda štetni poslovni model velikih tehnoloških kompanija koje imaju više od 45 miliona aktivnih korisnika mesečno u EU. 

Ispitanici su takođe odgovarali na pitanje imaju li kontrolu nad načinom na koji kompanije društvenih medija koriste njihove lične podatke. 

Nalazi su poražavajući - 64 odsto ispitanika u Francuskoj i 63 odsto u Nemačkoj reklo je da nemaju kontrolu, dok se u Velikoj Britaniji taj broj popeo na 70 odsto.  

U Velikoj Britaniji, studija Uprave za konkurenciju i tržišta (CMA) o onlajn platformama i tržištu digitalnog oglašavanja pokazuje da postoji mnogo prepreka za potrošače koji mogu da vrše kontrolu nad svojim podacima, kao što su podrazumevana podešavanja i tamni obrasci u načinu na koji nam se predstavlja opcije privatnosti i složene odredbe i uslovi koji često mogu da obuhvataju preko 10.000 reči.

Ali ogroman broj korisnika želi kontrolu i izbor. 

Tako 88 odsto ispitanika u Velikoj Britaniji smatra da je važno da kompanije društvenih medija omoguće korisnicima da ostvare svoje pravo na prigovor na korišćenje njihovih podataka za oglašavanje. 

U Francuskoj u to veruje 81 odsto ispitanika, a u Nemačkoj 75 odsto.

Više od 50 grupa civilnog društva pod zastavom mreže People vs Big Tech u Evropi zahteva primenu ovih pravila. 

Takođe, globalna koalicija vrši direktan pritisak na kompanije da objave svoje izborne akcione planove.

Istraživanje je naručila filantropska organizacija Luminate, koju su osnovali Pam i Pjer Omidiar, bivši predsednik upravnog odbora platforme za internet prodaju eBay.

“U poslednjoj deceniji velike tehnološke kompanije pokrenule su sveobuhvatni napad na naše lične podatke, koji podstiču današnji generativni bum veštačke inteligencije. Nikada nisu imali naš pristanak jer nam nikada nisu dali smislen izbor ili stvarnu kontrolu“, smatra direktora za kampanje i medije kompanije Luminate, Alafija Zojab.

Uz veličinu uzorka od 1.008 francuskih, 2.067 nemačkih i 2.156 britanskih građana, istraživanje je uzelo u obzir različite političke pozadine, regione, pol i starosne grupe.

Istaživač javnog mnjenja Danijel Baredo ocenio je da rezultati istraživanja pokazuju da korisnici imaju duboko razumevanje uticaja društvenih medija na demokratiju. 

“Čini se da korisnici više nisu naivni kao što su nekada bili“, zaključio je Baredo.

Politika je samo jedna grana industrije koju je uzdrmala veštačka inteligencija. 

Upotreba veštački generisanog sadržaja u političkim kampanjama već izaziva probleme i kandidatima i glasačima i mogla bi u velikoj meri da oteža borbu protiv lažnih vesti i dezinformacija. 

Pink TV je pre nekoliko meseci emitovala niz video klipova u kojima su uz pomoć veštačke inteligencije fabrikovane izjave opozicionih političara Marinike Tepić, Vuka Jeremića i Dragana Đilasa, uz opasku da je to samo šala i satira.

Članak je objavljen 25. oktobra, 2023.