Američki birači će izaći na birališta 5. novembra na prvim predsedničkim izborima od uspona generativne veštačke inteligencije, pa će neminovno biti izloženi fotografijama i video zapisima koji su obrađeni uz pomoć veštačke inteligencije.

Birači će se definitivno susresti i sa tradicionalnijim oblicima dezinformacija, zasnovanim na istinitim informacijama koje su izvrnute, rekontekstualizovane ili prerađene, sa ciljem da ojačaju određene narative.

Kako navodi Rojtersov institut, tokom proteklih nekoliko decenija američki Latinoamerikanci, najveća manjinska grupa u SAD, koja broji oko 36,2 miliona ljudi s pravom glasa, bili su meta ovakvih kampanja dezinformacija, posebno zbog toga što žive u saveznim državama koje su uvek bojno polje demokrata i republikanaca, poput  Floride, Arizone, Nevade i Džordžije.

Američki Latinoamerikanci nisu monolitna glasačka grupa, zbog čega različiti narativi ciljaju različite zajednice, u zavisnosti od geografskog područja iz kojeg dolaze, kao i pitanja koja su posebno relevantna za te zajednice.

U Majamiju ima mnogo Venecuelanaca i Kubanaca, koji se plaše diktature i socijalizma. Njih je targetirala reklama na Jutjubu, koju je Trampova kampanja kreirala 2020. godine, lažno tvrdeći da vlada Venecuele podržava Džoa Bajdena. Video je pogledan više od 100.000 puta na Floridi u devet dana uoči predsedničkih izbora 2020. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro nije podržao nijednog od kandidata. Ali neki birači su možda poverovali u ono što su videli.

Drugi narativi koji se šire latino zajednicama imaju veze sa inflacijom (ciljanom na Argentince i Venecuelance), abortusom i reproduktivnim pravima (većina Latinoamerikanaca su katolici) i senkom izborne prevare ili nameštenih izbora (što se dešavalo u prošlosti u Hondurasu, Nikaragvi, Ekvadoru...).

Takve vrste dezinformacija su u najvećoj meri usmerene na latino zajednicu koja ne govori engleski, koju čini više od 15 miliona američkih domaćinstava.

Neki narativi, međutim, prevazilaze podzajednice kako bi ciljali šire biračko telo koje govori španski.

Jedan od najistaknutijih je navodna izborna prevara 2020. i takozvana invazija ilegalnih migranata.

Naime, dok su pojedini Latinoamerikanaci u SAD i sami imigranti ili potiču iz imigrantskih porodica, mnogi od njih se protive naletu ilegalne imigracije koja dolazi sa južne granice, zbog čega je to pitanje postalo jedna od centralnih tački kampanje, pa je tako narativ da migranti iskorišćavaju sistem beneficija jedan od najjačih. 

Ko širi ove lažne priče?

Pojedini stručnjaci veruju da je verovatnije da će demokrate izostaviti informacije zbog kojih izgledaju loše ili naduvati brojke zbog kojih izgledaju dobro, dok republikanci češće pozivaju na teorije zavere.

Iako je poreklo nekih od lažnih vesti lako pratiti jer potiču od samih kandidata, češće se dešava takozvano "pranje identiteta", pri čemu su marketinške firme često namerno stvorene da rade samo tokom jednih izbora u jednoj državi za određenu kampanju.

Naime, kampanje kandidata angažuju izvođače, koji potom mogu angažovati podizvođače, a ovi mogu da izbegnu navode da su radili za političku kampanju.

Šta je novo u doba veštačke inteligencije?

Kompjuterska propaganda (botovi, algoritmi i drugi oblici automatizacije) postoji još od izbora 2012. godine. 

Kampanje dezinformisanja vođene botovima 2016. godine bile su rudimentarne i ponavljajuće, ali su uspevale da izmanipulišu algoritmima i šire lažne i štetne sadržaje tokom kampanje.

Međutim, ono što generativna veštačka inteligencija radi jeste postavljanje kompjuterske propagande na steroide - kampanje nisu samo pojačane, one su mnogo ubedljivije i nijansirane. 

Foto: Gage Skidmore

Tako i stručnjaci imaju problem da uoče i identifikuju fotografije koje je uradila veštačka inteligencija, pa se onda možemo zapitati kakve šanse imaju glasači.

Takav problem ipak nije postojao u prethodnim izbornim ciklusima.

Fotografije generisane veštačkom inteligencijom nisu jedini vid manipulacije.

Neposredno pre izbora u Nju Hempširu, stanovnici te savezne države su primali automatske pozive koji su koristili veštačku inteligenciju kako bi oponašali Bajdena.

Sredinom februara, nekoliko tehnoloških kompanija, uključujući OpenAI, Meta, Google, TikTok, Microsoft i Amazon, potpisalo je obećanje da će se boriti protiv stvaranja i širenja sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom zbog mešanja u izbore širom sveta. Ali u njihovom obećanju nedostaju detalji o tome kako će postići ovaj cilj.

Šta očekivati od izbora

Kako se izborni ciklus 2024. već ubrzava, medijske organizacije se pripremaju za ono što dolazi, navodi Rojtersov institut. 

Telemundo angažuje jednog do dva dodatna kontrolora činjenica i uspostavlja strateške saveze sa drugim medijskim organizacijama, pa tako sa organizacijom za medijsku pismenost MediaVise rade na seriji obrazovnih video zapisa kako bi pomogli ljudima da identifikuju lažne informacije.

Factchekueado gradi partnerstvo sa medijskim organizacijama čiji sadržaj konzumira hispanoamerička zajednica u SAD, kako bi mogli da provere činjenice u svim krajevima SAD.

Iako je rad ovih organizacija neophodan kada je u pitanju zaštita latinoameričkih zajednica od napada dezinformacija, postoji granica onoga što se može učiniti bez doprinosa platformi na kojima se te neistine šire.

Mnoge studije pokazuju da platforme društvenih medija u SAD nisu temeljne u čišćenju dezinformacija na španskom jeziku.

Tako je studija jedne neprofitne organizacije za ljudska prava pokazala da je 70 odsto dezinformacija o COVID-19 na engleskom završilo označeno oznakama upozorenja na Fejsbuku, dok je samo 30 odsto dezinformacija o korona virusu na španskom označeno.

Stručnjaci i istraživači sa kojima je razgovarao Rojtersov institut navode da se za širenje dezinformacija na španskom jeziku, pored tradicionalnih društvenih medija kao što su Fejsbuk i X, koriste i Youtube i WhatsApp, gde se već viralni postovi dodatno pojačavaju.

U servisima za razmenu poruka kao što je WhatsApp, koji je izuzetno korišćen u Latinskoj Americi, veoma je teško proveriti lažne informacije koje kruže.

Skoro petina Amerikanaca veruje da je Tejlor Svift deo zavere koja ima za cilj da Bajden ponovo bude predsednik. Svift je na prošlim izborima 2020. podržala Bajdena. Teorija zavere je procvetala u desničarskim medijima nakon što je pevačica počela da izlazi sa Trevisom Kelsijem, zvezdom tima Kanzas Siti Čifs.