Podrška i lojalnost nekoj politici građana je samo onda kada je zaista zaslužena. Ovo je jedna od poznatijih maksima američkog pisca Semjuela Lenghorna Klemensa, poznatijeg pod pseudonimom Mark Tven nego po pravom imenu. Upravo se ta mudrost Marka Tvena možda može iskoristiti sada kada su se u domaćoj javnosti proširili rezultati nekoliko istraživanja vezanih za rat u Ukrajini, a time i kako Makedonci vide problem.

Naime, rezultati istraživanja su kao i uvek pokazali da je naš narod pravednik, da ne veruje u agresiju i krvoproliće, ali da istovremeno ne želi da nameće svoj stav o globalnom sukobu koji se odvija iza samih granica evropskog kontinenta.  Aktuelni rat u Ukrajini sve više povećava tenziju između Istoka i Zapada, a sve je evidentnije da se sukob pretvara u „sukob titana“, odnosno da se vodi između Moskve i zapadnoevropskih zemalja plus Sjedinjene Države.

Međutim, glavni akteri se trude da se što više klone direktnih vojnih sukoba, a rat se vodi tzv. „proksi“, kako bi se izbegao sudar kolosalnih razmera pa i onaj sa nuklearnim oružjem. 

Ali mi Makedonci, hteli to ili ne, već smo uključeni u bitke, direktno ili indirektno. Naša zemlja je članica NATO alijanse, koja snažno podržava ukrajinsku državu u borbi protiv agresije Moskve. Upravo zbog toga, u sklopu ovih događaja, istaknuti domaći stručnjaci i renomirana novinarska imena, razumljivo je zašto upravo oni rade analize i procene stavova naših građana.

Ali imajući to u vidu, zapanjujući su rezultati poslednje od ovih anketa koje mere javno mnjenje u zemlji i koje su dospele u medije. Naime, prema podacima skopskog Instituta za politička istraživanja, većina građana Makedonije ne podržava sankcije koje Evropa uvodi Rusiji i protivi se vojnoj pomoći koju ta zemlja šalje Ukrajini.

Prema istraživanju, 52,5% građana protivi se zapadnim sankcijama Rusiji, u poređenju sa 32,2% onih koji to podržavaju. U pogledu etničke strukture, Makedonci i Albanci imaju dijametralno suprotne stavove. Dakle, 58,5% Makedonaca je protiv sankcija, naspram 58,6% etničkih Albanaca koji ih podržavaju, ukratko Makedonci daju uslovnu podršku Rusiji, a Albanci Ukrajini.

Trebalo bi da stanemo ovde i stavimo prst na čelo... Zašto? Zato što zabrinjavaju ovi pokazatelji koji govore da u zemlji postoje ljudi koji na ovaj ili onaj način podržavaju Rusiju, pa makar to bilo i kroz razgovor sa svojim najmilijima

Prvo, zašto uopšte  postoji podrška Rusiji među stanovništvom, bez obzira da li su Albanci ili Makedonci, za rusku agresiju na Ukrajinu i sankcije prema njoj. Drugo, kako je "tiha" ruska propaganda odjednom postala komercijalna i vidljiva u očima građana Makedonije? I treće, ko je kriv što takvo mišljenje još postoji u zemlji. Da li su to institucije, niska medijska pismenost ili ipak deo medija... 

Nadležni treba ozbiljno da sednu i razmisle o svim ovim pitanjima. Razmišljati o tome kako treba suzbiti rusku propagandu koju institucije ne poriču. Posmatrajući problem iz makedonskog ugla, drugo pitanje je kako država može da podigne svoju medijsku i informatičku pismenost na mnogo viši nivo?

Jedan od načina da se izborimo sa ovom pojavom je i rad na edukaciji građana i njihovoj pismenosti uporedo sa borbom protiv lažnih vesti. Nije uzalud što  evropski obrazovni sistem uči decu kritičkom razmišljanju i digitalnoj pismenosti, omogućavajući im da od malih nogu prepoznaju lažne vesti. U tom pogledu, Makedonija i dalje zaostaje za Albanijom, Turskom i ostalima u regionu na listi indeksa medijske pismenosti. Proteklih godina je bilo nekih pokušaja na tom planu, ali je uvek potrebno mnogo više i mnogo češće raditi u tom pravcu. Naravno, radi se o sveobuhvatnoj i koordinisanoj akciji, koja, osim borbe protiv lažnih vesti i dezinformacija, podrazumeva i povećanje mogućnosti građana da pristupe, razumeju, analiziraju i kritički ocenjuju različite medije i medijske sadržaje.

Moramo naučiti kako da čitamo suštinu vesti, a ne da budemo samo površno informisani. Iako je to složen i težak proces i ne donosi rezultate odmah, dugoročno je to jedini ispravan i zdrav korak ka demokratiji i većoj medijskoj pismenosti. Upravo kroz obrazovanje i medijsku pismenost, ali i usmeravanjem građana ka tradicionalnim medijima sa iskustvom, tradicijom, istorijom, medijima u kojima se neguju profesionalni novinarski standardi, uči se kako da se razvijaju veštine kritičkog mišljenja i podiže nivo medijske pismenosti. Dok se to ne desi, tri puta „Ura” za majku Rusiju, koja je svojom propagandom uspela da uprkos svemu prodre u makedonsko društvo.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/tri-pati-ura-za-propagandata-na-majka-rusija/}