Dan provere činjenica, 2. april, koji se obeležava širom sveta odmah posle Prvog aprila Dana šale je globalni poziv na akciju da se vrednuje prenos činjenica. Ovaj datum je posebno značajan u periodu kada zemlja i svet svakodnevno žive sa  talasom lažnih informacija vezanih za rat u Ukrajini, politiku, ali i drugih sfera iz društvenog života. U tom pravcu u  našem društvu danas više nego ikada postoji potreba za proverom činjenica i njihovim adekvatnim plasiranjem i vrednovanjem. To je neophodno za dobrobit svih, jer će se samo činjenicama i istinama poništiti štetni uticaj  fenomena lažnih vesti, koji nanosi neprocenjivu štetu u svim segmentima života.

Ovo, između ostalog, stoji u nedavno objavljenom najnovijem godišnjem indeksu za prošlu godinu za medijsku pismenost na Institutu  otvoreno društvo u Sofiji (OSI), koji koristi podatke Instituta za obrazovanje (PISA) i Eurostata. Makedonija je u ovom istraživanju ocenjena sa 23 boda(od mogućih 100) i nalazi se na pretposlednjem , 40. mesu u rang listi  poslednjeg Indeksa medijske pismenosti. Na rang listi koju je Institut pripremio, posmatrano je 41 država. Poslednje, 41. mesto, zauzima Gruzija, a ispred Makedonije, na 39. mestu. mestu, samo Kosovo (ali sa istim brojem bodova kao RSM), Bosna i Hercegovina (24 bodova) je na 38. mestu, Albanija (25 bodova) na 37. mestu, Crna Gora (32 boda) na 35. mestu i Srbija (35 bodova)  na 32. mestu

Ove zemlje, prema istraživanju, imaju najmanji potencijalni otpor sa kojima se mogu nositi  sa dezinformacijama i njenim efektima, jer, kako se navodi u dokumentu, zaostaju u indeksu kritičkog pristupa medijskim sadržajima, kao i u korišćenju medijskih potencijala u informativne i obrazovne svrhe.

Međutim, medijske manipulacije nisu novost i postoje godinama. Stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da su i do sada preduzeti ključni koraci u stvaranju uslova za praktikovanje standarda i principa profesionalnog rada novinara i medija. Naravno, ima još mnogo posla po tom polju, uključujući i  polje provere činjenica i medijske pismenosti, a to je upravo uloga profesionalnog novinarstva.

Štampani mediji preko svojih redakcija i svog stručnog osoblja, koji praktikuju „novinarski kodeks“, svakodnevnu kristalizaciju glasa javnosti, na glas građana, hrabri su građanski posmatrač stvarnih činjenica i korektor javnih politika. Zato svaka država ima nacionalni interes u ime građana da podstiče medije i da stvori uslove da upravo oni  oni budu snažan faktor društvenog prosperiteta, dijagnostikovanja i analiziranja pojava ili problema i nuđenje rešenja u interesu građana.

Narodno rečeno, sve se svodi na učenje tehnika o tome kako prepoznati ove lažne informacije, iz kojih će kasnije proizaći određena pravila kako prepoznati izvor da li je on verifikovan i potvrđen od dva ili tri izvora i slično. Ovim mehanizmima novinari, ali i publika će moći sama da proceni vest, da li u njoj nešto nedostaje, da li je promenjen sadržaj ili je, pak cela lažna, tvrde stručnjaci.

Ukratko je da se u zemlji, ali i u regionu, borba protiv lažnih vesti može samo voditi jedino jačanjem medijske pismenosti, odnosno povećanjem sposobnosti građana da pristupe, razumeju, analiziraju, kritički vrednuju različite medije i medijske sadržaje. Iako je to složen i težak proces i ne donosi rezultate odmah, dugoročno je jedini zdrav korak za demokratiju i slobodu govora. Upravo preko procesa obrazovanja i medijske pismenosti se uči kako da se razviju veštine kritičkog razmišljanja, kako prepoznati manipulacije i lažne vesti, ali u isto vreme mnogo je  važno da se ovakve štetne pojave spreče i sankcionišu od strane institucija.

I na samom kraju,  ako postoji izreka za šnajdere i krojače, „tri put meri, jednom seci“ onda o pouzdanosti informacija plasiranih u medijima i na društvenim mrežama  može se primeniti izreka „triput proveri, jednom poveruj“.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/tripati-proveruvaj-ednash-poveruvaj/?mibextid=Zxz2cZ}