srpski english deutsch

Edukacija / Turski zakon o dezinformacijama – borba protiv lažnih vesti ili pretnja demokratiji

Kritičari smatraju da bi vlada Redžepa Tajipa Erdogana mogla da iskoristi novi zakon o deziformacijama kako bi dodatno ograničila slobodu govora i nastavila da suzbija nezavisno novinarstvo, uoči izbora u junu sledeće godine. Ugrožavanje slobode govora i nametanje strogih ograničenja po pitanju toga koje informacije se mogu deliti može dovesti do straha i paranoje u društvu. Vlast koja nameće svoju „legalnu istinu” oduzima osnovna prava na slobodu govora i misli i kontroliše tok informacija u društvu.

Turski zakon o dezinformacijama – borba protiv lažnih vesti ili pretnja demokratiji
Foto: Mark Lowen, CC BY-SA 4.0 , via Wikimedia Commons

Edukacija / Turski zakon o dezinformacijama – borba protiv lažnih vesti ili pretnja demokratiji

Kritičari smatraju da bi vlada Redžepa Tajipa Erdogana mogla da iskoristi novi zakon o deziformacijama kako bi dodatno ograničila slobodu govora i nastavila da suzbija nezavisno novinarstvo, uoči izbora u junu sledeće godine. Ugrožavanje slobode govora i nametanje strogih ograničenja po pitanju toga koje informacije se mogu deliti može dovesti do straha i paranoje u društvu. Vlast koja nameće svoju „legalnu istinu” oduzima osnovna prava na slobodu govora i misli i kontroliše tok informacija u društvu.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 18. Oct 2022 | Edukacija

Turski parlament usvojio je kontroverzni zakon pod izgovorom borbe protiv lažnih vesti i dezinformacija. Zakon ima za cilj suzbijanje dezinformacija i omogućava vladi da uhapsi novinare i korisnike društvenih medija zbog širenja informacija za koje tvrde da su lažne ili da obmanjuju javnost. 

Kontroverzni zakon, koji je predložila vladajuća Partija pravde i razvoja, predviđa kaznu do tri godine zatvora za širenje dezinformacija. Kritičari navode da je cilj zakona da država zauzda novinare, ali i društvene mreže. Koalicija 22 organizacije za slobodu štampe saopštila je da zakon obezbeđuje okvir za opsežnu cenzuru onlajn informacija i kriminalizaciju novinarstva, što će omogućiti vladi da dodatno obuzda i kontroliše javnu debatu uoči opštih izbora u Turskoj 2023. godine. 

Predsednik Turske Erdogan tvrdi da je borba protiv dezinformacija neophodna, a društvene mreže su, prema njegovom mišljenju, pretnja demokratiji. Međutim, predstavnici opozicije u Turskoj, pravni stručnjaci, kao i predstavnici nevladinog sektora koji se bave medijima smatraju da je upravo novi zakon pretnja demokratiji.

Novi zakon predviđa da oni koji budu proglašeni krivima za namerno objavljivanje dezinformacija ili lažnih vesti za koje vlasti tvrde da šire paniku, ugrožavaju bezbednosne snage ili celokupno zdravlje turskog društva, mogu biti osuđeni na do tri godine zatvora. Zakon takođe precizira da se kazne mogu povećati ukoliko se za širenje navodnih dezinformacija koriste anonimni nalozi na društvenim mrežama. 

Kritičari navode da zakon kriminalizuje ono što vlasti nazivaju dezinformacijama, bez definisanja šta to zapravo znači. Sudije su te koje će odlučivati kako da definišu dezinformacije i nameru, što daje arbitrarna ovlašćenja vladi da kritikuje novinarstvo.

Novinari, nevladine organizacije, kao i Savet Evrope, osudili su nacrt zakona dok je polako prolazio kroz faze debate u turskom parlamentu, pozivajući vladu da odustane pre nego što nacrt postane zakon. Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozvala je Tursku da ne usvoji zakon, navodeći kako bi se time nanela nepopravljiva šteta ostvarivanju slobode govora pre izbora. 

Turski sindikat novinara kritikovao je vladu jer je odlučila da konsultuje američke kompanije za društvene mreže u vezi sa nacrtom zakona, a da pritom nije tražila stavove novinskih organizacija u Turskoj koje će biti direktno pogođene. Kako navode, desilo se nešto što nijedna demokratija ne bi trebalo da vidi, a to je da je vladajuća koalicija u potpunosti pripremila zakon o informacionom ekosistemu i štampi bez konsultacija sa bilo kojom medijskom organizacijom u Turskoj ili novinarima. 

Predlog zakona je usvojen sa nekoliko amandmana, uprkos žestokom protivljenju opozicija. Jedan poslanik je u znak protesta čekićem razbio svoj telefon tokom govora. 

„Imate samo jednu slobodu, to je telefon u džepu… Ako ovaj zakon prođe, možete ovako da razbijate svoje telefone, nećete morati da ga koristite“, rekao je poslanicima.

Foto: Printscreen Youtube

Amnesti internešenel je nakon glasanja naveo da je to „još jedan mračan dan za slobodu izražavanja na mreži i slobodu štampe u Turskoj". 

Jedna odredba novog akta, koji uključuje izmene turskog krivičnog zakona i zakona o telekomunikacijama, predviđa da aplikacije za razmenu poruka, poput Whatsapp-a, predaju državi korisničke podatke ako to zatraži Uprava za informacione i komunikacione tehnologije Turske. Ta odredba je izazvala zabrinutost za privatnost, a primoraće digitalne platforme kao što su Gugl ili Fejsbuk da otkriju svoje algoritme vladi, pokazujući turskoj državi koji sadržaj podstiču, a šta potiskuju. To je bez presedana bilo gde u svetu, navode kritičari.

Turske vlasti su se i ranije sukobile sa Metom, vlasnikom Fejsbuka, zbog zahteva da svaka kompanija za društvene mreže sa više od milion korisnika imenuje lokalnog predstavnika koji je obavezan da odgovara vladi i da lokalno čuva podatke korisnika.

Novi zakon u Turskoj stupio je na snagu u kritičnom političkom trenutku, kada se zemlja sprema za predsedničke i parlamentarne izbore 2023 godine. S obzirom na postojeći politički kontekst u kojem je sloboda izražavanja ozbiljno ograničena, a glasovi neslaganja su rutinski na meti neprimerenih sudskih pritisaka, novi zakon služi za dalje ograničavanje političkog neslaganja pod maskom borbe protiv dezinformacija, navodi Forbs.

Uz rastuću zabrinutost zbog visoke nezaposlenosti, inflacije i smanjenja plata, mnogi građani počinju da osećaju da se nešto u državi mora promeniti. Međutim, s obzirom na tendenciju vlade da kontroliše sve aspekte javnog života, svaka informacija koja je u suprotnosti sa zvaničnim saopštenjima ili podacima, uključujući i stanje u ekonomiji, lako bi mogla biti označena kao „neistinita“ i procesuirana po novim zakonima.

Opasnosti od istine koju nameće vlada su mnogostruke. Ugrožavanje slobode govora i nametanje strogih ograničenja po pitanju toga koja informacije se mogu deliti može dovesti do straha i paranoje u društvu. Vlast koja nameće svoju „legalnu istinu” oduzima osnovna prava na slobodu govora i misli i kontroliše tok informacija u društvu. Takva legalna istina može se koristiti kao političko oružje protiv svih onih koji nisu saglasni sa predstavljenim narativom ili protiv grupa koje vlast smatra nepoželjnim.

U Turskoj su poslednjih godina blokirani sajtovi pojedinih stranih medija, uključujući Glas Amerike i Dojče vele. Turske televizijske stanice i novine su mahom pod kontrolom države. Na društvenim mrežama je postojala veća sloboda izražavanja, međutim, novi zakon će i to ugroziti. 

Turska trenutno zauzima 149. mesto od 180 zemalja na svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2022, a aktivisti strahuju da će ova dodatna ograničenja uticati na sposobnost medija da precizno izveštavaju o predstojećim izborima u Turskoj.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti