Naime, kako piše britanski servis „BBC“, istraživanje je sprovedeno na 6.000 jedinstvenih objava na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram, Linkedin, TikTok, Iks i Jutjub, a nalazi studije pokazuju da društvene mreže globalno prenose sadržaj koji je osetljiv i koji je nedovoljno proveren, odnosno manipulativan. Studija je analizirala sadržaj u tri zemlje koje se smatraju posebno izloženim riziku od dezinformacija – Španiji, Poljskoj i Slovačkoj.

U međuvremenu, EU je izdala upozorenje Elonu Masku da se pridržava novih zakona o lažnim vestima i ruskoj propagandi nakon što je otkriveno da “X” ima najviše dezinformacija u odnosu na druge velike platforme na društvenim mrežama, objavio je “Gardijan”.

Izveštaj je analizirao razmere dezinformacija u novom izveštaju koji je po prvi put otkrio razmere lažnih vesti na društvenim medijima širom EU, sa milionima lažnih naloga uklonjenih sa TikToka i Linkedin-a. Zanimljivo je da je Fejsbuk proglašen za drugog najgoreg prekršioca kada je reč o dezinformacijama, navodi se u izveštaju, koji takođe navodi da ako društvene mreže ne budu u skladu sa evropskim pravilima za razmenu podataka, Brisel bi u bliskoj budućnosti mogao da ih proglasi nelegalnim prema  Zakonu o digitalnim uslugama  (DSA), koji je stupio na snagu u avgustu.

U međuvremenu, Fejsbuk i drugi tehnološki giganti, uključujući  i Gugl, TikTok i Majkrosoft, potpisali su kodeks prakse koji je izradila EU kako bi osigurali da se mogu na vreme pripremiti za rad u okviru novih zakona. Tviter je napustio kodeks prakse, ali je prema novom zakonu obavezan da se pridržava pravila ili će se suočiti sa zabranom širom EU.

Izveštaj od 200 stranica opisuje rad glavnih platformi u prvih šest meseci 2023. godine kako bi se pripremile za poštovanje novog zakona i podiže poklopac iza kulisa napora Fejsbuka i drugih da smanje rusku propagandu, govor mržnje i druge dezinformacije.

„Ruska država je ušla u rat ideja da zagadi naš informacioni prostor poluistinama i lažima kako bi stvorila lažnu sliku da demokratija nije ništa bolja od autokratije“, rekla je Jurova.

Vlasnik Linkedin -a, Majkrosoft, sprečio je stvaranje 6,7 miliona lažnih naloga i uklonio 24.000 komada lažnog sadržaja Jutjuba u vlasništvu  Gugla, i saopštio je EU da je uklonio više od „400 kanala uključenih u operacije koordinisanog uticaja povezane sa Istraživačkom agencijom “ , a sponzorisane  od strane Rusije“.

Istovremeno, TikTok je već uklonio skoro 6 miliona lažnih naloga i 410 neproverljivih oglasa . Gugl je uradio isto, uklonivši reklame sa skoro 300 stranica povezanih sa „sajtovima za propagandu koje finansira država“ i odbacivši više od 140.000 političkih oglašivača zbog „neuspešnih procesa verifikacije identiteta“.

Meta je, navodi se u izveštaju , proširila svoju proveru činjenica na 26 partnera koji pokrivaju 22 jezika EU, uključujući i češki i slovački. TikTok, koji je nedavno kažnjen sa 345 miliona evra (300 miliona funti) zbog kršenja pravila o zaštiti podataka o deci, takođe radi na usklađivanju sa DSA. Majkrosoft, drugi učesnik kodeksa prakse, rekao je EU da je ili izbrisao informacije ili smanjio sumnjive informacije u vezi sa 800.000 upita za pretragu o ratu u Ukrajini.

Da li Makedonci veruju svemu što pročitaju na internetu?

Jačanje sistema kontrole u obrazovnim ustanovama, podizanje nivoa obrazovanja, ali i podizanje medijske pismenosti, mnogo bi pomoglo u procesu borbe protiv lažnih vesti i sprečavanju situacija od kojih ne bismo mogli da se „odbranimo“ kao što je sada slučaj u nekim zemljama EU  savetuje deo domaćih stručnjaka. Prema njihovim rečima, uključivanje alarma za veću kontrolu nad decom na društvenim mrežama doprinelo bi smanjenju ovog trenda, koji je opasan i sve prisutniji u evropskim zemljama, ali i regionu.

U tom kontekstu, komunikolog i ekspert Bojan Kordalov , komentarišući izveštaj iz makedonskog ugla, kaže za „Sloboden pečat” da je problem neistina na društvenim mrežama u Makedoniji ozbiljan.

– Stepen anonimnosti i neidentifikacije na "X-u" bivšem Tviteru je mnogo veći i samim tim anonimnim se  smatraju ljudi koji mogu da šire dezinformacije i tamo to rade najbolje i najlakše. Drugim rečima, način na koji ova mreža funkcioniše je izmišljen u smislu da je brzina informacija prioritet  a ne i istinitost – ističe komunikolog Kordalov.

Komunikolog savetuje da je za prevazilaženje ovog ozbiljnog problema koji muči domaće društvo, ali i društva drugih zemalja u regionu, potrebno veće angažovanje institucija na terenu među zainteresovanima i individualan pristup rešavanju problema. 

– Moj stav je da nije presudno gde, ko i šta radi na društvenim mrežama. Na “X’ mreži možete pronaći ljude koji ne šire dezinformacije. Naprotiv, na ovoj društvenoj mreži postoje validni profili koji svakodnevno dele važne i proverene informacije. Za mene , kao komunikologa, važno je da se sazna ko i šta radi tamo. To je borba sa dezinformacijama koje treba institucije da preuzmu. Ciljanje medija i grupa treba prekinuti , ali problemu lažnih vesti, propagande i dezinformacija pristupiti i rešavati individualno - podvlači Kordalov.

Lažne vesti postaju kamen spoticanja u članstvu u EU

Dezinformacije u makedonskom internet prostoru se ubrzano šire i sve ih je više. Zabrinutost povodom ovog pitanja izrazila je i Evropska komisija u poslednjem Izveštaju za 2022. godinu o napretku S. Makedonije na putu evropskih integracija. U Izveštaju se navodi da postoje „rastuće pretnje od dezinformacija“, a kao glavni izvor različitih vrsta dezinformacija ukazuje se na onlajn medije i društvene mreže.

- Internet mediji nisu regulisani posebnim zakonom, a postoje različiti stavovi o potrebi regulacije, posebno  u pogledu rastućih pretnji od dezinformaija. Onlajn mediji i platforme društvenih medija glavni su izvor dezinformacija, misinformacija, govora mržnje, kršenja profesionalnih standarda i kršenja prava intelektualne svojine, navodi se u Izveštaju EK  za 2022 godinu. 

U dokumentu EU se takođe dodaje da je u kontekstu dezinformacija koje dolaze u vezi sa ratom u Ukrajini, makedonska vlada u martu 2022. zabranila reemitovanje ruskih TV kanala izmenom Zakona o restriktivnim merama. Inače, prethodni izveštaji na osnovu policijskih izvora ukazuju da je policija do sada postupila na desetine slučajeva, ali dodaju da je to i dalje veoma teško jer nema konkretnih zakona. Od tada su više puta do sada obaveštavali da pravog krivičnog dela nema, te da po njima mogu postupati samo kada su u vezi sa drugim krivičnim delom. U Krivičnom zakoniku nema krivičnog dela za lažne vesti. Ministarstvo unutrašnjih poslova postupa protiv lažnih vesti u koordinaciji sa javnim tužilaštvom. Otuda se postavlja pitanje da li nam treba novi zakon u kome će lažne vesti biti krivično delo.

^{Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/eu-veli-deka-socijalnata-mrezha-iks-najmnogu-lazhe-na-koja-najmnogu-i-veruvaat-makedoncite/}