Fotografiju, koja je imala sva obeležja slike nastale uz pomoć veštačke inteligencije, delili su brojni verifikovani Tviter nalozi sa plavim kvačicama, uključujući i onaj koji je lažno tvrdio da je povezan sa medijskom kućom Blumberg.

„Velika eksplozija u blizini kompleksa Pentagona u Vašingtonu – početni izveštaj”, objavio je taj nalog, uz fotografiju na kojoj se navodno vidi crni dim koji se diže u blizini velike zgrade.

Tviter je tada suspendovao nalog. Međutim, ostaje nejasno ko stoji iza njega i odakle fotografija potiče. 

Portparol Blumberga rekao je da sporni nalog nije povezan sa tom novinskom organizacijom.

^{Foto: Twitter}

Da podsetimo, Tviter, koji je u vlasništvu Elona Muska, sada svakome dozvoljava da dobije verifikovani nalog u zamenu za mesečnu uplatu. 

Kao rezultat toga, Tviter verifikacija više nije pokazatelj da nalog zaista predstavlja onoga za koga se izdaje. 

Fotografiju na kojoj se vidi navodna eksplozija u blizini Pentagona u Vašingtonu podelila je ruska državna medijska kuća RT na svom Tviter nalogu. 

Ta medijska kuća je dan potom izbrisala objavu, a dan kasnije je u saopštenju navela da su obavestili građane o izveštajima koji su kružili onlajn, te da su, kada se utvrdilo poreklo vesti i njena (ne)istinitost, preduzeli odgovarajuće korake da isprave izveštaje.

U postu na ruskoj društvenoj mreži VK, RT je pokušao da opravda svoju očiglednu grešku.

„Da li Pentagon gori? Pogledajte, tu je i fotografija. To nije stvarno, to je samo fotografija generisana veštačkom inteligencijom. Ipak, ona je uspela da prevari nekoliko velikih medija punih, navodno, pametnih ljudi“, navodi se u objavi RT-a.

Lažni izveštaji o eksploziji pojavili su se i na indijskoj televiziji. 

Naime, televizija Republika javila je da se dogodila velika eksplozija kod Pentagona, prikazujući lažnu fotografiju i pozivajući se na izveštaje ruske novinske kuće RT. 

Indijska televizija povukla je izveštaj kada je postalo jasno da se incident nije dogodio.

„Republika je objavila vest o mogućoj eksploziji u blizini Pentagona, pozivajući se na objavu i sliku koje je tvitovao RT“, objavila je agencija kasnije na svom Tviter nalogu. „RT je izbrisao objavu, a Republika je povukla vest”.

Lažna fotografija proširila se mrežama neposredno nakon otvaranja berze u SAD u 9:30 ujutru, tako da se talas zabune proširio i kroz svet investicija.

S&P 500 indeks je nakratko pao za skromnih 0,3 odsto pošto su nalozi na društvenim mrežama i investicioni veb-sajtovi popularni kod dnevnih trgovaca preneli lažne tvrdnje.

Dau Džons indeks pao je za oko 80 poena između 10.06 sati i 10.10 sati, ali se u potpunosti oporavio već do 10.13.  

Nedugo nakon što je fotografija počela da kruži po mrežama, portparol američkog Ministarstva odbrane Filip Ventura rekao je agenciji Rojters da su izveštaji o eksploziji lažni, dok je lokalna vatrogasna služba Arlingtona objavila na Tviteru: „Nema eksplozije ili incidenta u ili blizu Pentagona, i nema neposredne opasnosti ili opasnosti za javnost“.

Kako da uočite fotografije nastale uz pomoć veštačke inteligencije 

Fotografija, prema procenama eksperata, sadrži detalje koji pokazuju da je nastala pomoću veštačke inteligencije.

„Ova slika sadrži tipične detalje koji pokazuju da je sintetizovana veštačkom inteligencijom: postoje strukturalne greške na zgradi i ogradi koje ne biste videli da je, na primer, neko dodao dim na postojeću fotografiju“, navode eksperti. 

Takođe, od početka je bilo jasno da nije bilo drugih svedoka iz prve ruke koji bi potvrdili događaj, posebno u prometnoj oblasti kao što je Pentagon. 

Zbog toga je veoma teško, praktično nemoguće, stvoriti uverljiv sadržaj za takav lažni događaj. 

Sama zgrada izgleda primetno drugačije od zgrade Pentagona, što se lako može proveriti korišćenjem alata kao što je Google Street View. 

Ostali detalji, uključujući plivajući stub svetiljke neobičnog izgleda i crni stub koji viri iz trotoara, su još jedan dokaz da slika nije autentična. 

Postoji mnogo alata, poput Midjourney, Dall-e 2 i Stable, koji mogu da kreiraju živopisne fotografije, uz vrlo malo truda.

Ovi alati se obučavaju gledanjem velikih količina stvarnih slika, ali, kada nedostaju podaci,  popunjavaju praznine sopstvenim tumačenjem. 

Ovo može dovesti do toga da ljudi imaju dodatne ruke ili noge ili da se na slici nalaze predmeti koji se menjaju u skladu sa svojom okolinom.

Kada vidite fotografije na društvenim mrežama za koje se tvrdi da prikazuju udarne, najnovije vesti, imajte na umu sledeće:

• Vesti se ne dešavaju u vakuumu – U slučaju velike eksplozije ili nekog značajnog događaja, očekujte da vidite priliv izveštaja sa terena od različitih ljudi i iz različitih uglova.

• Ko otprema sadržaj – Pogledajte istoriju objava korisničkog naloga. Da li se njihova lokacija i lokacija događaja podudaraju? Pogledajte koga prate i ko ih prati. Možete li doći do njih ili razgovarati s njima?

• Koristite alatke poput obrnute pretrage fotografija, koje vam mogu omogućiti da otpremite sliku i odredite gde i kada je prvi put korišćena. Postoji nekoliko drugih alata koje možete koristiti kao što je gledanje snimaka kamere javnog saobraćaja uživo da biste potvrdili da se događaj odvija.

• Analizirajte fotografiju i okolinu – Potražite tragove na slici kao što su obližnji orijentiri, putokazi, pa čak i vremenski uslovi koji će vam pomoći da postavite gde ili kada se navodni događaj mogao dogoditi.

• Ruke, oči i držanje – Kada gledate fotografije na kojima su ljudi, obratite posebnu pažnju na njihove oči, ruke i opšte držanje. Video snimci generisani veštačkom inteligencijom koji oponašaju ljude, poznati kao dipfejk, obično imaju problema sa treptanjem, jer većina skupova podataka koje koriste ne sadrži lica zatvorenih očiju. Ruke koje ne hvataju pravilno predmete ili nepravilno iskrivljene ruke ili noge mogu pomoći da se uoči lažna fotografija.

Autor je menadžer za zaštitu podataka o licnosti