Dezinformacije o sukobu u Ukrajini počele su da kruže Evropom odmah nakon što je Rusija izvršila invaziju na zemlju, 24. februara, a za nekoliko nedelja tema je postala izuzetno popularna među teoretičarima zavere i njihovim sledbenicima. Da bi analizirao ovaj trend i obuzdao širenje lažnih ili obmanjujućih vesti o sukobu EDMO je stavio pod nadzor Tviter naloge koji su između 15. marta i 15. aprila retvitovali postove ruskih ambasada u Evropi koje šire dezinformacije ili propagandu o sukobu u Ukrajini.

Njihova analiza koristila je „Botometer“, besplatni softver koji je razvio Univerzitet Indiana Blumington (Indiana University Bloomington ), koji izračunava verovatnoću da je nalog bot, dajući rezultat prikazan na skali od 0 do 1, pri čemu nula označava najmanju verovatnoću da se radi o botu, dok jedinica označava najveću verovatnoću da se radi o botu. Studija je pokazala da su skoro trećina ovih naloga verovatno botovi. Ovi Tviter profili su širili prokremljovske narative, kao što je navodna „denacifikacija“ Ukrajine ili prisustvo američkih laboratorija za biološko oružje u zemlji.

Rezultati pokazuju da su 9% ovih naloga botovi, a 21% ima veliku verovatnoću da budu botovi. Samo 29% profila ima potpuno ljudske karakteristike, a 41% ima dvosmislena ponašanja, koja se verovatno mogu pripisati ljudskom biću, ali oko kojih ostaje određeni stepen neizvesnosti.

Prisustvo proruskih botova na društvenim medijima – a posebno na Tviteru – nije nova pojava. Najpoznatiji slučaj odnosi se na takozvanu „Agenciju za internet istraživanje“, organizaciju (kasnije nazvanu „fabrika trolova“) koja je 2016. uticala na američke predsedničke izbore favorizujući kandidata Donalda Trampa u interesu Kremlja. U 2018. Tviter je otkrio da je taj fenomen uključivao preko 50.000 bot naloga povezanih sa Rusijom.

Tviter je 4. marta 2022. zabranio oko 100 naloga koji su ponovo pokrenuli hešteg „#IstandwithPutin“ zbog učešća u „koordinisanom neautentičnom ponašanju“. Međutim, podaci kojima raspolaže Evropska opservatorija za digitalne medije sugerišu da ovaj fenomen u Evropi utiče na mnogo veći broj naloga na digitalnim medijima.