Klikbejt: ovi izvori pružaju neki verodostojan sadržaj, ali ga iskrivljuju preuveličavanjem, obmanjujućim ili sumnjivim naslovima, opisima društvenih medija i/ili slikama. To su priče koje su namerno kreirane da privuku što je moguće više posetilaca veb sajta, jer što više klikova , što se više novca zarađuje za ove veb stranice.

Klikbejtove ćete prepoznati po senzacionalističkim naslovima, obično napisanim velikim slovima: „NEĆETE VEROVATI“, „POGLEDAJTE... (FOTO; VIDEO)“, „SVI SU POBESNELI JER...“. Drugi trik kojim se služe „novinari“ je upitnik na kraju naslova: „PONOVO SE SPREMA POGROM NA KOSOVU? PONAVLJA SE 2004?“. Prosečan čitalac ne obrati pažnju na upitnik, već ovakve naslove prihvati kao konstatataciju, odnosno informaciju. 

Žuto novinarstvo ili tabloidno novinarstvo: ovo su novine koje predstavljaju malo ili nimalo verodostojnih ili dobro istraženih vesti. Njihova svrha je da uplaše ljude obmanjujućim naslovima, izmenjenim slikama, izmišljenim intervjuima i lažnim stručnjacima. Oni ciljaju na slabo informisanu i ranjivu publiku koja ne dovodi u pitanje ono što čita, ili se jednostavno može zabavljati time. Oni postoje isključivo da bi povećali prodaju i prihod za izdavača.

Satira ili parodija: ovi izvori koriste humor, ironiju, preterivanje, ismevanje, satiru i lažne informacije da komentarišu aktuelne događaje. Oni namerno lažiraju izvore vesti da bi zabavili, a ne da bi informisali. Portal „The Onion“ je primer satire, u Srbiji je odličan primer Njuz.net.

Interesantno, ove lažne vesti imaju drugačiji uticaj na čitaoce, one zapravo dižu svest o dezinformacijama i teraju čitaoce da razmisle kada pročitaju apsurdnu lažnu vest: “Da ovo nije Njuz.net?. O ovom načinu suzbijanja dezinformacija i podizanju svesti konzumenata medija biće reči u nekom od narednih tekstova.

Vesti koje sponzoriše država: je oblik propagande koji postoji pod autoritarnim ili totalitarnim režimima, koji objavljuje vesti pod strogom kontrolom. Publici se govori šta da misli o događajima i ignoriše ono što vidi ili zna da je istina. 

Lažna nauka: ova vrsta lažnih informacija promoviše ideje koje tvrde da su zasnovane na nauci (psuedo-nauka), ali nisu; verovanje da ako je nešto „prirodno” da je dobro (naturalistička zabluda); kao i druge naučno lažne ili sumnjive tvrdnje. Kao i svi drugi oblici lažnih informacija, svrha je stvaranje prihoda i profita za kreatore. Ovo je najkompleksiniji oblik lažnih vesti, upravo zato što sama dezinformacija nije dovoljna za njihovo kreiranje, već počiva na nizu teorija zavere, lažnim naučnim člancima etc. 

Deepfakes: ova vrsta lažnih informacija je oblik vizuelne obmane. Lažni video snimci se prave pomoću digitalnog softvera, mašinskog učenja (veštačke inteligencije) i tehnologije zamene lica. Slike se mogu kombinovati da bi se kreirao novi snimak koji prikazuje događaje, izjave ili radnju koja se zapravo nikada nije dogodila. Oni mogu biti veoma ubedljivi i napreduju iz dana u dan.

Ilustrativni primer deepfake montaže možete pogledati ovde (https://www.youtube.com/watch?v=VWrhRBb-1Ig)