Izveštaj reportera prekida panično obaveštenje da je radoznale meštane ubio vanzemaljski „zrak smrti“. 

Marsovci su ovde da nas ubiju i pomoću tripoda se kreću ka Njujorku. Puštaju oblake otrovnog dima.

U narednom periodu, drugi reporter, koji se nalazi pored radio-predajnika na Menhetnu, izveštava o napredovanju, opštem haosu, masakru i grupama ljudi koji pokušavaju da pobegnu od oblaka otrovnog gasa: „Ljudi skaču u Ist River, beže poput pacova, oni koji u tome ne uspevaju padaju kao muve.“

Reporter počinje da kašlje i pada, tehničar uzima mikrofon i pita „Ima li nekoga?“. Program se prekida, sledi tišina, a onda:

„Slušate CBS predstavu Orsona Velsa i pozorišta Merkjuri u originalnoj dramatizaciji „Rata svetova“ H. G. Velsa. Predstava će se nastaviti nakon kratke pauze. Ovo je CBS.“

Ugodan džez, snimak benda iz Njujorškog hotela, posle pola sata prekida novi glas. Ovoga puta narator prati jednog od preživelih koji svedoči posledicama napada i okupaciji uništenog Njujorka. Sada je već jasno da je u pitanju radio-drama, a ne stvarno izveštavanje o vanzemaljskom napadu. Posle petnaestak minuta, kao i u Velsovom romanu, vanzemaljci umiru od zemaljskog mikroba jer nemaju imuni sistem.

Za vreme odjavne špice u redakciju upada policija koja prekida program. Novinari viču na glumce: „ Da li se osećate odgovornim zbog samoubistava? Da li ste čuli za saobraćajne nesreće, za smrt koja je usledila kao posledica haosa koji ste izazvali?“ 

Ispostavilo se da slušaoci ovu dramu, koja je bila puštena kao deo programa za Noć Veštica, nisu doživeli kao igrani, već kao informativni program. Te noći je u Njujorku nastao opšti haos- ljudi su počeli da beže iz grada, da se kriju po podrumima, panično da zovu policiju sa tvrdnjama da su videli vanzemaljce i „zrak smrti“ – po sredi je definitivno bila masovna histerija bez precendenta.

CBS je već u zoru sazvao konferenciju za novinare na kojoj je učestvovao i, tada dvadesetrogodišnji glumac i reditelj ove drame, Orson Vels:

Pitanje: Da li ste bili svesni užasa koje je vaše emitovanje izazvalo?

Vels: Definitivno ne. Tehnika koju sam koristio nije bila originalna, nije čak ni bilo nova. Nisam očekivao ništa neobično.

Pitanje: Da li je trebalo da ublažite jezik drame?

Vels: Ne, ubistvo se ne igra blagim rečima.

Pitanje: Zašto je priča promenjena da bi se ubacila imena američkih gradova i vladinih službenika?

Vels: H. G. Vels je koristio prave gradove u Evropi, a da bi predstava bila prihvatljivija za američke slušaoce koristili smo prave gradove u Americi. Naravno, sada mi je strašno žao.

^{Orson Vels objašnjava novinarima da nije želeo da izazove opštu paniku/Foto:Acme News Photos, Public domain, via Wikimedia Commons}

Novine su objavile najmanje 12.500 članaka o emisiji i njenom uticaju, ali je priča nestala sa naslovnih strana nakon nekoliko dana. Adolf Hitler je pomenuo ovu radio-dramu u govoru u Minhenu 8. novembra 1938. godine.

Prošlo je skoro  85 godina od kako je Orson Vels sasvim slučajno pokazao svetu moć lažnih vesti i dezinformacija. Ukazao je na moć medija i na ranjivost društva. Ukazao je na odgovornost koju imaju stvaraoci.

Koliko smo zapravo naučili od tad?