Lažne vesti svakako moraju sadržati dezinformacije, ali sama dezinformacija nije dovoljna da bi se nešto okarakterisalo kao lažna vest. Lažna vest je širi pojam od dezinformacije jer mora sadržati i karakteristike prave, odnosno istinite vesti – naslov, članak, fotografiju. Neretko, oni koji plasiraju lažne vesti idu i korak dalje, te pored pomenutih elemenata vesti kao alat koriste i veoma obine i pažljivo razrađene lažne naučne metode (pseudonauke) – npr. kako pospešiti rast kose, izlečiti rak, koronavirus i sl.  Dva koraka dalje, lažne vesti često interpretiraju istinu kao laž, te negiruaju holokaust, 11. septembar, kovid-19 ili klimatske promene i na taj način promovišu svog rođaka Teoriju zavere (o kom ćemo govoriti u nekom od narednih tekstova).

Najlakši način da razumemo suštinu ove pojave je da istražimo kreatore i konzumente lažnih vesti.

Ko i zašto kreira lažne vesti?

- Novinari/urednici koji žele brzo da privuku čitaoce senzacionalističkim lažnim vestima:

Pregledi se plaćaju. Onlajn oglašavanje funkcioniše vrlo jednostavno – imate portal na kome stoje reklame, onaj ko se reklamira na vašem sajtu vam plaća svaki put kada neko udje na vašu stranicu. Dakle, lažne, senzacionalističke vesti rezultiraju povećanim brojem poseta a to rezultira povećanom zaradom.

- Držaoci političke moći:

Manipulacija javnim mnjenjem izazivanjem straha ili pretnjama – strah za zdravlje, strah od osoba kao što su imigranti, gejevi, manjine, invalidi itd; korišćenjem propagande, informacija pristrasne ili obmanjujuće prirode, koje se koriste za promovisanje ili objavljivanje određenog političkog cilja ili tačke gledišta.

Cilj je da steknu ili zadrže političku, finansijsku, versku moć za sebe, za razliku od istinske želje da služe određenoj populaciji.

- Trolovi:

 Neki ljudi kreiraju lažne vesti iz čiste zabave.

Ko su ljudi najpodložniji lažnim vestima?

Ljudi koji se plaše neizvesnosti.

Ljudi koji su uplašeni i očajni.

Ljudi koji veruju svojoj intuiciji u odnosu na činjenice ili naučne podatke.

Ljudi koji ne veruju stručnosti, obrazovanju ili iskustvu u korist mišljenja prijatelja i porodice.

Ljudi kojima je teško da odbace dezinformacije – ego ili ukorenjena uverenja.

Ljudi koji su netolerantni prema osobama koje im se ne sviđaju.

Ljudi koji bespogovorno prihvataju svaki autoritet.

Kako proveriti da li su vesti lažne?

1. Dokazi: Potražite činjenice koje će podržati priču - imena i uloge ključnih pojedinaca, datume i vremena, mesta, određeni događaj, problem, citat, fotografiju ili bilo koju drugu vrstu dokaza koji podržavaju priču. Proverite ove činjenice pronalaženjem nekoliko drugih nezavisnih izvora koji su izvestili o istom skupu činjenica.

2. Izvor: Potražite

1) izdavača – novine, časopis, veb stranicu ili organizaciju koja je objavila priču;
2) autor - ime i akreditivi osobe koja je napisala priču. Da li su kvalifikovani da pišu o ovoj temi? 3) izvor informacija - osoba, dokument ili bilo koji izvor za činjenice koje se koriste u priči.

3. Kontekst: Šta je velika slika? Identifikujte glavno pitanje ili događaj priče.

4. Publika: Šta vam naziv publikacije ili veb stranice govori o publici na koju ciljaju? Šta vam sadržaj članka govori o ciljnoj publici? Da li je napisano svakodnevnim jezikom ili složenim rečima? Šta vam drugi sadržaj govori o tome ko bi mogla biti publika?

5. Svrha: Svrha priče koja ima za cilj da informiše ili edukuje sadrži specifične izvore, detaljne činjenice i potpune informacije o pitanju ili događaju. Svrha priče sa puno oglasa ili poziva za donaciju ili podršku je zarada za autora ili izdavača. Priča koja koristi emocionalni jezik - sentimentalne ili ekstremne pohvale ili kritike - apeluje na određene grupe ili ljude koji se mogu uskladiti sa određenom tačkom gledišta i priča je namenjena da ojača tu perspektivu.

6. Izvršenje: Kako su informacije predstavljene? Da li ton zvuči objektivno ili tvrdoglavo? Da li su rečenice dobro napisane sa ispravnim pravopisom i gramatikom, da li je organizovano i lako za čitanje ili je pretrpano i haotično?