srpski english deutsch

Edukacija / Vakcina protiv dezinformacija i lažnih vesti

Kratki video snimci koji otkrivaju taktike dezinformisanja mogu pomoći da se korisnici interneta zaštite od štetnog sadržaja na društvenim mrežama, pokazao je veliki eksperiment sproveden na internetu, koji je vodio Univerzitet u Kembridžu. 

Vakcina protiv dezinformacija i lažnih vesti
Foto: Printscreen Youtube Cambridge University

Edukacija / Vakcina protiv dezinformacija i lažnih vesti

Kratki video snimci koji otkrivaju taktike dezinformisanja mogu pomoći da se korisnici interneta zaštite od štetnog sadržaja na društvenim mrežama, pokazao je veliki eksperiment sproveden na internetu, koji je vodio Univerzitet u Kembridžu. 

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Beograd 13. Oct 2022 | Edukacija

Lažne vesti šire se na internetu brže od virusa, a naučnici sa Univerziteta u Kembridžu su razumeli da je u borbi protiv dezinformacija „bolje sprečiti nego lečiti”, odnosno da je efikasnije razotkriti lažne informacije pre nego što se prošire nego proveravati činjenice tek kada preplave internet. I u toj borbi sarađuju sa svetskih internet gigantom Guglom (Google).

Naime, tim psihologa sa Univerziteta u Kembridžu i Bristolu i stručnjaci kompanije Gugl kreirali su kratke video klipove dizajnirane tako da korisnike upoznaju sa tehnikama manipulacije i načinima širenja zlonamerne propagande, kako bi kasnije bolje identifikovali neistine na mreži, bez obzira na temu.

Naučnici tvrde da, kada se ovi snimci postave na oglasni prostor Jutjuba (Youtube), mogu pomoći korisnicima koji ih pogledaju da postanu imuni na takvu vrstu dezinformacija i teorija zavere. 

Istraživači koji stoje iza projekta upoređuju ga sa vakcinacijom – dajući ljudima mikro-dozu dezinformacija unapred, pomažu im da ostanu imuni na lažne vesti kada stvarno dođu u kontakt sa njima. Ideja je zasnovana na onome što socijalni psiholozi nazivaju „teorijom vakcinacije“.

Naučnici tvrde da je ova strategija daleko efikasnija u borbi protiv dezinformacija nego kada se svaka pojedinačna činjenica proverava nakon što se dezinformacije i neistine prošire, jer je to praktično nemoguće učiniti u velikim razmerama. 

Gugl, matična kompanija Jutjuba, već koristi informacije dobijene ovim istraživanjem. Očekuje se i da kampanja ranog otkrivanja laži i dezinformacija bude istovremeno pokrenuta na nekoliko platformi u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici kako bi se sprečila pojava dezinformacija u vezi sa ukrajinskim izbeglicama.

„Štetne dezinformacije imaju mnogo oblika, ali manipulativne taktike i narativi se često ponavljaju i stoga se mogu predvideti“, navode u Guglu. Dodaju da video oglasi na Jutjubu, koji prikazuju manipulativne tehnike, mogu da dopru do miliona ljudi i pre nego što štetni narativi uzmu maha.

Foto: Printscreen Youtube Cambridge University

Istraživači tvrde da bi rano otkrivanje dezinformacija moglo biti efikasnije u borbi protiv poplave dezinformacija od proveravanja činjenica nakon što se one prošire, što je klasično razotkrivanje. Klasično razotkrivanje lažnih vesti i narativa može čak učvrstiti pojedine teorije zavere, jer će ljudi koji u njih veruju osetiti da su lično napadnuti zbog svojih uverenja.

Nalazi, objavljeni u časopisu „Science Advances”, zasnivaju se na sedam eksperimenata sa ukupno 30.000 učesnika, uključujući i prvu studiju na terenu teorije inokulacije na jednoj platformi društvenih medija. Rezultati pokazuju da samo jedno gledanje filmskog klipa povećava svest o dezinformacijama.

Istraživači su prikupili osnovne informacije od učesnika, uključujući pol, godine, obrazovanje, političke sklonosti, konspirativno razmišljanje, sklonost ka senzacionalizmu i nasedanje na laži i neistine. 

Istraživanje je otkrilo da su video snimci poboljšali sposobnost korisnika da lakše uoče dezinformacije i time povećaju samopouzdanje da će to moći ponovo da urade.

Naučnici su u studiji testirali dva video snimka koja su puštena u etar, kao deo velikog eksperimenta na Jutjubu sa snimcima postavljenim u deo za reklamu koji ide pre video klipa. 

Gugl je pustio materijal pred velikim auditorijumom od 5,4 miliona američkih jutjubera i tako ih izložio „vakcinaciji”. Skoro milion ljudi je gledalo snimak najmanje 30 sekundi. Istraživači su zatim izabrali 30 odsto korisnika koji su pogledali snimak, kojima su dali test pitanje u roku od 24 sata od prvog gledanja klipa. I kontrolna grupa korisnika koji nisu gledali video klip, dobila je isto test pitanje.

 Rezultat je pokazao da video snimci utiču na bolje prepoznavanje tehnika manipulacije, povećavaju samopouzdanje u uočavanju ovih tehnika, povećavaju sposobnost ljudi da razlikuju sadržaj vredan poverenja od nepouzdanog sadržaja, kao i da donesu pravu odluku kada razmišljaju da li da neki sadržaj podele na mrežama ili ne.

Video snimci su razvijeni kroz analizu retorike demagoga. 

„Provera činjenica može da opovrgne samo delić neistina koje kruže onlajn. Moramo naučiti ljude da prepoznaju način na koji se stvaraju dezinformacije, kako bi razumeli kada su zavedeni”, zaključili su istraživači sa Univerziteta u Kembridžu.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti