srpski english deutsch

Edukacija / Većina Evropljana veruje da može da prepozna lažne vesti

Više od četvrtine građana Evropske unije smatra da su često ili vrlo često izloženi lažnim vestima, a većina misli da može lako da ih prepozna. Građani EU više veruju tradicionalnim elektronskim i štampanim medijima nego portalima i društvenim mrežama, a skoro polovina očekuje od javnih servisa da pruže tačne i objektivne informacije.

Većina Evropljana veruje da može da prepozna lažne vesti

Edukacija / Većina Evropljana veruje da može da prepozna lažne vesti

Više od četvrtine građana Evropske unije smatra da su često ili vrlo često izloženi lažnim vestima, a većina misli da može lako da ih prepozna. Građani EU više veruju tradicionalnim elektronskim i štampanim medijima nego portalima i društvenim mrežama, a skoro polovina očekuje od javnih servisa da pruže tačne i objektivne informacije.

autor teksta
Ivana Petronijević Terzić | Demostat | Beograd 8. Aug 2022 | Edukacija

Televizija, prvenstveno javni servisi, dominira kao primarni izvor vesti za građane Evropske unije, posebno one starije od 55 godina, pokazala je anketa Evrobarometra. Naime, čak 75 odsto ispitanika navodi da se informiše pre svega gledajući televiziju. Slede veb portali, potom radio stanice, društvene mreže i blogovi. Štampa je tek na petom mestu - svaki peti ispitanik navodi da su novine i magazini za njih jedan od izvora vesti. Mlađi ispitanici, pokazalo se, mnogo češće koriste platforme društvenih mreža i blogove za čitanje vesti. 

Više od četvrtine ispitanika, 28 odsto, smatra da su vrlo često ili često izloženi dezinformacijama i lažnim vestima, dok 30 odsto veruje da je to slučaj samo ponekad. Oko 20 odsto ispitanih građana misli da retko kada dolazi u kontakt s lažnim vestima, dok osam odsto veruje da nikada ne čita dezinformacije. 

Prema istraživanju, građani Bugarske su najizloženiji lažnim vestima. Naime, više od polovine ispitanika u Bugarskoj, 55 odsto, smatra da su često ili veoma često izloženi dezinformacijama. S druge strane, ispitanici u Holandiji misle da nemaju mnogo dodira s lažnim vestima, jer samo 12 odsto veruje da često nailazi na neistinite informacije. Ostali misle da retko ili nikad ne konzumiraju lažne vesti. 

Većina ispitanika je uverena da može da prepozna dezinformacije i lažne vesti. Više od polovine, 52 odsto, donekle je sigurno da, kada primi informaciju, može da proceni da li je u pitanju lažna vest, dok je 12 odsto potpuno sigurno da može da napravi razliku između istinite i lažne informacije. Četvrtina ispitanika, pak, nije uverena da može da prepozna obmanjujuću vest, dok samo pet odsto ispitanika priznaje da ne zna da uoči dezinformacije. U Finskoj, Irskoj i na Malti osam od deset ispitanika izražava poverenje u svoju sposobnost da razlikuje prave od lažnih vesti. Nivo samopouzdanja opada s godinama i raste s nivoom obrazovanja. 

Kad je reč o plasiranju lažnih vesti, građani više veruju tradicionalnim elektronskim i štampanim medijima, uključujući i njihova onlajn izdanja, nego portalima i društvenim mrežama. Skoro polovina ispitanika očekuje da im javni servisi pruže istinite vesti. Zatim slede štampani mediji, od kojih se takođe očekuje da ponude istinite i pravovremene informacije. Privatne televizijske i radio stanice nalaze se na trećem mestu. Istinite vesti na blogovima, podkastima, jutjub kanalima očekuje oko 20 odsto ispitanika, dok influenserima veruje pet odsto ispitanih građana.

Foto: Diliff, CC BY-SA 3.0, via Wikimedia Commons

Poverenje javnosti Evropske unije u javne TV i radio stanice varira od države do države. Dok u Finskoj 73 odsto ispitanika veruje javnom servisu, to važi samo za 22 odsto ispitanika u Mađarskoj i 23 odsto u Poljskoj. Slično tome, dok 63 odsto ispitanika u Luksemburgu veruje štampanim medijima, u Bugarskoj i Poljskoj im poverenje daje samo 18 odsto ispitanika. 

Jedina zemlja u kojoj su privatne TV i radio stanice izvor vesti od najvećeg poverenja je Poljska. U Mađarskoj su, na primer, ispitanici odgovorili da najviše veruju ljudima koje prate na društvenim mrežama.  

Na pitanje šta ih najviše motiviše da otvore novinski članak na internetu, 54 odsto ispitanika odgovara da je to naslov koji se poklapa sa njihovim interesovanjima, dok 37 odsto kaže da im je važno da imaju poverenja u medijsku kuću koja je objavila novinski članak. Četvrtina odgovara da otvore stranicu jer je naslov privlačan, dok 18 odsto klikne na vest zbog interesante fotografije ili snimka. 

I iako su tradicionalni izvori vesti, posebno televizija, veoma važni, 88 odsto ispitanika navodi da vesti čita i na internetu. Za pristup vestima na internetu 43 odsto ispitanika ide na veb stranicu izvora vesti, na primer novina, dok 31 odsto čita članke ili postove koji se pojavljuju na društvenim mrežama tih medija. Pristup vestima putem društvenih mreža još je važniji za mlade ljude. Naime, 43 odsto ispitanika od 15 do 24 godine koristi društvene mreže da bi čitalo vesti, dok to čini samo 24 odsto starijih od 55 godina.   

Plaćanje sadržaja vesti na internetu je i dalje priličan izuzetak, jer 70 odsto onih koji pristupaju vestima na internetu koristi samo besplatan sadržaj vesti.

Istraživanje Evrobarometra, koje je objavljeno u julu, sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 53.347 ispitanika u svih 27 država Evropske unije. 

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Fejsbuk blokirao prvi pokušaj Kine da utiče na izbore u SAD
Fejsbuk blokirao prvi pokušaj Kine da utiče na izbore u SAD

Lažni postovi su počeli da se pojavljuju u novembru prošle godine na Fe...

Građani razvijenih zemalja više strahuju od dezinformacija nego od zaraznih bolesti
Građani razvijenih zemalja više strahuju od dezinformacija nego od zaraznih bolesti

Istraživači centra Pew su pitali 24.525 ljudi u SAD, Evropi i azijsko-pacifič...

Uvod u dezinformacije: Pojavni oblici lažnih vesti
Uvod u dezinformacije: Pojavni oblici lažnih vesti

Klikbejt: ovi izvori pružaju neki verodostojan sadržaj, ali ga iskrivljuju pre...

Uvod u dezinformacije: Uvod u lažne vesti
Uvod u dezinformacije: Uvod u lažne vesti

Lažne vesti svakako moraju sadržati dezinformacije, ali sama dezinformacija ni...

Dezinformacije na društvenim mrežama - slučaj predsednika Zimbabvea
Dezinformacije na društvenim mrežama - slučaj predsednika Zimbabvea

Nedugo nakon sahrane kraljice Elizabete Druge, na Fejsbuku se pojavila serija fo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti