Demostat u ovom serijalu članaka nastavlja da se bavi razotkrivanjem mitova kojima se šire dezinformacije o sukobu u Ukrajini.
Demostat u ovom serijalu članaka nastavlja da se bavi razotkrivanjem mitova kojima se šire dezinformacije o sukobu u Ukrajini.
ČINJENICE: Ovog leta jedan Tviter nalog na japanskom jeziku objavio je snimak koji navodno potiče sa javnog nemačkog javnog servisa Dojče vele o hapšenju ukrajinskog izbeglice Petra Savčenka u Nemačkoj zbog ucenjivanja žena.
„Prema TV-u, Savčenko (Savchenko), koji je izbegao iz Ukrajine je pretio devojci nekoliko meseci“, navodi se u objavi na Tviteru. „Koristio je skrivenu kameru da snimi intimne momente sa ženama koje je lako obmanuo, a zatim je iznuđivao novac od njih u zamenu za garanciju da neće objavljivati napravljene video zapise na društvenim mrežama.
U videu koji je uredno pratio navedenu objavu navodi se da je: „Savčenko sretao žene po barovima širom Nemačke. Savčenko je skrivenom kamerom snimio intimne momente sa svojim žrtvama. Nekoliko dana kasnije pronašao je ove devojke na Fejsbuku i tražio novac u zamenu za obećanje da neće deliti snimke onlajn’’. Video ima logo Dojče velea i link do njihovog veb-sajta, a sadrži navodne fotografije Savčenka i snimke sigurnosnih kamera na kojima se navodno vidi kako razgovara sa ženama.
A zapravo, istina je da je čitav ovaj video lažan. Dojče vele je u svom članku „Lažne vesti i sadržaj ciljaju međunarodne medije“ rekao da video nije kreirao ovaj emiter. Štaviše, portparol nemačke policije rekao je za Dojče vele da policiji nije poznat nijedan slučaj sličan onom koji je opisan na snimku, i da nije bilo legitimnih novinskih članaka o takvom slučaju.
ČINJENICE: Još u aprilu ove godine korisnici društvenih mreža podelili su objave sa video snimkom broda koji eksplodira na sred mora, lažno tvrdeći da ovaj video snimak prikazuje ruski ratni brod ,,Moskva’’, koji je potonuo 14. aprila ove godine nakon eksplozije na brodu.
Već sledećeg dana, 15. aprila ove godine, jedan korisnik Tvitera podelio je video snimak, koji je prikupio više od 119 hiljada pregleda, uz opis: ,,Trenutak u kome je krstarica ,,Moskva’’ pogođena. Isečak iz ovog videa uz haštagove ,,krstaricaMoskva’’ i ,,ruskabrodogradnja’’ na društvenoj mreži TikTok sakupio je više od 16 miliona pregleda.
Prema rečima američkih i ukrajinskih vojnih zvaničnika, tačno je da je krstarica ,,Moskva’’ pogođena projektilima i kao rezultat toga potonula. Međutim, video snimak u trajanju od 10 sekundi koji je postao široko rasprostranjen na internet nebu u aprilu ove godine ne prikazuje ruski ratni brod ,,Moskva’’, već probu norveškog raketnog udara obavljenu kod obale Norveške i to još 2013. godine, navodi francuska novinska agencija Agence France-Presse (AFP). Naime, kako navodi AFP, ovaj video snimak predstavlja isečak iz dužeg videa koji je na platformu Jutjub postavila britanska agencija South West News Service 6. juna 2013. godine pod nazivom „Probni raketni udar norveške mornarice“.
Južna vojna komanda Ukrajine saopštila je tog 14. aprila da je pogodila krstaricu ,,Moskva’’ protivbrodskim krstarećim raketama Neptun, a ovu tvrdnju su podržali američki vojni zvaničnici. Naime, prema navodima Njujork tajmsa visoki zvaničnik američkog Ministarstva odbrane (U.S. Department of Defense) rekao je da je vodeća ruska krstarica zaista bila pogođena sa dve ukrajinske rakete. Rusko Ministarstvo odbrane (Министерство обороны Российской Федерации) osporilo je ove tvrdnje, pripisujući potonuće svoje vodeće krstarice požaru za koji su rekli da ga je izazvala detonacija municije na brodu.
ČINJENICE: Ruski državni medij RIA Novosti objavio je tokom leta članak u kojem se navodi da je Vladimir Kononov, ministar odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike, rekao da je Ukrajina 2021. godine počela da gradi NATO bazu na aerodromu Severodonjeck. u regionu Donbasa.
U članku se takođe tvrdi da je 2020. godine tadašnji ukrajinski ministar odbrane Andrij Zagorodnjuk (Andriy Zagorodnyuk) najavio planove za izgradnju NATO baza u Severodonjecku i u južnom lučkom gradu Mariupolju. Tvrdnja je kružila na više ruskih novinskih sajtova, uključujući Tass, rusku vladinu televizijsku agenciju za koju je NewsGuard otkrio da više puta objavljuje lažne informacije.
Međutim, ove tvrdnje su neosnovane. Nije bilo nikakvih fotografskih ili video dokaza o takvoj bazi, niti su postojali iskazi očevidaca. Zagorodnjuk je 2020. godine rekao da Ukrajina planira da izgradi dve baze u Severodonjecku i Mariupolju „u skladu sa NATO standardima“, ali nijedan zvaničnik nije rekao da će to biti NATO vojne baze.
Strane vojne baze nisu dozvoljene u Ukrajini, prema članu 17 ukrajinskog ustava. Štaviše, interaktivna NATO mapa, koja pokazuje gde se nalaze sistemi za nadzor i centri za obuku Alijanse, ne uključuje NATO bazu ili bilo koji drugi vojni objekat u Ukrajini. Na svojoj zvaničnoj veb stranici koja je poslednji put ažurirana krajem jula 2022. godine, NATO je naveo da „Izvan teritorije NATO-a, Alijansa ima samo vojno prisustvo na Kosovu i Iraku“.
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
U većini evropskih zemalja postoji jedan ili više javnih servisa, koji s...
Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...
Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...
Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...
Evropska komisija je zamišljena kao organ koje ima nadnacionalni karakter...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.