Demokratije bi trebalo da počivaju na istinitim informacijama, a ukoliko informacije postanu toksične, demokratije su narušene, zbog čega je borba protiv dezinformacija jedna od najvećih borbi koje današnja društva treba da vode, rečeno je na otvaranju konferencije.

Ambasadorka Evropske unije u Crnoj Gori Oana Kristina Popa rekla je da je borba protiv dezinformacija jedan od prioriteta za EU, budući da su dezinformacije i manipulacije informacijama velika pretnja za demokratiju.

Ona je navela da Evropska unija od 2015. godine posvećeno prati, analizira i radi na sprečavanju širenja dezinformacija, te sa je u tom periodu dobila značajno iskustvo kad je reč o razumevanju mehanizama koji stoje iza napora trećih zemalja da utiču informaciono okruženje.

Ambasadorka EU je navela da strano mešanje i manipulacije informacijama povećavaju nepoverenje u institucije, polarizaciju u društvu i podele u zajednici, ističući da je EU razumela da su društva Zapadnog Balkana veoma ranjiva. 

Konferencija poput ove održane u Podgorici jedan je od načina da se ta borba nastavi, navela je ona. 

Ministarka kulture i medija Crne Gore Tamara Vujović rekla je da je ta zemlja malo tržište sa mnogo medija i da su izloženi različitim vrstama sadržaja iz regiona.

Vujović je rekla da je Crna Gora na dnu lestvice po pitanju medijske pismenosti, te da ima mnogo ljudi koji veruju u teorije zavere. 

“Ipak, najnovija istraživanja pokazuju da se nivo medijske pismenosti kod dece povećava, što je rezultat projekata”, rekla je Vujović. 

Navodeći da su dezinformacije posebno opasne kada im je cilj urušavanje demokratskih procesa i poverenja u institucije, izborne procese i u medije, Vujović je rekla da jedan loš i nedostojan medij pravi dilemu da li su svi takvi i kome možemo da verujemo.

Ona navodi da u korist dezinformacija rade i algoritmi velikih platformi, koji nas snadbevaju istim ili sličnim informacijama, kao I veliki kapital.

Ministarka kaže da su Crnoj Gori potrebni zakoni koji prate evropsku regulativu, te da ta zemlja mora biti brza u kreiranju medijskih zakona, navodeći da bi trebalo pooštriti kazne za medije koji krše standarde, te dati podršku onima koji rade na širenju medijske pismenosti.

Tamara Branković iz beogradske nevladine organizacije CRTA ocenila je da je u Srbiji manipulisanje informacijama mehanizam vladavine i da ima “lice i ime”, te da se širi preko državnih i mejnstrim kanala, koji ih koriste da kreiraju paralelnu realnost kako bi zadržali moć i dobijali izbore.

Manipulacijom informacijama se stvaraju različiti tipovi narativa koji su povezani sa stranim uticajem, nacionalizmom, pričama o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima, uz diskreditaciju Evropske unije, država u okruženju, rekla je ona.

“I postoji jedan veliki narativ da je Srbija okružena neprijateljima I da jedino može da je spase jedna institucija, odnosno jedna osoba, a to je predsednik države”, navela je ona.

Programska direktorka nevladinog Centra za demokratsku tranziciju u Crnoj Gori, Milica Kovačević, istakla je da nijedna zemlja u regionu ne može sama da se izbori sa dezinformacijama i da je potrebna pomoć Evropske unije.

Ona je navela da mnoge zemlje Zapadnog Balkana negiraju problem dezinformacija, te istakla da u Crnoj Gori deluje kao da su zakoni koji pokrivaju tu oblast pisani za analogne, a ne za digitalne medije.

Vlade na Zapadnom Balkanu trebalo da ulože novac u aktivnosti koje podrazumevaju borbu protiv dezinformacija, kao i da u to treba da se uključi celo društvo, posebno akademska zajednica, rečeno je na skupu.  

Na konferenciji je bilo reči i o zloupotrebi veštačke inteligencije za širenje dezinformacija, kao i o tome da bi novinari trebalo da koriste veštačku inteligenciju u svom poslu na etički način, budući da je taj fenomen tu i da će opstati.

Rečeno je i da za novinare koji se bave proverom činjenica veštačka inteligencija predstavlja ozbiljan izazov, jer moraju da budu dovoljno brzi i da na vreme prepoznaju o čemu se radi.

Na panelu je istaknuto da veštačka inteligencija napreduje velikom brzinom, uz primer da smo do pre nekoliko meseci mogli da otkrijemo lažnu fotografiju na osnovu određenih nedostataka, na primer, na glavi ili licu, ali da je i to sada prevaziđeno.

Na konferenciji je poručeno i da medijska pismenost omogućava gradjanima da koriste medije na bezbedan i efikasan nacin i da aktivno učestvuju u društvenim procesima, ali da je neophodno novim  generacijama omogućiti da imaju kvalitetno obrazovanje u toj oblasti.

Istaknuta je i velika uloga novinara u tom poslu. 

Istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović govorila je o “lažnim vestima” i narativima iz prošlosti koje deca na Zapadnom Balkanu mogu da pročitaju i o kojima uče u svojim udžbenicima istorije, osvrćući se na svoju knjigu koju je nedavno objavila “Prošlost dolazi”. 

Ona je navela da su udzbenici pisani po odredjenim narativima, u skladu sa sopstvenom slikom nacije, te da dominira stav da su drugi narodi, posebno Zapad, uvek radili protiv nas.

Stojanović je istakla da je to veoma opasno i da je zato potrebna reforma, pre svega kada je reč o razvijanju kritičkog mišljenja.