U eri sve većeg tehnološkog napretka i prodora interneta širom podsaharske Afrike, Rusija koristi priliku da preplavi afrički informacioni pejzaž obmanjujućim narativima. Počevši od tema koje se odnose na zdravlje preko ekonomskih pa sve do onih koje se odnose na bezbednost. Ovi narativi se prenose sa ogromnim brojem poluga za manipulaciju i to uglavnom putem interneta, analizira časopis „EU Dezinfo” u tekstu na ovu temu.

Kako je prenosio medij proteklih nekoliko godina, Rusija je negovala ekosistem dezinformacija na afričkom kontinentu, gde izmišljene i neproverene informacije često zasenjuju činjenično izveštavanje i nezavisno novinarstvo u brojnim afričkim zemljama.

Izvan domena upotrebe manipulacije informacijama protiv Zapada, ova podmukla aktivnost podriva poverenje u demokratske institucije i izaziva značajne bezbednosne brige za lokalno stanovništvo.

Dok Rusija i njena industrija pod nazivom FIMI (Foreign information manipulation and interference  ) tvrde da je Kremlj u jedinstvenoj poziciji da obezbedi bezbednost i vojnu pomoć nacijama kojima je potrebna, stvarnost daje potpuno drugačiju sliku – obeleženu stalnim pogoršanjem bezbednosti i stabilnosti. Ovo ne samo da naglašava nesposobnost Rusije da ispuni svoje obaveze, već i jasno ilustruje nedostatak stvarne namere da to učini.

Međutim, Rusija namerava da dalje proširi svoju zlonamernu aktivnost širom celog  kontinenta, preneli su mediji.

Kako je Putin legitimisao rat u Ukrajini kroz kampanju u Africi

Jedan od najvažnijih ciljeva Rusije je da diplomatski legitimiše svoj rat u Ukrajini.

„Rusiji je zaista potrebna Afrika”, rekao je za Dojče vele Mark Duerksen, naučni saradnik  u „Afričkom centru za strateške studije”, dodajući da je „Rusija sve više izolovana na međunarodnom planu”.

Upravo su afričke zemlje koje nemaju funkcionalnu podelu vlasti kapija ruskog uticaja u regionu, jer su čestoi same međunarodno izolovane i stoga  -  dobrodošli partneri.

„Još pre rata u Ukrajini videli smo kako Rusija agresivno pokušava da pridobije pristalice za svoju politiku, često upravo kada se suprotstavljala evropskim, severnoameričkim ili NATO politikama“, kaže Džastin Arenštajn, šef „Koda za Afriku“, najveća civilna mreža na kontinentu za tehnologiju i novinarstvo zasnovano na podacima.

Rusiji su takođe potrebna alternativna tržišta za severnoevropsko i američko tržište sa kojih je sada isključena, kaže Arenštajn.

Za mnoge afričke zemlje Rusija je korisna kao stalna članica Saveta bezbednosti UN. Tako je u oktobru 2019. Rusija blokirala zahtev UN da se osudi svrgavanje Omara al-Bašira, bivšeg predsednika Sudana.

„Mesto Rusije u Savetu bezbednosti UN je problem za demokratiju u Africi“, kaže Džozef Sigel, istraživač u „Afričkom centru za strateške studije“ u intervjuu za DV.

Vagner, oružje i bezbednosna politika

Vojno angažovanje Rusije u afričkim zemljama takođe igra veliku ulogu. Privatna plaćenička grupa Vagner aktivna je u zemljama poput Malija, Libije i Centralnoafričke Republike, napominju nemački mediji.

U zamenu za svoje usluge, ona dobija pristup sirovinama poput zlata. Vagner takođe igra ulogu u povećanju političkog uticaja Kremlja. U Maliju, na primer, bivša kolonijalna sila Francuska, posle desetogodišnje podrške u borbi protiv islamističkih boraca, povlači snage jer nije postignut željeni uspeh. Mali je zatražio od UN da povuče mirovnu misiju MINUSMA, koja postoji od 2013. godine. Zemlja se jasno distancira od zapadnih zemalja i umesto toga bliže sarađuje sa Rusijom.

Rusija takođe vezuje afričke države kroz isporuku oružja. Prema Institutu SIPRI, 44 odsto oružja koje su afričke zemlje kupile između 2017. i 2021. bilo je ruskog porekla.

Propagandna mašinerija je u punom zamahu

Rusija koristi društvene medije za širenje većeg dela svoje propagande i dezinformacija. Prema pisanju nemačkih medija, strategija je posebno uspešna tamo gde ne postoji tradicija nezavisnih i slobodnih medija.

Tako je Vagnerova grupa tema nekoliko propagandnih animiranih filmova, koji, na primer, prikazuju ruske vojnike u Maliju kako se bore sa škorpionima koji predstavljaju francuske vojnike koji kažu da su demoni francuskog predsednika Makrona i da je Mali „naša zemlja“. Karikatura Makrona u snimku kaže da će „Francuska ponovo porobiti Afriku”. Rusija često koristi ovaj narativ „neokolonijalističkog“ Zapada.

Ovakva propaganda je direktno vezana za Rusiju, ističe Dimitri Zuferej iz NVO „Sve oči uprte u Vagnera”.Prema njegovim rečima, spotove sa takvim sadržajem proizvode u Burkini Faso ljudi koji rade za Rusiju, a Durksen ističe da ruski novac primaju i influenseri da šire propagandu.

Na primer, Kemi Seba, francusko-beninski influencer sa više od milion pratilaca na Fejsbuku, često objavljuje antizapadne i proruske sadržaje. On je odmah nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu tvrdio da Moskva pokušava da „vrati rusku zemlju“.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/zoshto-afrika-e-vazhna-cel-za-ruskata-propaganda/