Zašto ljudi često radije biraju laži nego istinu?

Lažne vesti i kognitivna pristrasnost

Aleksandra Borović: Otkrića savremene nauke o kogniciji, psihologija i neurologija su dale materijal za velike mogućnosti manipulacije informacijama. Sigurna sam da naučnici, kada su dolazili do svojih saznanja, nisu imali nikakve loše namere, ali  su namere onih koji ta naučna dostignuća koriste u svrhu usmeravanja mišljenja javnosti, konzumenata, građana u smeru koji ogovara tim manipulatorima, za svaku osudu

Zašto ljudi često radije biraju laži nego istinu?
Foto: ustupljena fotografija

Zašto ljudi često radije biraju laži nego istinu?

Lažne vesti i kognitivna pristrasnost

Aleksandra Borović: Otkrića savremene nauke o kogniciji, psihologija i neurologija su dale materijal za velike mogućnosti manipulacije informacijama. Sigurna sam da naučnici, kada su dolazili do svojih saznanja, nisu imali nikakve loše namere, ali  su namere onih koji ta naučna dostignuća koriste u svrhu usmeravanja mišljenja javnosti, konzumenata, građana u smeru koji ogovara tim manipulatorima, za svaku osudu

autor teksta
Snežana Čelić | Demostat | Beograd 15. Apr 2022 | Edukacija

Informacija je oružje 21.veka, a moćne tehnologije su  ubrzale i olakšale podelu vesti, ali i podsticanje  manipulacije. Društvene mreže dobile su moć pojačavanja neistine, delovanjem populističkih pokreta i korporativnih subjekata u svrhu podsticanja svojih ciljeva ili jednostavno stvaranja „buke“ u kojoj je sve teže razlikovati istinu od laži.  U jedinici vremena obrađujemo veliki broj informacija, ali mozak nije toliko brz da napreduje istom brzinom kojom se razvija stvarnost oko nas, pa on bira prečice koje nas dovode do brzih zaključaka koji su uglavnom subjektivni. Ljudi koriste mentalne prečice kako bi sačuvali energiju i olakšali sebi život, što se dešava pod uticajem kognitivnih pristrasnosti. 

Tumačenje svakog događaja je stvar percepcije, tj onoga kako posmatrač, sa svim svojim pristrasnostima, prethodnim znanjima, kontekstom, sagledava događaj. U tom smislu moglo bi se reći da svi imamo svoje subjektivne stvarnosti. Kako se onda proverava da li je informacija istinita, ili subjektivno interpretirana? I šta je uopšte istina? To je pitanje kojim se bave filozofi od davnina. I nema konačnog jedinstvenog odgovora – kaže za Demostat Aleksandra Borović, vodeći koordinator projekata Institut za Moderno obrazovanje i predsednik Mense Srbije koja radi na projektu “The Art of De Biasing” (https://dbias.eu/home/), pod pokroviteljstvom EU u okviru programa Erasmus+, a koji se bavi unapređenjem kvaliteta komunikacije u okviru obrazovnog procesa. Ovaj projekat je usmeren upravo ka tome da kod  nastavnika, ali i učenika i studenata, osvesti prisustvo kognitivnih pristrasnosti, koje svi imamo, a koje nam menjaju sagledavanje stvarnosti na osnovu sopstvenih prethodnih iskustava. 

Publiku čine mnogi pojedinci, od kojih svaki tumači informaciju saglasno sopstvenom sociokulturnom statusu, političkim stavovima i ličnim iskustvima. Kao društveno biće svaki konzument medija, inuituitivno bira vesti koji su najbolje prilagodjene stavovima njegovog društvenog kruga što je od presudnog značaja za razumevanje tehnike širenja netačnih, neistinitih informacija i dezinformacija.  Znači, bilo koja vest koja može da poljulja osećaj vlastitog identiteta  je manje poželjna od uznemirujuće istine, pa se ona, mada podsvesno, radije ignoriše, što se definiše kao kognitivna pristrasnost. Efekat potvrđivanja, koji proizilazi iz te ljudske osobine, podrazumeva  pristrasno pretraživanje, skupljanje, tumačenje i pamćenje podataka koji nam odgovaraju ili  dvosmislene i nejasne podatke tumače kao sigurnu podršku postojećoj poziciji.

Mozak pokušava da sistemski prikuplja informacije koje će osobu zaštititi od neizvesnosti. Paradoksalno je da se čovek oseća bolje pripremljeno ukoliko je upućen u veći broj loših vesti. Svi imamo sklonost ka pronalaženju i interpretaciji informacija na način da potvrđuju naša  uverenja. Ta pristrasnost može igrati ulogu i u našoj povodljivosti  da brže prihvatimo informacije i vesti koje se slažu s našim stanovištima  kao istinite. Automatske mentalne prečice se koriste kako bi se sačuvala energija i olakšao život.

Prednosti ili nedostatke ove ljudske osobine decenijama već ekspoloatišu moćni brednovi “hakujući” ponašanje kupaca i koristeći  kognitivnu pristrasnost  kao “sistematska grešku” u misaonom procesu koja primorava ljude da donese neracionalne odluke.  Marketing stručnjaci smatraju da pristrasnosti pružaju ljudskom mozgu prečice nudeći odluke koja ne zahtevaju previše snage da bi se sa njom saglasili ili pristali na nju, pa svesrdno koriste tu ljudsku “lenjost” u cilju prodaje. 

Svesno ili nesvesno proizvođači medijskih sadržaja idu utabanim stazama marketing eksperata, pa  sve manje  i čudi što “kupujemo” proizvode lošeg kvaliteta, a da pre toga ne racionalizujemo odluku. 

- Otkrića savremene nauke o kogniciji, psihologija i neurologija su dale materijal za velike mogućnosti manipulacije informacijama. Sigurna sam da naučnici, kada su dolazili do svojih saznanja, nisu imali nikakve loše namere, ali  su namere onih koji ta naučna dostignuća koriste u svrhu usmeravanja mišljenja javnosti, konzumenata, građana u smeru koji ogovara tim manipulatorima, za svaku osudu -smatra Aleksandra Borović, koja je i član multinacionalnog žirija za dodelu stipendija Mensa Education and Research Foundation, ali I Komiteta za darovitu omladinu Mense International i dodaje:“Društvene mreže i savremeni mediji su postali opasno oružje u rukama tih manipulatora. Smatram da jedino čistota, moral i etika mogu biti put ka ispravnom korišćenju informacija. Da li regulisanje zakonskim putem može da dovede do korektnog informisanja? Nisam uverena u to. Da li fact-checkeri mogu da provere istinitost informacije?  Bojim se da smo sve više svesni da tvrdnja koja se dovoljno puta ponovo postaje istina. A na statistici su upravo bazirani fact-checkeri”.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Čajevi, šampioni i lažni doktori u "edukativnim" tekstovima
Čajevi, šampioni i lažni doktori u "edukativnim" tekstovima

BIRODI (Biro za društvena istraživanja) već dugo ukazuje da se ,,mark...

Medijski prostor Srbije je zagađen lažnim vestima
Medijski prostor Srbije je zagađen lažnim vestima

Zoran Panović, programski direktor Demostata - Kod nas je u toku tabloidizaci...

Dezinformacije se koriste kao oružje tokom vojnih sukoba
Dezinformacije se koriste kao oružje tokom vojnih sukoba

Ranije je kombinovanjem vesti zapadnih i istočnih konzument medija sklon dedu...

Medijska pismenost je odbrana od manipulacije
Medijska pismenost je odbrana od manipulacije

Lažne vesti i dezinformacije plasiraju pojedinci, aktivisti, grupe ili politič...

Izazovi novinarstva u doba lažnih vesti - Oglasi
Izazovi novinarstva u doba lažnih vesti - Oglasi

Doba demokratizacije u informisanju, koje se bazira na širokoj paricipaci...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti