Nekoliko istraživanja na temu „Kakav je i koliki je uticaj Kine u zemljama Zapadnog Balkana“ govori da ovo predstavlja ozbiljan ekonomsko-politički problem, posebno kada je u pitanju usklađivanje politika aspirantskih zemalja kao npr. Makedonija sa onima iz EU. Naime, na ovu temu juče je promovisana i publikacija u zemlji pod nazivom „Uticaj Kine na proces pridruživanja Zapadnog Balkana u EU: sinergije i prepreke“.
Nekoliko istraživanja na temu „Kakav je i koliki je uticaj Kine u zemljama Zapadnog Balkana“ govori da ovo predstavlja ozbiljan ekonomsko-politički problem, posebno kada je u pitanju usklađivanje politika aspirantskih zemalja kao npr. Makedonija sa onima iz EU. Naime, na ovu temu juče je promovisana i publikacija u zemlji pod nazivom „Uticaj Kine na proces pridruživanja Zapadnog Balkana u EU: sinergije i prepreke“.
Ana Krstinovska, jedan od autora ove publikacije, smatra da je kineski uticaj u zemljama Zapadnog Balkana najizraženiji u trgovinskim odnosima, a u poslednjoj deceniji je porastao najviše zahvaljujući uspostavljenoj saradnji između Kine i Centralne i Istočne Evrope ali je stagnacija nekih zemalja Zapadnog Balkana prema EU otvorila dodatne mogućnosti Kini da poveća svoj uticaj, bilo da je reč o poslovnom ili nekoj drugoj vrsti uticaja.
Uglavnom vidimo povećanje uticaja na ekonomiju kroz povećanu trgovinu, ali u prevodu to znači u velikoj meri povećan uvoz iz Kine, a kada je u pitanju izvoz, naš izvoz je blago porastao, ali nije u skladu sa našim očekivanjima koliko možemo da uvozimo s obzirom na veličinu tržišta u Kini, kaže Krstinovska.
Iako je Makedonija najmanje atraktivna zemlja za Kinu, primećene su kineske kompanije koje su kupile strane kompanije koje imaju fabrike ili proizvodne pogone u našoj zemlji, pa su posredno i ti proizvodni pogoni u našim tehnološki razvojenim zonama u vlasništvu Kine,isto tako vidimo i kinesko prisustvo kroz infrastrukturne projekte kao što je kod nas autoput Kičevo-Ohrid.
Krstinovska kaže da kineski uticaj ne treba ocenjivati kao loš, ali i ima primera negativnog uticaja kao što je sklapanje dogovora za autoput Kičevo-Ohrid.
- Računa se samo autoput Kičevo-Ohrid jer je sama procedura dodele dogovora bila netransparentna i iako je SDSM imao mogućnost da ga raskine, nastavio je sa dodatnim aneksima u iznosu od 200 miliona evra i vidimo da projekat nije ni blizu da bude završen. Dakle, to je primer koji realno oslikava negativne aspekte u vezi sa kineskim prisustvom u našoj zemlji, pored toga, mi nemamo velike infrastrukturne projekte ili investicije sa negativnim uticajem, za razliku od Srbije, rekla je ona.
A da li će se taj uticaj odraziti na naš proces ka EU, ona je rekla da to zavisi samo od nas i sprovođenja reformi koje, između ostalog, podrazumevaju i ograničavanje prostora za spoljni uticaj.
- Ono što je važno na putu za EU jeste kako ćemo se postaviti i koliko ćemo imati želje da sprovedemo reforme. Kinesko prisustvo u zemlji može biti pozitivno ako ga koristimo kao pozitivno, a može biti negativno ako dozvolimo sklapanje dogovora o javnim nabavkama koji nisu u skladu ni sa našim zakonodavstvom, niti sa evropskom regulativom. Mi sprovodimo reforme za članstvo i neke od tih reformi će doprineti ograničavanju prostora za poslovanje kineskih kompanija ili sklapanju nekih poslova iza zatvorenih vrata kao što je često bio slučaj proteklih godina, ali sama Kina ili kinesko prisustvo ne možemo reći da je glavna prepreka, ocenila je Krstinovska.
Foto: Ljudi ispred EU info centra u Skoplju / Foto: „Sloboden pečat“ – Dragan Mitreski
Ekonomski odnosi sa drugim zemljama nisu loši, ali fokus treba da bude ka evropskim ciljevima
Direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Skoplju Daniel Braun naglasio je da iako trgovinski, odnosno ekonomski odnosi sa drugim zemljama nikada nisu loši, rekao je da je veoma važno fokusirati se na ciljeve EU, koji se razlikuju od kineskih.
– Kina i EU imaju različite ciljeve, to ne znači da ne smemo da koristimo kinesku tehnologiju, ali ako imamo bezbednosne nesigurnosti onda bi se možda trebali zapitati da li ćemo je koristiti. Ne treba da prekidamo sve odnose sa Kinom, ali treba da shvatimo da je reč o dve strane sa različitim ciljevima, niko ne kaže da ne učimo kineski, već da budemo svesni šta može proizaći iz naših postupaka. Verujem da ljudi u regionu dobijaju pozitivne poene od Rusije i Kine kao rezultat razočaranja u EU, zbog procesa pristupanja EU. Stoga, čak i ako nismo sigurni da li će se zemlje regiona uskoro pridružiti, treba raditi na jačanju veza, dajući više beneficija koje imaju zemlje EU zemljama Zapadnog Balkana, smatra Braun.
Kada je reč o kineskim investicijama, Srbija je definitivno najatraktivnija zemlja, a bliskost dvojice lidera iz ovih zemalja igra veliku ulogu. To je dokazalo i jučerašnje potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini kojim će obe zemlje moći da izvoze i uvoze sirovine bez carinskih troškova ili uz znatno niže tarife. Pored ovog sporazuma, dve zemlje potpisale su i memorandum o razmeni i saradnji u oblasti politike ekonomskog razvoja, memorandum o zajedničkom unapređenju industrijske i investicione saradnje i srednjoročni akcioni plan za Inicijativu „Pojas i Put”.
Srbija je zemlja koja pregovara za članstvo u EU, ali istovremeno jača odnose sa Kinom, sa kojom sarađuje u oblasti infrastrukture i odbrane. Predstavnici dve zemlje svoje međusobne odnose godinama opisuju kao "iskreno prijateljstvo".
Zaključci sa promocije publikacije „Uticaj Kine na proces pridruživanja Zapadnog Balkana EU: sinergije i prepreke“ imali su za cilj da podstaknu diskusiju o sferama u kojima je zastupljen kineski uticaj i kakve bi posledice mogle da budu u budućnosti.
-Za nas je važno da doprinesemo otvaranju tribine, na jednoj debati o uticaju Kine, njenom prisustvu u regionu i da utvrdimo njen pozitivan i loš uticaj u regionu, isto tako u koliko sfera deluje i koliko utiče na podrivanje autoriteta EU u regionu i kako uticaj Kine može biti štetan za evroatlantski proces za koji se zalažu sve zemlje u regionu, i kako mi i zemlje EU možemo delovati na suzbijanju ili adekvatnom delovanju odgovoriti na njen uticaj, pojašnjava Katerina Jakimovska iz Centra za evropske studije Vilfrid Martens u Briselu.
Inače, opšti zaključci panela su da je, što se tiče ruskih i drugih neevropskih aktera, ako se nastavi stagnacija u evropskim integracijama, logično je očekivati pojačano prisustvo drugih neevropskih aktera u zemljama Zapadnog Balkana. .
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa...
Telegram je postao jedan od glavnih alata za širenje prokremaljskih dezin...
Iako snažan razvoj veštačke inteligencije može da izazove mnoge prob...
Novinari, civilno društvo i istraživači imaju mnoge zamerke na generati...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.