Jugoistok Turske i severni deo Sirije 6. februara pogodio je razorni zemljotres u kojem je, prema poslednjim informacijama, stradalo više od 17.000 ljudi. Svet su vrlo brzo obišli snimci i fotografije iz pogođenih područja, a na društvenim mrežama se istom brzinom pojavio i lažni i obmanjujući sadržaj. Korisnici su delili snimke i fotografije nastale tokom ranijih katastrofa u drugim delovima sveta – od Japana, preko Južnoafričke Republike, Libana do Indonezije, tvrdeći da dolaze iz Turske i Sirije. Turske vlasti su u sredu blokirale Tviter u zemlji, da bi već u četvrtak korisnicima ponovo bilo omogućeno da pristupe toj društvenoj mreži. Kako su preneli svetski mediji, pristup Tviteru ponovo je omogućen nakon što su turske vlasti održale sastanak sa predstavnicima te kompanije, kako bi ih podsetili na njihove obaveze u vezi sa uklanjanjem sadržaja i dezinformacija.

Korisnici Tvitera podelili su video snimak koji, kako se tvrdi, prikazuje cunami izazvan potresom na južnoj turskoj obali. Reč je, međutim, o oluji iz marta 2017. godine, koja je pogodila južnoafrički  grad Durban.

Britanski komičar Omid Djalili, čiji je nalog na Tviteru i verifikovan, podelio je snimak velikih talasa koji odnose zgrade u blizini plaže. Snimak je pregledan 370.000 puta, a Djalili je istog dana tvitovao da je pogrešio i da snimak ne prikazuje Tursku, već da je nastao 2018. godine u Indoneziji, kada je zemljotres pogodio ostrvo Sulavesi. Njegovu objavu da je snimak obmanjujući je, međutim, videlo  samo 30. 000 korisnika.

Korisnici mreža objavili su i dramatičan snimak talasa koji se obrušavaju na deo obale. Ni on nije nastao u Turskoj posle zemljotresa, već u San Dijegu u Kaliforniji.

Verifikovani korisnik Tvitera CBKNEWS podelio je navodni snimak eksplozije nuklearne elektrane nakon zemljotresa, uz komentar da autentičnost još nije potvrđena. Objavu je videlo 1,2 miliona korisnika Tvitera, ali je ubrzo otkriveno da je reč o eksploziji koja se dogodila 2020. godine u Bejrutu.

Nakon snažnog zemljotresa urušile su se mnoge zgrade i u Siriji i u Turskoj. Zgrade su padale kao kule od karata, a urušavali su se i čitavi blokovi. Međutim, nisu svi snimci urušavanja zgrada koji su se pojavili na društvenim mrežama autentični.

Snimak koji je prikupio više od milion pregleda, za koji se tvrdi da predstavlja urušavanje zgrade u Turskoj, zapravo je nastao prilikom rušenja zgrade na Floridi, u junu 2021. godine.

Među velikim brojem objava koje imaju veze sa zemljotresom u Turskoj, već pominjani verifikovani nalog CBKNEWS objavio je i snimak rušenja jedne zgrade, za koji je kasnije utvrđeno da je nastao u Saudijskoj Arabiji. U još jednoj objavi na Tviteru, okačen je snimak na kom skele sa višespratnice padaju na zemlju. Za njega je utvrđeno da je nastao u Japanu 2016. godine. Korisnici Tvitera su u komentarima oštro kritikovali autora tvita, navodeći da koristi katastrofu koja se dogodila u Turskoj i Siriji, kako bi prikupio pratioce, retvitove i lajkove.

Pored mora dezinformacija, katastrofalni zemljotres je postao i predmet raznih teorija zavere, nedokazanih tvrdnji i pretpostavki. 

Jedna od njih pokrenuta je tvitom koji je nekoliko dana pre katastrofe objavio navodni istraživač, koji je napisao da će pre ili kasnije doći do zemljotresa jačine 7,5 stepeni Rihtera u regionu južne i centralne Turske, Jordana, Libana i Sirije. On se predstavlja kao istraživač u institutu koji se bavi praćenjem geometrije između nebeskih tela u vezi sa seizmičkom aktivnosću.

Tvit je nakon zemljotresa postao viralan, videlo ga je više od 51 miliona ljudi širom sveta, a preneli su ga brojni mediji. Međutim, metodologija predviđanja dovedena je u pitanje od strane naučne zajednice, koja je generalno saglasna da se zemljotresi ne mogu precizno predvideti putem posmatranja planeta ili na neki drugi način.

To nije sprečilo jednog korisnika Tvitera da se lažno predstavi kao navedeni istraživač na Tviter nalogu @frankhogreb, gde je napisao da isti region treba da očekuje još jedan snažan zemljotres, magnitude 9,6 stepeni, 7. februara. Tvit je podeljen skoro 2.000 puta, ali je Tviter nalog ubrzo nakon toga izbrisan.

Nakon zemljotresa u ovom trusnom području Turske i Sirije pojavile su se i razne teorije zavere, čiji je cilj da dokažu da je katastrofa veštački izazvana. Šire se teze da su za zemljotres odgovorni Amerikanci, Teslino tajno oružje zbog kojeg ga je ubila CIA, HAARP tehnologija, tektonsko oružje, miniranje podzmenih tunela, tektonski elektromagneti, laserski zraci iz stratosfere. Narativ koji se ovim teorijama zavere nameće je da su Amerikanci, NATO ili EU želeli da kazne Erdogana zbog njegove spoljne politike i okretanja od NATO ka Rusiji. U toj priči Sirija je kolateralna šteta.

Osim ovog narativa, čini se da su lažne vesti o zemljotresu u Turskoj nemaju nikakav drugi cilj do  kliktabilnosti, odnosno većeg broja pregleda, reakcija i deljenja.

Lažne vesti tokom prirodnih katastrofa i vanrednih situacija 

Širenje dezinformacija i lažnih vesti nakon što se negde u svetu dogodi katastrofa većih razmera  može da izazove konfuziju, pometnju, strah i paniku, ali i pretnju po javnu bezbednost. Dezinformacije mogu biti veoma opasne i mogu snažno uticati na živote ljudi koji su direktno ili indikretno pogođeni, kao i percepciju tog događaja u drugim delovima sveta.

Zato je potebno pratiti nekoliko saveta koji korisnicima medija i društvenih mreža mogu pomoći da uoče lažne vesti tokom katastrofa i vanrednih situacija.

Naime, treba verovati izvorima koje prepoznajete. Budite svesni lažnih naloga koji se predstavljaju kao renomirani izvori vesti. Istražite nalog da biste potvrdili informacije. Takođe, proverite da li postoje greške u pisanju u URL adresama i sadržaju. Nalozi koji se predstavljaju kao renomirani izvori vesti često će imati slična imena autentičnih domena, da bi se maskirali kao zvanična veb lokacija.

Obavite pretragu slika na bilo kojoj fotografiji u članku ili objavi, da biste proverili da li su to stvarne fotografije trenutne katastrofe.

Pratite zvanične vladine naloge koji imaju verifikovanu ikonicu, guglajte autora članka, odnosno izvor vesti. Ako autor nije verifikovan na društvenim medijima i ne može se naći na zvaničnom sajtu novinske organizacije, informacija je verovatno „lažna vest“.

Dvaput proverite informacije i proverite više izvora vesti za istu priču. Obratite posebnu pažnju na datum objavljivanja.

Nemojte odmah da delite sadržaj koji vidite na mrežama. Fotografija ili snimak mogu biti lažni, a vi ćete, ako ih podelite, biti deo lanca koji širi dezinformacije.