srpski english

U fokusu / Aerozagađenje jedan od razloga za epidemiju malignih bolesti

Dr Dejan Škorić, pedijatar I hematoonkolog govori za Demostat o posledicama zagađenosti vazduha kod dece 

Aerozagađenje jedan od razloga za epidemiju malignih bolesti

U fokusu / Aerozagađenje jedan od razloga za epidemiju malignih bolesti

Dr Dejan Škorić, pedijatar I hematoonkolog govori za Demostat o posledicama zagađenosti vazduha kod dece 

autor teksta
Aleksandra Popović | Demostat | Beograd 3. Mar 2020 | U fokusu

 “Aerozagađenje je veoma opasno i situacija u Srbiji je alarmantna. Aerozagađenje je pre svega mutageno i sigurno je jedan od razloga za epidemiju malignih bolesti u Srbiji. U toku januara ove godine ogroman broj dece je imao infekcije disajnih puteva (respiratorne infekcije), a upravo aerozagađenje povećava broj respiratornih infekcija u nekoj sredini, uglavnom u gradovima.  Dugotrajne posledice aerozagađenja ćemo tek videti za nekoliko godina”, kaže u intervjuu za Demostat prof. Dr Dejan Škorić, pedijatar, hematoonkolog, načelnik službe za hematologiju I onkologiju na Univerzitetskoj dečjoj klinici “Tiršova”.

U poslednje vreme u Srbiji je aktuelno pitanje aerozagađenja a javnost je sve više zabrinuta zbog alarmantnih podataka o zagađenosti vazduha. Koliko ovo zagađenje utiče na zdravlje nacije? 

Godišnje imamo oko 50000 novoobolelih od malignih bolesti i oko 300 dece. U toku januara, 3 nedelje je vazduh bio veoma zagađen, bukvalno je smrdeo. To se najviše osetilo u Beogradu i nekim drugim većim gradovima. Ista situacija se ponavlja godinama, mislim i da se pogoršava, a nema odgovarajućih reakcija države, ali i stanovništva. Ekološka svest je u proseku na nuli. Da počnem od države: hitno uvesti filtere za vazduh za sve velike sisteme koji su najveći zagađivači (termoelektrane, fabrike…), takođe filtere za otpadne vode (to je sve ista priča), jer je podjenako opasna zagađenost reka i zemljišta. Saobraćaj je veliki problem, voze se krševi od po 15 godina starosti, dizelaši bez katalizatora. Ti automobili idu u otpad u Evropi, a u Srbiji neodgovorni pojednici uvoze iste, a čak skidaju i katalizatore za izduvne gasove. Država treba da onemogući uvoz starih automobila, da pooštri kontrolu već uvezenih i da se isključe iz saobraćaja vozila koja ispuštaju veliku količinu toksičnih-kancerogenih gasova. Takođe, država treba da omogući građanima jeftinije priključke za grejanje na gas. Čujem da se lože gume u nehigijenskim naseljima, to je bukvalno strašno. Opet niko ne reaguje, a potrebna je brza reakcija u smislu hitnog uklanjanja svih nehigijenskih naselja. Takođe je potrebna dugotrajna edukacija stanovništva u vezi aerozagađenja i drugih vidova narušavanja životne sredine.  

Čini se da ne postoji adekvatan način da se zaštitimo od štetnih čestica koje udišemo, imate li neke preporuke za prevenciju i kako smanjiti loš uticaj po zdravlje

Nemoguća je zaštita od aerozagađenja, nošenje običnih maski ne pomaže, a ko će 24 h dnevno da nosi specijalne maske sa filterima. Jedno što možemo da uradimo je da konzumiramo što više voća i povrća, da ne pušimo i ne boravimo u prostorijama gde se puši (u Srbiji je i dalje dozvoljeno pušenje u većini zatvorenih prostorija). Roditeljima male dece koja su najviše ugrožena, kao i hroničnim bolesnicima, savetujem odlazak iz gradova u periodima najvećeg zagađenja (naravno ako je to moguće).

U Srbiji, kao i u svetu, lekari sve više upozoravaju na trend porasta broja gojaznih, posebno je opasna gojaznost još u dečijem dobu. Viđate li često ovakve slučajeve i kako savetujete pacijente po pitanju zdravijih životnih navika? 

Što se tiče gojaznosti, kod dece u Srbiji taj problem nije toliko izražen kao u nekim zapadnim zemljama. Još uvek, većina dece nije gojazna i ne viđamo često ekstremnu gojaznost. Gojaznost kod dece je povezana nepravilnom ishranom, gde se konzumira velika količina “brze hrane” (pekarski proizvodi, pice, pljeskavice, Hot dog), kao i veliki unos šećera (slatkiši, gazirana pića…). Naravno, i ovaj problem se postepeno uvećava, tako da ćemo za koju godinu da imamo sve više gojazne dece. Prevencija je rekreativni sport i edukacija stanovništva. Bilo bi mnogo bolje kada bi se razni rijaliti programi, koji duhovno truju narod, zamenili edukativnim programima u vezi ishrane i načina života.

Koliki je optimalan unos vode u organizam, šta su Vaše preporuke? Da li je istina ili mit da bi to trebalo da bude oko 2 litra dnevno?

Jedan mudar čovek je rekao: voda je nabolji lek, ali nije do kraja bio u pravu. Ne treba preterivati i na silu piti 10 čaša vode dnevno. Dovoljna je za odrasle i manja količina. Voda treba da bude sveža i hemijski nezagađena. Ja preporučujem flaširanu vodu. Deca treba da unose dosta vode, pogotovu ako imaju povišenu temperaturu, ako se bave sportom i ako su spoljašnje temperature ekstremne (preko 30 C). Jedan deo potrebne količine tečnosti, treba da se konzumira u vidu ceđenih sokova i umerene količine mleka i jogurta.

Dosta se govori o lošem stanju u zdravstvu, posebno za zaposlene, i da zbog toga sve veći broj lekara i medicinskog osoblja napušta Srbiju. Vidite li Vi ovaj trend u svojoj ustanovi i kako omogućiti uslove za rad Vašim kolegama u Srbiji?

U mojoj ustanovi (Dečja klinika – Tiršova), ovaj problem još uvek nije alarmantan, mada je prisutan. U posledenjih 6 meseci, dvoje mladih, vrhunskih lekara specijalista je otišlo u inostrane ustanove. Takođe mislim da će problem odlaska da se uvećava. Naravno, osnovni razlog su neadekvatna primanja (pogotovo se to odnosi na srednji medicinski kadar), tako da samo značajno povećanje plata (tu ne mislim na nekoliko hiljada dinara), može da reši ovaj problem.  

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Da pitamo partije - koalicija Dveri i Zavetnika
Da pitamo partije - koalicija Dveri i Zavetnika

Saobraćajne gužve Problem javnog prevoza u Beogradu je veoma složen i potreb...

Da pitamo partije - Narodna stranka
Da pitamo partije - Narodna stranka

Saobraćajne gužve Povećanje broja žutih traka, bolja signalizacija uz pomo...

Zašto je palestinska država najbolja bezbednosna garancija za Izrael
Zašto je palestinska država najbolja bezbednosna garancija za Izrael

Upravo sam proveo pet dana na Bliskom istoku. Uz Ukrajinu on je postao jedan od ...

Demostat pokreće serijal "Da pitamo partije"
Demostat pokreće serijal "Da pitamo partije"

Stranke i koalicije koje učestvuju u izbornoj “trci” u glavnom grad...

I evroparlamentarci će posmatrati izbore u Srbiji
I evroparlamentarci će posmatrati izbore u Srbiji

Evropski parlament je odlučio da pošalje delegaciju za posmatranje izbor...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2023. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti