srpski english deutsch

U fokusu / Apsolutna politička moć premijera

Apsolutna politička moć premijera

U fokusu / Apsolutna politička moć premijera

autor teksta
| Dnevni list Danas 26. Apr 2017 | U fokusu

Jedan od ključnih nalaza istraživanja Demostata o raspoloženju građana je onaj koji govori o gotovo apsolutnoj političkoj moći Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije.

Osam od deset ispitanika kaže da je tačno da su moć i uticaj koncentrisani u liku i delu Aleksandra Vučića (80 odsto).

Ali su tu odmah iza njega, na pola koraka MMF, Svetska banka i vlasnici sličnih kapitala u čijim rukama koncentraciju moći i uticaja vidi 70 odsto ispitanika. Slede domaći kapitalisti i tajkuni čiju moć vidi 67 odsto ispitanika i institucije EU (“Brisel”), čiju moć sagledava 63 odsto ispitanika.

Koncentraciju moći i uticaja u rukama Vučića vidi 83 odsto ispitanika sa osnovnom, 81 odsto ispitanika sa trogodišnjom, 78 odsto sa četvorogodišnjom srednjom školom i 76 odsto ispitanika sa višom ili visokom školskom spremom. Samo u slučaju visokoobrazovanih ispitanika nešto više je moć vezivalo za MMF i Svetsku banku (80 odsto) nego za Vučića (76 odsto).

Da je za narod Srbije najbolje to što imamo lidera kao što je Vučić misli 65 odsto ispitanika sa osnovnom školom ili onih koji nizu završili ni osnovnu, 53 odsto onih koji su završili trogodišnje i dvogodišnje srednje škole, 42 odsto ispitanika sa četvorogodišnjom školom i 33 odsto ispitanika sa višom ili visokom školskom spremom. U proseku polovina ispitanika (51 odsto) misli da je Vučić nešto najbolje što je moglo da nam se desi. Takav rezultat je odmah iza Titovog, kojeg na pijedestal najboljih stavlja 60 odsto ispitanika.

Kada od ispitanika tražimo da kažu koji je od šest lidera najbolji, tada najveći broj ispitanika (32 odsto) kaže Tito, a tek za postotak manje (31 odsto) kaže Vučić. U ovom rangiranju šest lidera, Tito ima prednost u svim obrazovnim grupama, a Vučić samo kod srednjeobrazovanih ispitanika, 28 prema 25 odsto.

Nema sumnje da će istraživački nalaz o dominaciji Aleksandra Vučića na političkoj sceni Srbije pozdraviti njegove pristalice i simpatizeri, a da će se zgražavati njegovi protivnici. Nauka će po običaju da ćuti iz naučnicima znanih razloga.

U svakom slučaju prisutno je pitanje: Da li je Vučić marioneta u rukama trijade onih koji su na rang listi moćnika odmah iza njega (MMF i Svetska banka, domaći kapitalisti i tajkuni, institucije Evropske unije), ili je suveren suverene Srbije? Naravno, tu je i pitanje da li je uopšte moguća drukčija pozicija Srbije i njenih lidera? Ono što je u svemu ovome jasno, to je da su građani Srbije uvereni da se moć promene stanja u Srbiji nalazi u rukama četvoro prvonavedenih na listi najvećih moćnika: Vučić, Svetska banka i MMF, domaći kapitalisti i Evropska unija. Reč je o moći raspolaganje sredstvima da se gradi ili razgrađuje stvarnost u kojoj živimo. Ne sumnjamo da nositelji moći polaze od svoje konstrukcije stvarnosti, Ona biva dograđivana i razgrađivana u našem prisustvu (kao gledalaca).

Raširena autoritarnost kod građana

Pozadinu Vučićeve harizme nalazimo u raširenoj autoritarnosti građana Srbije. Autoritarno je tri petine (61 odsto), nije autoritarno tek 11 odsto, a tu je i 28 odsto koji ne znaju baš najbolje o čemu je reč. To su oni građani koji mešaju autoritarno i ono što nije autoritarno; oni to ne razlikuju, pa istovremeno prihvataju i smatraju dobrim tvrdnje koje indiciraju i autoritarnu i ne-autoritarnu orijentaciju. Odnos između broja autoritarnih i broja ne-autoritarnih ispitanika je 6:1.

Sa tvrdnjom da je ovoj državi potreban jak vođa kojem će narod verovati i kojeg će slediti slaže se oko 80 odsto onih koji imaju trogodišnju srednju školu i manje od toga, 70 odsto ispitanika sa srednjom školom i 58 odsto ispitanika sa visokim obrazovanjem. U proseku sa ovom tvrdnjom slaže se tri četvrtine ispitanika, troje od četvoro.

Sa tvrdnjom da je u zemlji stanje toliko teško da se može rešiti jedino čvrstom rukom, slaže se 79 odsto onih sa osnovnom školom ili bez nje, 69 odsto onih koji imaju trogodišnju srednju školu, 60 odsto ispitanika sa srednjom školom i 44 odsto ispitanika sa visokim obrazovanjem. U proseku sa ovom tvrdnjom slaže se dve trećine ispitanika, dvoje od troje.

Nizak rejting institucija države

Zastrašujuće je nizak rang Skupštine Srbije – ona je tek na petom mestu među deset nosilaca političke moći. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su na drugom mestu – odmah iz Vučića, na trećem mestu su domaći tajkuni i kapitalisti, institucije EU su na četvrtom, strane ambasade na sedmom, a strane kompanije u Srbiji na osmom mestu, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na desetom mestu. Više od polovine ispitanika – 52 odsto, smatra da predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije izvor političke moći i uticaja.

Izvori moći i uticaja

1. Aleksandar Vučić – 80 odsto

2. MMF i Svetska banka – 70 odsto

3. Domaći kapitalisti i tajkuni – 67 odsto

4. Institucije EU – 63 odsto

5. Skupština Srbije – 52 odsto

6. Mediji – 51 odsto

7. Strane ambasade – 46 odsto

8. Strane kompanije – 45 odsto

9. Institucije države – 40 odsto

10. Tomislav Nikolić – 29 odsto

Devetostruko veće šanse kandidata vlasti na predsedničkim izborima

Lider koalicije na vlasti gotovo apsolutno dominira srpskom političkom scenom. To je većinska konstatacija naših ispitanika. Takav status lidera odgovara željama i htenjima natpolovičnog broja građana. Nalazi pokazuju izrazitu javnomnjensku nadmoć liderske ekipe SNS i same SNS i gotovo potpuni rasap opozicionih političkih partija

Stranačke preferencije građana, u meri u kojoj postoje, vezane su za partije na vlasti. Naklonost prema tim partijama pokazuje trećina ispitanika, dok je naklonost ka partijama u opozicije, tri puta manja (33 odsto prema 11 odsto). Ako posmatramo samo ispitanike koji iskazuju određen stav prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji, onda je to proporcija od četiri prema jedan u korist stranaka na vlasti.

Procenu odnosa vlasti i opozicije, dovršava ocena građana Srbije da su na sledećim predsedničkim izborima šanse predsedničkog kandidata kojeg predlože partije na vlasti devet puta veće od šansi koje ima kandidat kojeg predlože partije u opoziciji i pet puta veće od šansi nezavisnog kandidata.

Antipartizam

Izražena je distanca prema politici i prilično je rašireni antipartizam. Tri petine ispitanika (62 odsto) je apolitično ili antipolitično, nepuna trećina (31 odsto) je zainteresovana i nastoji da bude u toku političkih zbivanja, a samo 7 odsto je osrednje ili nešto više aktivno. Čak 85 odsto ispitanika izjavljuje da je njihov uticaj na politiku nikakav ili mali, a 7 odsto da je osrednji ili veliki. Antipartizam je prilično raširen i verovatno je da takav odnos prema partijama produkuje antipolitičke stavove i ponašanja (na primer gotovo petina ispitanika tvrdi da ne podnosi političke partije). Negativan odnos prema političkim partijama pokazuje 56 odsto ispitanika, a pozitivan tek 5 odsto, dok su kod preostalih 39 odsto ispitanika pomešani pozitivni i negativni stavovi prema partijama.

Demokratija u recesiji

Ocenjeno je da je odnos prema demokratiji zbrkan. Da je demokratija bolja od drugih uređenja misli 31 odsto ispitanika, ali se 28 odsto izjašnjava da su “za ljude kao ja” demokratski i nedemokratski režim isti. Čak 19 odsto smatra da u nekim slučajevima nedemokratska vladavina može biti bolja od demokratske, dok 19 odsto ispitanih nema odgovore na ovo pitanje.

Da demokratija omogućuje uticaj građana na politiku smatra 22 odsto ispitanih.

Nadu ima većina i većina misli da živi malkice bolje

Većina građana ima nadu i druga osećanja pozitivne energije – ta osećanja karakterišu nešto više od polovine građana (54 odsto), naspram dve petine (40 odsto) onih koje karakterišu osećanja negativne energije (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost).

Većina građana Srbije kaže da živi osrednje ili dobro – takvih je tri četvrtine naspram jedne četvrtine koja kaže da živi loše. Međutim, isti je postotak građana koji kaže da živi dobro (27) i onih koji kažu da žive loše (26 odsto). Dobro je, ipak, što gotovo polovina građana kaže da živi (barem) osrednje! Gotovo polovina građana je zadovoljna životom (48 odsto je zadovoljno naspram 20 odsto onih koji su nezadovoljni životom). U ocenama od jedan do pet, prosečno zadovoljstvo iznosi 3,30, gotovo isti nivo zadovoljstva građana utvrđen je proletos i u Hrvatskoj (Pilarov barometar, proleće 2016). U istraživanju Quality of Life – Fact and Views iz 2013. godine, u ocenama od 1 do 10, Srbija je među 32 evropske zemlje bila na začelju sa 4,9 jedino je bila ispred Bugarske (4,8).

Nada se javlja kao jedina mogućnost da se razbije determinizam borbe za egzistenciju; ona je breša za izlaz iz borbe za opstanak, pa makar trenutačan, virtuelan i manje ili više utopijski. Otuda je nada pogodna za manipulaciju, za svojevrsnu političku trgovinu; njena zavodljivost košta i oni kojima je samo ona preostala, moraju da plate punu cenu. I pored svega, dobro je što od petoro nas, dvoje imaju nadu i veruju da će biti bolje! Osećaj potentnosti je relativno raširen. Trećina ispitanika sebe vidi kao moćne pojedince, suprotni osećaj, osećaj bespomoćnosti obeležava četvrtinu ispitanika, dok pomešani osećaji potentnosti i bespomoćnosti karakteriše nešto više od dve petine ispitanika.

Etnička distanca

Znatna je etnička distanca prema narodima u okruženju, a najverovatnije i etničkim manjinama u Srbiji. Na pitanje koliko su narodu kojem vi pripadate bliski narodi u okruženju, sumarno gledano, 43 odsto je odgovorilo da su ti narodi udaljeni, a 10 odsto da su bliski. Gotovo polovina ispitanika (47 odsto) ima pomešana viđenja odnosa svog prema drugim narodima u okruženju.

Omnibus istraživanje javnog mnenja, urađeno u oktobru 2016. na reprezentativnom uzorku od 1500 ispitanika, putem neposrednog ličnog intervjua (“licem u lice”). Istraživanje je osmislio, realizovao i interpretirao istraživački tim Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, kojim je rukovodio sociolog Srećko Mihailović. Programski koordinator je Zoran Panović, a medijski koordinator Ljiljana Nestorović.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Da li bi sankcije EU prema Srbiji dovele do pada podrške vladajućoj stranci?
Da li bi sankcije EU prema Srbiji dovele do pada podrške vladajućoj stranci?

Pad popularnosti SNS, koji je zabeležen i na aprilskim izborima, sigurno bi se ...

Da se EPS-om upravljalo stručno i profesionalno uvoza struje ne bi bilo
Da se EPS-om upravljalo stručno i profesionalno uvoza struje ne bi bilo

Zbog nesposobnosti Elektroprivrede Srbije da proizvede dovoljno struje za domać...

Misteriozne smrti ruskih oligarha i Putinovih protivnika
Misteriozne smrti ruskih oligarha i Putinovih protivnika

Ivan Pečorin, izvršni direktor Korporacije za razvoj Dalekog istoka i Ar...

Ruski potpis na ulicama Beograda
Ruski potpis na ulicama Beograda

„Rusi preko huligana pokušavaju da destabilizuju Srbiju”, &bd...

Struja za privredu uskoro poskupljuje na 120 evra po megavat satu?
Struja za privredu uskoro poskupljuje na 120 evra po megavat satu?

Vlada Srbije uskoro će javnosti saopštiti odluku o novom poskupljenju ce...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti