On ističe da je Srbija i dalje na meti geopolitičkih trvenja između Zapada i Rusije. Dodatni dokaz ovome stigao je u obliku stava američkog diplomate u vezi sa sporom oko imuniteta za osoblje rusko-spskog humanitarnog centra.

Centar ima svoju bazu u Nišu od 2011. godine, ali neki zapadni zvaničnici tvrde da se ovaj centar koristi za osluškivanje zapadnih interesa na Balkanu. Senator Ron Džonson je rekao da dodeljivanje diplomatskog imuniteta ruskom osoblju „sigurno ne bi bilo u najboljem interesu građana Srbije u smislu dolaska kapitala sa Zapada radi razvoja srpske ekonomije“. I Evropska unija pridaje sve veću važnost ovom pitanju, a prema izveštajima zapadnih medija, zatvaranje centra bi moglo postati uslov u pregovorima Srbije za članstvo u EU.

Dr Vladimir Krulj u svom autorskom tekstu za britansku štampu ističe da „nestabilni odnosi između Rusije i Zapada, u trenutku kada je EU takođe preokupirana drugim pitanjima, uključujući Brexit, jasno govore i da je zanemaren ključni element za stabilnost Balkana.”

„Greška se krije u suprotstavljenim porukama u vezi sa aspiracijama Srbije da postane članica EU. Stalnim kritikovanjem Srbije zbog onoga što se smatra  nepribližavanjem Zapadu, senator Džonson i ostali zapadni akteri učvršćuju internu percepciju da EU nije iskreno zainteresovana da Srbija postane njen član.”
Profesor Krulj naglašava da je poslednjih godina vidljivo „da se Srbija diže iz pepela svoje turbulentne prošlosti.” On dodaje da mnogi još uvek veruju da je  Rusija najveći donator u Srbiji, uprkos činjenici da je EU u Srbiju uložila milijarde evra. On ističe da bi nedavni ekonomski napredak, kao što je dinamična stopa rasta i stalno smanjenje nezaposlenosti, bili nezamislivi pod prethodnom vlašću u Srbiji. Ova ekonomska transformacija ostvarena je u dobroj meri i zahvaljujući i stranim investicijama i održavanju dobrih odnosa sa svim saveznicima, uključujući i Rusiju. Stoga je logično da se sa ovim partnerstvima nastavi.

Krulj podseća da trgovina sa EU čini nešto više od 64% ukupne trgovinske razmene Srbije i naša izvozna tržišta se uglavnom nalaze u EU. Program posvećen unapređenju poslovanja takođe dobija ogromnu podršku javnosti i 64% građana Srbije se slaže da se moraju sprovesti krupne reforme bez obzira na naše obaveze da sprovedemo reforme  kao deo procesa priključivanja EU.
„Naša vlada je u potpunosti fokusirana na ispunjavanje svojih obaveza po pitanju članstva u EU. Jedino pitanje je da li je EU dovoljno otvorena da prihvati Srbiju. Kako je proces proširenja EU skoro potpuno zamro, ključna stvar u rešavanju problema jeste ubediti građane Srbije da za njih još uvek postoji mesto za EU stolom”, ističe dr Vladimir Krulj i dodaje da je ekonomija Srbije potpuno preporođena nakon agonije iz devedesetih godina.

Profesor Krulj je posebno ukazao na anketu, čije je podatke objavio Demostat, koja pokazuje da 41% građana smatra Rusiju najboljim prijateljem Srbije. Takođe, mnogi ljudi i dalje smatraju da je Rusija najveći donator Srbiji, uprkos činjenici da su EU i njene članice donirale milijarde evra Srbiji i da evropske kompanije ovde ulažu pet puta više novca nego kompanije iz Rusije.
Izgleda da rezultati ankete pokazuju da srce upravlja razumom. Iako Srbija zaista ima tradicionalne kulturne i religijske veze sa Rusijom, stiče se utisak da ovaj način razmišljanja ima mnogo više veze sa padom poverenja u proces pridruživanja EU nego sa privrženošću zajedničkoj istoriji sa Rusijom dugom šest stotina godina. Na kraju krajeva, čak i rusofili, kada su upitani u toj istoj anketi gde bi radije živeli i radili, odabrali su Nemačku, Austriju, Kanadu ili SAD, pre nego Rusiju.

Profesor Krulj podseća da je sledeći veoma bitan faktor koji dominira procesom pridruživanja EU pitanje Kosova i Metohije. Nema sumnje da vizija Srbije kao člana EU zavisi od zbližavanja suprotstavljenih strana u regionu što će stvoriti privredno okruženje koje će osigurati stabilnost.

„Dokaz da bi se ovo moglo postići stigao je posle susreta predsednika Vučića i predsednika Tačija u Briselu. Predsednik Vučić je takođe govorio i o potrebi istorijskog  rešenja odnosa između Srba i Albanaca. Krupan korak prema pomirenju, naročito na Balkanu, jeste prihvatanje stavova i druge strane.  Poslednji događaji ipak pokazuju da smo definitivno nešto naučili iz grešaka u prošlosti i, kao što su pokazale korenite ekonomske i političke reforme koje je pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić u 2014, nema više povratka” , istakao je profesor Krulj.

On je naglasio da je „ironija da dok zapadne zemlje nastavljaju da se svađaju sa Rusijom, kineske investicije na Balkanu, a naročito u Srbiji, značajno rastu. Ogroman projekat „Jedan pojas, jedan put” ili novi „Put svile” za Evropu, u regionu jugoistočne Evrope uključuje izgradnju brze pruge između Beograda i Budimpešte i jadranski autoput koji bi povezao Albaniju, Crnu Goru i članice EU Grčku i Italiju. Kupovina luke u Pireju od strane kineske kompanije će takođe stvoriti brodsku rutu do Grčke, a zatim koridor preko Zapadnog Balkana ka zemljama EU, što će Kini omogućiti lakši pristup tom velikom tržištu.

„Balkan mora, naravno, nastaviti da dokazuje i SAD i Briselu da neophodne promene uvodimo prihvatljivom dinamikom, kako na ekonomskom, tako i na političkom planu. Isto tako, posvećenost ekonomskoj uniji i politička podrška sa Zapada neće samo unaprediti rast i prosperitet, već je i najbolji garant održivog mira”, zaključio je u autorskom tekstu za britanski dnevni list „Telegraph” ekonomski savetnik u Vladi Srbije i predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke dr Vladimir Krulj.