srpski english

U fokusu / Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

U martu je Evropski savet usvojio Zakon o kritičnim sirovinama  (Critical Raw Minerals Act - CRMA), osmišljen da ojača samodovoljnost EU u sektoru retkih minerala i smanji zavisnost, naročito od Kine, te da istovremeno poveća saradnju s prijateljskim državama.  Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina, EU od početka 2024. intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine. Evropski parlamant dao je zeleno svetlo za trgovinski sporazum EU i Čilea 29. februara ove godine, a ova zemlja je već u velikoj meri zamenila Kinu kao glavnog snabdevača EU kritičnim sirovinama, pre svega litijumom.  U martu ove godine EU i Norveška potpisale su strateško partnerstvo o održivoj proizvodnji kritičnih sirovina  i razvijanju procesa proizvodnje baterija. I Srbija, koja je već započela dijalog o strateškom partnerstvu sa EU u oblastima baterija i kritičnih sirovina, uključujući litijum, sada ima veliku priliku da preuzme aktivniju ulogu.
Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?
Foto: Shutterstock

U fokusu / Evropski zakon o kritičnim sirovinama (CRMA): Gde je tu Srbija?

U martu je Evropski savet usvojio Zakon o kritičnim sirovinama  (Critical Raw Minerals Act - CRMA), osmišljen da ojača samodovoljnost EU u sektoru retkih minerala i smanji zavisnost, naročito od Kine, te da istovremeno poveća saradnju s prijateljskim državama.  Osim što je primarno fokusirana na povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina, EU od početka 2024. intenzivno radi na postizanju strateških sporazuma sa zemljama van EU koji u središtu imaju kritične sirovine. Evropski parlamant dao je zeleno svetlo za trgovinski sporazum EU i Čilea 29. februara ove godine, a ova zemlja je već u velikoj meri zamenila Kinu kao glavnog snabdevača EU kritičnim sirovinama, pre svega litijumom.  U martu ove godine EU i Norveška potpisale su strateško partnerstvo o održivoj proizvodnji kritičnih sirovina  i razvijanju procesa proizvodnje baterija. I Srbija, koja je već započela dijalog o strateškom partnerstvu sa EU u oblastima baterija i kritičnih sirovina, uključujući litijum, sada ima veliku priliku da preuzme aktivniju ulogu.
autor teksta
Demostat | Beograd 23. May 2024 | U fokusu

Iz Evropske komisije za Demostat navode da Plan rasta za Zapadni Balkan kao jedan od prioriteta ima integraciju regiona u evropske industrijske lance snabdevanja i da bi to Srbiji moglo doneti veoma značajne koristi.

Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije, geolog Predrag Mijatović, kaže za Demostat da EU ozbiljno računa na region i na Srbiju i da nove investicije u rudarstvo mogu povoljno da se odraze na srpsku ekonomiju. On ističe da EU želi da razvije rudarstvo u zemljama članicama, i to isključivo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i da isto očekuje i od Srbije.

Bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, za Demostat kaže da je u Srbiji potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i studije sveobuhvatne procene uticaja na životnu sredinu, dobiti i gubitaka, te u javnosti otvoriti mnoga pitanja o kojima se uopšte ne razgovara jer se, kako ocenjuje, pitanje eksploatacije kritičnih sirovina, među kojima je i litijum, posmatra crno-belo.


Šta je CRMA?


Kobalt, litijum, bakar, nikl, samo su neke od kritičnih sirovina ključnih za zelenu agendu i digitalnu tranziciju, koje su, zbog rata u Ukrajini, ali i sve agresivnije trgovinske i industrijske politike Kine, za Evropsku uniju postale geopolitički faktor.


Zato je obezbeđivanje njihovog snabdevanja ključno za ekonomsku otpornost, tehnološko liderstvo i stratešku autonomiju Evropske unije, posebno ako se ima u vidu da će se, zbog globalnog pomeranja ka obnovljivim izvorima energije, potražnja za ovim strateškim sirovinama u narednim decenijama naglo povećati.


Kako bi se smanjila trenutna ogromna zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, ali i dostigla planirana neto nulta emisija gasova staklene bašte do 2050. godine, Evropski savet je u martu usvojio Zakon o kritičnim sirovinama.


Zakon je napisan tako da učini Evropsku uniju konkurentnijom i suverenijom, da smanji birokratiju, ubrza i pojednostavi procedure, podstakne istraživanja i inovacije duž celog lanca vrednosti, kao i razvoj ekološki prihvatljivijih metoda rudarstva i proizvodnje, ali i da garantuje najviše ekološke standarde.


Prema zakonu, do 2030. godine u rudnicima, odnosno reciklažnim centrima u EU, trebalo bi da se iskopa 10 odsto, preradi 40 odsto i reciklira 15 odsto godišnje potrošnje strateških sirovina u EU.


Takođe, cilj je da nijedan strani dobavljač ne sme da kontrloliše više od 65 odsto godišnje potrošnje bilo koje strateške sirovine, poput litijuma, kobalta, bakra ili titanijuma.


Prema nekim procenama, osim ogromne zavisnosti od Kine, EU 99 odsto sopstvenih potreba za boratom zadovoljava uvozom iz Turske, dok je u 2022. godini uvezla 78 odsto litijuma iz Čilea.


Novi zakon predviđa i da sve zemlje članice imaju obavezu da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.

Predviđeno je i formiranje Odbora za kritične sirovine, koji će se sastojati od predstavnika zemalja EU i Evropske komisije, a koji će imati ovlašćenje da određene projekte proglasi za strateške i tako omogući niz administrativnih olakšica, kako bi, recimo, novi rudnik od strateškog značaja mogao da bude otvoren po ubrzanoj proceduri, za najviše dve godine.


Do sada se u Evropi na otvaranje rudnika čekalo i duže od decenije.


Još jedno važno ovlašćenje Odbora je i razgovor o strateškom partnerstvu EU sa trećim zemljama u vezi sa kritičnim sirovinama, kako bi se, navode iz EU, diverzifikovalo snadbevanje, stvorila dugoročna partnerstva, a ruda prerađivala po najboljim ekološkim standardima i u partnerskim zemljama.


Dakle, EU je stavila velika akcenat na razvijanje potencijala u oblasti kritičkih sirovina i kroz stvaranje kvalitetnih i dugoročnih partnerstava sa brojim državama, od kojih je Norveška samo jedan od poslednjih primera.


EK: Prerada na mestu gde se resursi nalaze


Srbija je jedna od zemalja koja ima značajne kritične sirovine, uključujući litijum, kažu za Demostat u Evropskoj komisiji i dodaju da EU želi integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snabdevanja, uključujući baterije. Oni posebno napominju da se EK zalaže za razvoj kapaciteta za preradu upravo na mestu gde se resursi nalaze.


Portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište Johana Bernsel u izjavi za Demostat ističe da CRMA uključuje merila do 2030. godine za povećanje domaćih kapaciteta za ekstrakciju, preradu, rafinaciju i reciklažu 17 strateških sirovina i da zakonodavstvo EU obezbeđuje najviši nivo zaštite životne sredine i socijalne zaštite, uključujući rudarske projekte.


Johana Bernsel/Foto: Printscreen Youtube


„To je, naravno, slučaj i za naše države članice u kojima su iskopavanja u toku (na primer u Portugaliji) ili počinju (na primer u Francuskoj) ili su planirana (poput Nemačke ili drugih lokacija u EU)”, navodi Bernsel.


Ona napominje da društveno i ekološki odgovorno rudarstvo nastoji da smanji uticaj na životnu sredinu minimiziranjem ugljičnog otiska, korišćenjem prirodnih resursa, smanjenjem otpada i sprovođenjem efikasnih planova rekultivacije i rehabilitacije nakon rudarenja, kao i nadoknađivanjem lokalnog gubitka biodiverziteta - stvaranjem više biodiverziteta na drugim mestima.


Ističe i da je jedan od ključnih aspekata društveno i ekološki odgovornog rudarstva angažman sa lokalnim zajednicama, što, između ostalog, podrazumeva poštovanje njihovih prava, tradicionalnog znanja i kulturnog nasleđa i uključenost u procese donošenja odluka.


,,Pošto je Srbija u aprilu 2021. godine usvojila novi zakonodavni paket za rudarstvo i energetiku koji se fokusira na održivi razvoj i atraktivnost rudarskog sektora za strane investitore, ne očekujemo suštinske promene u zakonskom okviru u vezi sa usklađivanjem sa CRMA”, ističe Bernsel.


Na pitanje kako Zakon o kritičnim sirovinama može da promeni rudarstvo u Srbiji, uključujući i moguća istraživanja litijuma, iz Evropske komisije odgovaraju da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, uključujući i oblast politike životne sredine.


Bernsel ističe da nedavno objavljeni plan kao jedan od svojih prioriteta ima integraciju Zapadnog Balkana u evropske industrijske lance snadbevanja i da bi upravo ovo celom regionu moglo doneti značajne koristi.


“Ponuda EU je, kao prvi korak, pokretanje dijaloga o mogućim strateškim partnerstvima o održivim lancima vrednosti sirovina, uključujući baterije, na osnovu identifikacije konkretnih projekata zajedničkih ulaganja duž celog lanca vrednosti. Pored toga, srpske kompanije i organizacije su dobrodošle da se pridruže EU Alijansi za sirovine i EU Alijansi za baterije”, navodi ona.


Bernsel dalje objašnjava da partnerstva obuhvataju bližu saradnju na istraživanju i inovacijama i izgradnju kapaciteta putem, primera radi, olakšavanja pristupa zemljama Zapadnog Balkana Akademiji veština Evropske zajednice za baterije i Akademiji za sirovine.


Govoreći o značaju Zakona o kritičnim sirovinama, Bernsel navodi da će taj akt, u kontekstu rastuće potražnje i moguće globalne neravnoteže potražnje i ponude, pomoći da se osigura pristup EU bezbednom, raznovrsnom, pristupačnom i održivom snabdevanju kritičnim sirovinama.


“CRMA će pomoći da se povećaju domaći, evropski kapaciteti za kritične sirovine duž lanca snabdevanja, što će dopuniti druge inicijative za diversifikaciju njihove ponude kroz međunarodna partnerstva podržana, između ostalog, strategijom Global Gateway”, navodi Bernsel.


Osim litijuma naša zemlja je bogata i drugim mineralima koji se nalaze na listi retkih i važnih minerala Evropske unije, među kojima su i nikl i kobalt, zbog čega je Srbija jedna od država koja ima svoju šansu da stvori sa EU na ovom planu dugoročno, kvalitetno i po životnu sredinu bezbedno partnerstvo. Iako se u novom zakonu Srbija ne pominje eksplicitno, poslednjih meseci je ova značajna šansa za Srbiju, ipak, sve vidljivija.


Naime, Demostat je prvi pisao da su Evropska komisija i Vlada Srbije 22. septembra ove godine u Njujorku potpisale pismo o namerama o pokretanju rada na strateškom partnerstvu u oblastima baterija i kritičnih sirovina.


Potpisani dokument, pismo o namerama, je najopštiji mogući dokument. Ipak, sledeći dokument koji bi mogao da bude precizniji jeste memorandum o razumevanju, a nakon toga bi mogao da usledi ugovor između Vlade Srbije i EK, koji bi detaljnije opisao obaveze i prava potpisnica.


Iz EK je tada Demostatu rečeno da EU ima veoma snažan zakonodavni okvir koji obezbeđuje da vađenje i prerada sirovina budu u skladu sa ekološki i društveno zdravim uslovima i direktivama o zaštiti životne sredine, a da je Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim. Završen proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva bi istovremeno bila zakonska garancija u po srpskim zakonima da nijedan projekat, bilo u EU ili van nje, neće  biti realizovan bez poštovanja najviših ekoloških standarda, bez obzira na ekonomski potencijal koji bi neki projekat mogao da donese.


Nedugo nakon Njujorka, na samitu u okviru Berlinskog procesa u Tirani u oktobru, i EU i zemlje Zapadnog Balkana potvrdile su da žele partnerstvo u lancu vrednosti.


Na Samitu je opredeljeno ukupno milijardu i po evra za ubrzanje procesa zelene agende, dok je istovremeno EU prepoznala strateški značaj regiona u kontekstu kritičnih sirovina poput litijuma, bakra, nikla, kobalta i baterija, kao i njegovu ulogu u lancu vrednosti i industrijama EU.


U Deklaraciji iz Tirane se navodi da je EU prepoznala da sa sve većom globalnom potražnjom za ovim materijalima, Zapadni Balkan ima značajan potencijal.


Učesnici samita su se saglasili da bi ulaganje u istraživanje, inovacije i prakse održivog rudarstva trebalo da budu prioritet, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila da ,,živimo na planeti koja gori“ i da su u ovim trenucima svima potrebni najbolji prijatelji, a da je Zapadni Balkan najbolji prijatelj kojeg Evropska unija može da poželi.


Na samitu u Tirani su ministri ekonomija Zapadnog Balkana doneli zajednički zaključak o integrisanju regiona u Evropsku alijansu za sirovine, organizaciju koja je otvorena za sve relevantne aktere, uključujući industrijske aktere duž lanca vrednosti, zemlje i regione EU, sindikate, civilno društvo, istraživačke i tehnološke organizacije, investitore i nevladine organizacije, dok je na samitu šefova država i vlada zaključeno da se organizuju lanci snabdevanja i da se osnaži saradnja u oblasti kritičnih materijala.


Strateški značaj regiona za Evropsku uniju kad je reč o kritičnim sirovinama, ali i podrška za razvoj relevantnih industrija, potvrđeni su još jednom, u Deklaraciji usvojenoj na Samitu Zapadni Balkan-EU u Briselu, koji je održan 13. decembra.


Naime, u tački 18 se navodi da se, u vezi sa integracijom Zapadnog Balkana u industrijske lance snabdevanja, pozdravlja interes koji su izrazili partneri iz regiona da se pridruže kao partneri EU u lancu vrednosti za kritične sirovine i dobiju podršku za razvoj relevantnih industrija, usklađenih sa potrebama i standardima jedinstvenog tržišta EU.  


Takođe, Evropska komisija je u novembru predstavila Plan rasta za Zapadni Balkan, koji uključuje šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socio-ekonomskog približavanja regiona Evropskoj uniji, u kojem se fokusira i na integraciju lanaca snabdevanja na polju kritičnih mineralnih sirovina kroz izgradnju strateških partnerstava.


Razvoj ovih strateških partnerstava zasnivaće se na prepoznavanju i sprovođenju zajedničkih projekata koji pokrivaju sve faze lanca proizvodnje - od istraživanja, preko ekstrakcije, obrade pa do reciklaže.


Ti projekti bi morali da budu urađeni u skladu sa ESG standardima, koji usmeravaju korporativne politike kako bi bile u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.


To bi značilo i da se rude kopaju po evropskim standardima, ukoliko kasnije u bilo kom obliku treba da se nađu na evropskom tržištu.

Mijatović: Nove investicije i ulaganja u rudarstvo po evropskim ekološkim standardima  


Evropski plan razvoja za Zapadni Balkan stavlja akcenat na integraciju regiona u industrijske lance snabdevanja EU, što Srbiji otvara vrata značajnih ekonomskih dobitaka i to na jedan održiv i po okruženje bezbedan način.


Prema Predragu Mijatoviću, zameniku direktora Geološkog zavoda Srbije, EU ozbiljno računa na saradnju sa Srbijom u sektoru rudarstva, što bi moglo pozitivno uticati na srpsku ekonomiju uz striktno poštovanje ekoloških standarda.



Predrag Mijatović/Foto: Printscreen Youtube


Mijatović objašnjava da je Evropska unija poslednjih trideset godina radila na unapređivanju ekoloških standarda i zaštiti životne sredine i uporedo na smanjenju rudarske aktivnosti, te da je u najvećem delu država članica EU rudarstvo zamrlo.


Međutim, Evropi su zbog poremećaja na svetskom tržištu sada potrebne sirovine za zelenu agendu, dekarbonizaciju i nove tehnologije, koje je do sada uvozila iz inostranstva.

,,Evropa se okreće sebi i zato je donela Zakon o kritičnim sirovinama i naložila državama članicama da svoje zakonodavstvo prilagođavaju novoj situaciji, što znači da se ide na to da se daleko brže izdaju dozvole za istraživanja i otvaranja rudnika, za reciklažu materijala i za preradu koncentrata u okviru EU i to u skladu sa rigoroznim zakonima EU u vezi sa zaštitom životne sredine. EU želi da razvije rudarstvo uz poštovanje ekoloških standarda i zakona, i isto očekuju od Srbije, ne da se radi na primitivan način bez monitoringa, praćenja potencijalnih rizika ili slično”, naveo je Mijatović.


Među sirovinama koje su na spisku kritičnih sirovina EU, SAD, Australije, Norveške su boksiti, fosfati, nikl, kobalt, grafit… Mijatović kaže da sve te sirovine postoje u Srbiji, ali su na različitom stepenu istraženosti.


,,EU se odlučila na svoj spisak od 35 sirovina. Dosta tih sirovina mi smo ovde istražili i u određenoj meri otkrili. Jedna od sirovina koja je deficitarna i koju svi istražuju u svetu je litijum. Ali to ne znači da će ovde po svaku cenu morati da se otvori rudnik litijuma. Srbija odlučuje u kom pravcu će ići aktivnosti u vezi sa litijumom”, ističe Mijatović.


Upitan o uticaju eksploatacije kritičnih sirovina na životnu sredinu, Mijatović kaže da uticaj, naravno, postoji, ali da nije preterano agresivan, jer se ti procesi rade planski i pod kontrolom, dok EU ima veoma visoke ekološke kriterijume za takvu vrstu eksploatacije.


Najveći problem po životnu sredinu je prerada rude nakon otkopavanja, kada je treba preraditi ili u neki koncentrat ili u metal - ističe Mijatović.


,,Međutim, za to postoje preventivne mere, kada se predviđaju svi mogući rizici koji mogu nastati i način da se preduprede”, naveo je on i dodao da Srbija ne zaostaje mnogo za evropskim zakonima i pravilima koji važe za rudarstvo i preradu mineralnih sirovina.


Navodeći da od sirovina koje se nalaze na listi EU u Srbiji ima litijuma, kobalta, nikla, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije ističe da bi se uključivanjem u lanac proizvodnje i eksploatacije povećalo učešće rudarstva u BDP, koje je sada na dva procenta BDP.


,,Prema prognozama Svetske banke, Srbija bi, uz intenzivnije ulaganje u rudarstvo, mogla da podigne udeo rudarstva u BDP do deset procenata. To bi mnogo značilo za ekonomiju i privredu bilo koje zemlje, pa i Srbije”, naveo je Mijatović i istakao da bi Srbija trebalo da napravi ambijent za ulaganje u rudarstvo za velike investicije iz Evrope, a možda i iz sveta. 


Srbija se nalazi u procesu usklađivanja sa visokim ekološkim standardima EU, a svi projekti, kako unutar tako i van Unije, moraju zadovoljavati najviše ekološke kriterijume. EU planira da razvija rudarstvo u skladu sa najstrožim ekološkim zakonima i očekuje isto od svojih partnera, uključujući Srbiju. Govori se i o uvođenju ,,Battery Pass’’ sistema, koji bi garantovao poštovanje ekoloških standarda kroz apsolutno sve faze proizvodnje.


Mijatović kaže da bi u svetu do 2050. godine trebalo da se otvori najmanje 50 rudnika litijuma, oko 60 rudnika nikla i oko 17 rudnika kobalta, jer se sve sirovine koriste za nove tehnologije, čiji je cilj smanjenje ugljenika i korišćenje obnovljivih energija.


On navodi da se trenutno u istraživanja ležišta kritičnih sirovina po Evropi ulaže oko 70 milijardi evra, sa tendencijom rasta do 100 milijardi evra u narednim godinama.

Svilanović: Srbija može da iskoristi geopolitičku poziciju, ali je potrebna sveobuhvatna analiza i društveni dijalog 


Jedan od najvažnijih planova Evropske unije jeste smanjenje zagađenja i uticaja klimatskih promena, a energetska politika EU je suštinski povezana sa klimatskom i zelenom politikom. 


Evropska unija je prethodnih godina na teži način naučila pojedine lekcije – od klimatskih promena, preko pandemije, do rata u Ukrajini – da bi zaključila da je potrebno da promeni svoj odnos prema susedstvu, ne samo zemljama koje su joj u najbližoj okolini, poput Zapadnog Balkana koji je u procesu pristupanja, već i zemalja koje joj nisu u neposrednom okruženju.


EU je shvatila da je njena zavisnost od drugih zemalja, posebno Kine, kada je reč o strateškim materijalima ogromna i da to mora da se menja.


U razgovoru za Demostat, bivši ministar u Vladi Srbije i nekadašnji generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, Goran Svilanović, kaže da EU i Srbiju posmatra kao geopolitičkog partnera koji, između ostalog, ima i neke od kritičnih sirovina važnih za organizovanje lanaca snabdevanja, iz koje bi mogla da nadomesti sirovine koje sada dobija iz Kine.



Goran Svilanović/Foto: Printscreen Youtube


Jedna od njih jeste litijum, kojeg nema samo u Srbiji, ali je, prema sadašnjim procenama, jadarit specifičan i ima ga u rezervama više nego dvostruko više u odnosu na prvo sledeće nalazište na prostoru EU i u neposrednom okruženju.


,,To je ono što je odjednom redefinisalo položaj Srbije, jer je litijum pogodan za mobilne telefone i električne automobile, čija je proizvodnja deo velike ideje EU o smanjenju potrošnje nafte, dizela i gasa i elektrifikacije”, naveo je Svilanović i istakao da i na teritoriji EU postoji više projekata za eksploataciju litijuma.


Svilanović ističe da je Srbija dobila mogućnost da iskoristi svoju geopolitičku poziciju, jer ima i nešto što je u Evropi neophodnost, ali dodaje da je potrebno napraviti ozbiljnu kalkulaciju i otvoriti mnoga pitanja o kojima se u Srbiji uopšte ne razgovara.


,,Kod nas je komunikacija zatrovana, kad je reč o projektu Jadar, sve vidi u kontekstu crno-belo – ili si za vlast ili si protiv vlasti. To treba razdvojiti. Govorimo o procesu koji će trajati desetinama godina. Treba pažljivo da se razmotri deo koji se odnosi na uticaj na životnu sredinu, vodu, vazduh, da li i koji nivo zagađenosti je predviđen, da li je prihvatljiv ili ne”, navodi Svilanović.


On ističe da je neophodno uraditi studije koje bi se bavile sveobuhvatnom procenom projekta – uticajem na životnu sredinu, ali i ekonomskom procenom. 


,,Da li bi se išlo u eksploataciju i kopanje ili se istovremeno radi i proizvodnja baterija. Ko to radi, koliko se proizvoda prodaje, koliko ljudi će biti zaposleno, da li postoji i automobilska industrija koja to prati”, navodi Svilanović i dodaje da svi ti elementi zajedno daju ekonomsku procenu da li je projekat isplativ.


On ističe da će se, koja god kompanija bude radila eksploataciju litijuma, ukoliko do toga dođe, postavljati pitanje koliki će biti udeo države, da li će se sav litijum koristiti na teritoriji Srbije ili će se deo izvoziti…


,,To su teme o kojima se kod nas najmanje razgovara, jer konačna odluka na nivou države bi morala da obuhvati sve ove elemente, to bi trebalo da radi tim ljudi, stručnjaci za geologiju, inženjeri, stručnjaci koji se bave zaštitom životne sredine, dobra grupa pravnika koja bi takvu vrstu pregovora obavila i dogovorila, grupa ekonomista…”, navodi Svilanović.


On navodi da se mora znati ko će kontrolisati posao kompanije koja bude obavljala proces eksploatacije, ali i koje bi institucije kontrolisale upravljanje eventualnim prihodima i zaradom od celog procesa.


,,Norveška, koja je doživela procvat kad su našli gas, sada ima ministra za gas, čiji je posao da odgovara za sva sredstva koja se od gasa zarade, jer je to nacionalni resurs cele države”, istakao je Svilanović.

Dugoročno partnerstvo i razvoj


Zakon o kritičnim sirovinama, dakle, stavlja fokus na smanjenje zavisnosti EU od uvoza, posebno iz Kine, i promoviše diversifikaciju snabdevanja kroz saradnju sa državama poput Norveške i potencijalno Srbije. Srbija poseduje značajne rezerve litijuma i drugih kritičnih sirovina, što je stavlja u poziciju važnog partnera u budućim ekološki orijentisanim industrijskim inicijativama EU. Takođe, ovakav zakonodavni okvir je istovremeno veoma važan garant da nijedan projekat iz ove oblasti, bez obzira na to da li se on sprovodi na ili van teritorije EU neće biti realizovan bez poštovanja najviših ekoloških standarda, bez obzira na ekonomski potencijal tih projekata.Uloga Srbije u lancima vrednosti može biti proširena kroz strateška partnerstva i projekte koji će se fokusirati na ekološki održiv način istraživanja i eksploatacije, što bi doprinelo kako evropskim, tako i regionalnim ekonomskim i ekološkim ciljevima. Kroz ovakvu saradnju, Srbija ne samo da može unaprediti svoj ekonomski razvoj, već i postati ključni igrač u energetskoj i tehnološkoj tranziciji na evropskom kontinentu.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

U fokusu
Napuštene seoske kuće dobijaju nove stanare
Napuštene seoske kuće dobijaju nove stanare

Robi Filep iz Žitišta je ovih dana u velikom poslu. On je sa suprugom Sa...

Pukovnik Mostardi: Ne govori se dovoljno o pomoći EU
Pukovnik Mostardi: Ne govori se dovoljno o pomoći EU

Pukovnik Pjetro Mostardi, vojni ataše Delegacije Evropske unije u Beograd...

Posle Beograda izbori i u Budimpešti
Posle Beograda izbori i u Budimpešti

Zajedno sa izborima za poslanike Evropskog parlamenta, 9. juna ove godine, održ...

Šansa za mir u  Ukrajini?
Šansa za mir u Ukrajini?

Međunarodni mirovni samit na visokom nivou o Ukrajini, koji će se održati od ...

Održan skup podrške Vuku Cvijiću kod Filozofskog fakulteta
Održan skup podrške Vuku Cvijiću kod Filozofskog fakulteta

Podsetimo, Cvijića je na ulici pesnicom u lice udario direktor tabloida „...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti