Predsednik Nove – Da se struka pita Vladimir Kovačević kaže da bi njegova stranka na predstojećim izborima mogla da bude partner strankama koje su okupljene oko Srbije protiv nasilja i Dogovora za pobedu, dodajući da je bilo razgovora, ali da finalni dogovor do sada nije postignut. 

Kovačević je u emisiji “Pola sata Demostata” naveo da, prema ispitivanjima javnog mnjenja u koje je imao uvid, stranke Dragana Đilasa i Miroslava Aleksića najviše ulivaju poverenje na predstojećim izborima, pa je tako prirodno da oni budu predvodnici opozicije, a Nova – Da se struka pita ima kompatibilne programe i sa ove dve organizacije, kao i sa onima koje oni oko sebe okupljaju.

“Njihovi ekonomski programi se gotovo ne razlikuju od našeg”, rekao je Kovačević. 

Kad je reč o kolonama, Kovačević navodi da su građani ti koji treba da presude šta je najprihvatljivije za njih, a da će se Nova – da se struka pita uklopiti u jednu, dve ili tri kolone.

Na pitanje da li je razgovarao o saradnji sa organizacijama koje spominje, Kovačević odgovara potvrdno, ali dodaje da nikakav sporazum još nije napravljen.  

“Ne krijemo da smo razgovarali i mi. Nikakav finalni sporazum nije napravljen, sve je još otvorena knjiga i dalje su otvorena pitanja”, rekao je Kovačević. 

On ističe da stranke treba da budu kompatibilne kad je u pitanju ekonomija, a da će javnost o finalnom dogovoru biti informisana u narednim danima i sedmicama. 

“Ja moram da pošaljem jasnu poruku biračima - ukoliko bude opcija da glasate ili vidite u grupaciji Novu – Da se struka pita, budite sigurni da ekonomski program koji mi predlažemo budi osećaj sigurnosti i unapređenje standarda življenja svih građana”, navodi Kovačević. 

Kaže da vodi stranku tako da ona bude komplementarna sa svim drugim strankama koje prihvataju značaj i važnost njihovog ekonomskog programa. 

Kovačević naglašava da je fokus delovanja Nove – Da se struka pita poboljšanje životnog standarda građana, koje se najbolje odslikava kroz ekonomiju i reformu zdravstvenog sistema, što su oblasti gde su članovi stranke, kako kaže njen predsednik, potpuno kompetentni. 

Govoreći o najvažnijim delovima programa Nove – Da se struka pita, Kovačević navodi da ta stranka ima niz konkretnih mera za poboljšanje životnog standarda građana Srbije, a kao primer ističe da bi plata u Srbiji mogla da poraste za bar 30 odsto “preko noći”. 

Građani ne znaju da poslodavci daju 60 odsto na osnovicu, zaposleni nemaju osećaj da 60 odsto svoje zarade daju državi, moraćemo da pitamo državu šta građani dobijaju za tih 60 odsto… Zalažemo se da ta osnovica koju daju poslodvaci državi bude niža, da to bude 50 odsto. Mi možemo preko noći osnovicu da podignemo na 60.000 dinara sa 50 odsto davanja, a apsolutne vrednosti i prihodi se za državu neće promeniti. I u jednom i u drugom slučaju će država dobiti apsolutni iznos prihoda za budžet, a da ne bude ugrožena, objašnjava Kovačević.  

“Sitnim kreativnim merama mi preko noći sa 48.000 prvog dana možemo da podignemo minimalac na 60, a da niko nije izugubio i svi su dobili, svi su se pomalo odrekli, a država nije ugrožena”, naveo je Kovačević. 

On navodi da se inflacija ne pretiče dizanjem plata i da to mora biti jasno.

“Država stalno priča o tome kakve su plate u evrima bile nekada a kakve danas, suština plate je šta se može kupiti, a ne kolika je. Tu malo država podvaljuje”, navodi Kovačević. 

Upitan o inflaciji i cenama u Srbiji, Kovačević navodi da se cene ne mogu dovesti u normalu preko noći, posebno ne ako je društvo duboko zavisno od uvoza, pa mu je jedna ruka u startu zavezana.  

“Da ne pričamo o tome da nismo zaštitili naše tržište. Mi imamo kartele marketa koji uslovljavaju dobavljače umesto da imamo zakon koji kaže da minimum 50 odsto srpskih proizvoda mora biti na policama marketa u Srbiji. Vi ako hoćete da pogledate bilo koji market u Srbiji, ne znam da li imate 20 odsto srpskih proizvoda”, naveo je on.

On ističe da zakoni guše srpsku industriju i da polako, umesto da gradimo, gubimo ekonomski integritet. 

Objašnjava da je Srbija konceptualno odustala od ekonomskog integriteta, koji nikada nije ni imala, i da nije samostalna u odnosu na Evropsku uniju i ceo svet. 

“Nismo stekli ekonomsku stabilnost, jer nismo razumeli značaj ekonomskog patriotizma”, navodi Kovačević. 

On navodi da je srpsko društvo uvoznički zavisno društvo i da više od 50 odsto prihoda u budžetu ostvaruje naplatom PDV i carina na granici, te da pola potreba u svakodnevnom životu pokriva roba iz inostranstva.

“Mi moramo polako da substituišemo sve što uvozimo i izgradimo tu vrstu namenske industrije koja omogućava da steknemo samostalnost”, naveo je Kovačević. 

Upitan koliko vremena je potrebno za to, Kovačević odgovara da je za jednu fabriku potrebno između tri i pet godina za izradnju i da je to vreme koje je potrebno za sticanje onoga što godinama i decenijama nismo uspeli.

Kovačević kaže i da je jedan od najvećih problema to što se Srbija obilato zadužuje i dodaje da se SNS od momenta kad je došla na vlast godišnje zaduživala prosečno 2,2 milijarde evra, ističući da je to ogroman teret na leđima građana i da se standard građana ne gradi na kreditima, već na sopstvenim proizvodnim kapacitetima. 

Navodi i da su uslovi života nepovoljni za mlade ljude, dodajući da se godišnje iz Srbije iseljava 50.000 mladih u proseku, a ove godine po procenama i do 75.000, te da zbog toga fokus u državi mora biti ekonomija. 

Govoreći o poljoprivredi, Kovačević navodi da je država stočare stavila u nepovoljni položaj i da je više od 50 odsto stočnog fonda urušeno lošim vođenjem. 

“Ratarstvo je imalo svetle tačke, a stočarstvo je kao pastorče”, navodi on. 

On ističe da je osnovni problem što se ne sagledava na valjan način uticaj GMO žitarica u odnosu na potencijalne prinose, navodeći nekoliko paradoksa – između ostalog to što se Srbija odrekla GMO žitarica koje daju veće prihode, misleći dobro svojoj deci, ali da ne pomaže srpskom seljaku da bude u povoljnijem položaju u odnosu na stočare u EU, koji koriste GMO žitarice. 

Drugi paradoks je da smo se odrekli GMO žitarica, ali da kupujemo meso životinja iz EU koje su gajene tim žitaricama i tako dodatno urušavamo položaj seljaka, kaže Kovačević.  

On navodi da selo mora biti aktraktivnije za život, kako bi se mladi ljudi vratili da tu žive i zarađuju.

Kovačević takođe ima stav da lekari ne bi trebalo da budu ministri zdravlja i direktori domova zdravlja i kliničkih centara, budući da kroz školovanje nisu učili zakone o javnim nabavkama, menadžerske veštine, već da treba da se vrate svojoj profesiji.  

Kako navodi, lekari, koji su se u Srbiji školovali besplatno, treba da kroz svoje službovanje “vrate” državi besplatno školovanje, posebno zbog već hroničnog nedostatka lekara.

“Da pozovemo lekare i zamolimo ih da se vrate svojoj profesiji. Lekari treba da rade ono za šta su obučavani, a menadžeri poslove rukovođenja, jer je ministrovanje najmanje lekarski posao”, navodi Kovačević. 

Na pitanje kako podići plate u medicini i prosveti, Kovačević navodi da je država pre svega pala na obrazovanju i da sad trpimo logične posledice. 

“Moramo vratiti obrazovanje na nivo kakav smo imali, a treba se ugledati na inostranstvo”, navodi on i dodaje da Srbija mora da vrati u zemlju mlade ljude koji su završili visoke škole.

On ističe da u Srbiji moramo da baštinimo iskustvo kako bismo došli do ciljanih efekata. 

Upitan da li bi građani koji pripadaju socijalnim grupama koje sada od države povremeno dobijaju dodatni novac, poput penzionera, majki, omladine, trebalo da razmišljaju da li će to biti ukinuto ako na vlast dođu neke nove političke snage, Kovačević odgovara odrično i kaže da će i novi ešalon političara raditi na tome da unapređuje standard življenja, kao osnovni stil i pristup koji treba da gaje. 

“Pomoć ugroženim socijalnim strukturama treba nastaviti, ali izvore finansiranja treba tražiti iz realnog života, a ne da se zadužujemo i taj novac koristimo i doživljavamo kao svoj, da ga onda delimo i bacamo iz helikoptera, pa ko ga uhvati. Mora postojati sistem. Niko ne treba da se sekira. Niti je karakteristika samo prethodne vlasti da vodi računa o ugroženim socijalnim strukturama i penzionerima. MI ćemo nastaviti, ali na potpuno održiv način”, rekao je Kovačević. 

On ocenjuje i da je ova vlast krenula od restriktivnih domaćinskih mera na početku svog mandata, da bi danas došla u ultrapopulizam. 

Niko ne bi želeo da izgubi deo teritorije 

Upitan kako vidi pitanje rešavanje krize na Kosovu i da li može naći neke ekonomske parametre koji bi uticali na rešavanje ovog problema, Kovačević navodi da pre svega mladi ljudi ne bi trebalo da budu ophrvani nasleđem, već da treba da se radi na kretanju ljudi, dizanju standrda i sa jedne i sa druge strane.

“Ja pripadam ešalonu političara koji stvari ne guraju pod tepih”, rekao je Kovačević. 

Uporedivši kosovski problem sa problemima koji se dešavaju u porodicama, Kovačević navodi da, kao i u porodici, generacija koja odlazi treba da rešava probleme, a ne da ih ostavlja narednim. 

Zapad i EU je deo našeg života, to je pravac koji nije upitan  

Govoreći o evropskom putu Srbije, Kovačević navodi da Srbi kao narod baštine, po njegovom uverenju, 70 odsto vrednosti EU i da je naš put – evropski put.

“Kod nas u partiji koju predvodim, to je nedvosmisleno. Zapad i EU je deo našeg života i to je pravac koji nije upitan”, navodi Kovačević. 

Kaže i da je pitanje odnosa sa EU kompleksno i da ga moramo rešiti, kako ne bi ostala epska ljubav, nikad ostvarena.

“Kad odete u inostranstvo, kada ne znam da objasnim gde je Srbija, mi kažemo - close to Italy (blizu Italije). To je dobra odrednica. Mi smo Evropljani, ja sebe doživljavam kao Evropljanina”, rekao je Kovačević. 

Na konstataciju da Demostatova ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da građani smatraju da je slogan Nove - Da se struka pita jedan od najboljih na srpskom političkom tržištu i pitanje šta on zapravo znači u realnoj politici, Kovačević navodi da svim građanima - glasačima SNS, opozicije, kao i apstinentima, nedostaje struka u svim sferama života. “Po nama, po industrijalcima I ljudima koji su oprhvanmi idejom da naprave pomak na bolje u ovoj državi i ekonomiji, nama je to pitanje esencijalno, ne možete pomicati stvari na bolje ako nemate stručne ljude”, rekao je Kovačević.