-Ne očekujem da će Srbija i Balkan biti među prioritetima nove administracije, kao što nažalost to nije slučaj ni sa Evropskom unijom, ali to nikako ne znači da ćemo biti prepušteni sami sebi i uticajima drugih globalnih igrača, pre svega Kine i Rusije. Predsednik Bajden je čovek koji je rekao da „dubina i značaj partnerstva između Amerike u EU nigde nije očiglednija nego u jugoistočnoj Evropi“ i očekujem da će to potvrditi svojim pažljivim i odgovornim pristupom kompleksnoj problematici i predugo otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu.

-Složila bih se da takozvani Vašingtonski sporazum predstavlja značajan podsticaj u odnosima Srbije i SAD, a pre svega mislim na otvaranje prve kancelarije američke Razvojne finansijske korporacije (DFC) na Balkanu. Izgradnja auto puta, ali i veliki broj drugih projekata, pre svega usmerenih na jačanje malih i srednjih preduzeća, podršku startapovima i ženskom preduzetništvu, su preko potrebni iscrpljenim ekonomijama Srbije i Balkana.

Očekujem da će Amerika zajedno, u partnerstvu sa EU delovati na Balkanu. To je jedini ispravan put, ali to nikako ne znači da će Amerika sedeti skrštenih ruku i slepo slediti kurs Evropske unije. Mislim da je i Evropa željna povratka Amerike na svetsku pozornicu, jer je i sama iscrpljena čitavom lepezom izazova koja pored pandemije i ekonomske krize uključuje i bolno napuštanje Ujedinjenog Kraljevstva nakon gotovo pola veka unutar Evropske unije, poručuje u razgovoru za Demostat Maja Piščević, viši savetnik (Senior Fellow) u Atlantskom savetu iz Vašingtona, odgovarajući na pitanje da li se slaže sa učestalim prognozama stručnjaka za politička pitanja da će nova demokratska administracija u SAD prepustiti Evropskoj uniji da vodi glavnu reč u pregovorima Beograda i Prištine, što je bio slučaj u “eri pre Trampa”.

*Od pobede Džozefa Bajdena nad Donaldom Trampom na predsedničkim izborima mnogo se spekulisalo o spoljnopolitičkom kursu nove administracije u SAD. Šta Vi očekujete od Bajdena i njegovih saradnika u navedenom domenu, uključujući pristup Vašingtona prema Zapadnom Balkanu i Srbiji?

-Verujem da ćemo biti svedoci daleko strukturisanijeg strateškog pristupa spoljnoj politici nego što je to bio slučaj sa prethodnom administracijom. Nadam se da će već ta promena načina razmišljanja i planiranja dovesti do vidljivih promena u smislu povećanja predvidljivosti i smanjivanja napetosti izazvanih Trampovom haotičnom politikom i često nelogičnim potezima koji su služili pre svega njegovim ličnim interesima. Za Trampa je spoljna politika bila samo sredstvo za pridobijanje glasova kod kuće, bez vizije, ili dugoročnog plana. Kao posledica ovakvog pristupa, uprkos tvrdoglavo ponavljanom sloganu da će Ameriku ponovo učiniti velikom, Tramp je za sobom je ostavio zemlju narušenog ugleda kod kuće i ponosa pred svetom. S obzirom na značaj evroatlantskog partnerstva kao ključnog geopolitičkog odnosa Amerike, verujem da će se nova administracija Balkanom baviti u sklopu napora da obnovi i očvrsne svoje savezništvo sa Evropom.

U tom smislu ne očekujem da će Srbija i Balkan biti među prioritetima nove administracije, kao što nažalost to nije slučaj ni sa Evropskom unijom, ali to nikako ne znači da ćemo biti prepušteni sami sebi i uticajima drugih globalnih igrača, pre svega Kine i Rusije. Predsednik Bajden je čovek koji je rekao da „dubina i značaj partnerstva između Amerike u EU nigde nije očiglednija nego u jugoistočnoj Evropi“ i očekujem da će to potvrditi svojim pažljivim i odgovornim pristupom kompleksnoj problematici i predugo otvorenim pitanjima na Zapadnom Balkanu. Nažalost, bojim se da će u svetlu situacije s kojom se suočava u Americi, Bajden biti prinuđen da donekle odloži svoje spoljnopolitičke prioritete zarad smirivanja tenzija kod kuće. Ne smemo zaboraviti da nijedan predsednik u američkoj istoriji nije imao ovakvu “savršenu oluju” ekonomskih, političkih i zdravstvenih izazova: duboku recesiju, nepomirljivu podeljenost američkog društva i pandemiju koja je do sada odnela više života nego ceo drugi svetski rat. Svaki od ovih problema pojedinačno bio bi dovoljan da maksimalno okupira kapacitete nove administracije, a sva tri zajedno predstavljaju izazov bez presedana. Na sreću Amerike i celog sveta, već iz prvih poteza nove administracije evidentna je odlučnost nove ekipe na čelu Bele kuće i Stejt departmenta da se sa svim izazovima suoči bez odlaganja i do kraja. Za mene je bilo šokantno jedno istraživanje koje je urađeno neposredno nakon događaja od 6. januara kad je ceo svet u neverici pratio zbivanja ispred i unutar Kongresa, koje je pokazalo da svaki peti Amerikanac podržava napad na Kapitol, od čega 45 posto republikanaca. Kad znamo da je za Trampa glasalo skoro 75 miliona ljudi, onda dolazimo do zastrašujuće cifre od gotovo 35 miliona koji otvoreno podržavaju nasilje. Ti ljudi neće nestati s Trampovim odlaskom iz Bele kuće i oni se moraju nekako umiriti kako ne bi predstavljali akutnu opasnost za izazivanje novih nereda. Sa zemljom u nezapamćenoj zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, to neće biti mali zadatak za predsednika Bajdena.

*Da li je Beograd Trampovim odlaskom iz Bele kuće izgubio pouzdanog saveznika, a Priština Bajdenovim stupanjem na funkciju dobila novi vetar u leđa, kada je reč o nastavku pregovora o konačnom sporazumu za Kosovo, kako to tvrde pojedini poznavaoci balkanskih (ne) prilika?

-O ovoj temi se dosta govorilo poslednjih meseci i ja ne bih želela da zvučim kao da znam nešto što drugi ne znaju, ali imajući u vidu impresivan tim ljudi koje je Bajden imenovao na ključne funkcije koje će se baviti svetom, pa i našim regionom, uverena sam da će uspešno izbeći zamku da nastave tamo gde su stali odlaskom Obame sa vlasti, ili čak i pre toga, kako neki predviđaju. Jer svet se promenio, odnos snaga više nije isti, na svetskoj sceni pojavili su se novi igrači čiji je uticaj iz dana u dan sve veći, mislim pre svega na Kinu, i Amerika sve to mora uzeti u obzir stupajuči na globalnu scenu sa novim lideršipom načelu zemlje.

*Ima i ocena da je Vašingtonski sporazum predstavljao novi zamajac u odnosima Srbije i SAD. Kakva je, prema Vašem mišljenju, sudbina tog dogovora, da li će njegove osnovne odredbe - i ekonomske i političke, poput izgradnje auto-puta i premeštanja srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim biti sprovedene u delo, ili će, zbog smene vlasti u Americi, ostati samo mrtvo slovo na papiru?

-Složila bih se da takozvani Vašingtonski sporazum predstavlja značajan podsticaj u odnosima Srbije i SAD, a pre svega mislim na otvaranje prve kancelarije američke Razvojne finansijske korporacije (DFC) na Balkanu. Izgradnja auto puta, ali i veliki broj drugih projekata, pre svega usmerenih na jačanje malih i srednjih preduzeća, podršku startapovima i ženskom preduzetništvu, su preko potrebni iscrpljenim ekonomijama Srbije i Balkana. Činjenica da je prošle nedelje potpisan i sporazum između vlade SAD i Srbije kojim je omogućena primena čitave lepeze finasijskih instrumenata kojima DFC raspolaže, je

potvrda da nema razloga strahovanju da će ova inicijativa biti napuštena. Na kraju krajeva i sam Toni Blinken, Bajdenov kandidat za prvog čoveka Stejt departmenta, na saslušanju u Senatu je izjavio da “aplaudira naporima prethodne administracije za ekonomsku normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova”.

“Matematika je neumoljiva”

*U pojedinim evropskim medijima, uključujući list Franfurter algemajne cajtung, ponovo se pokreće tema mogućeg pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), kao alternativa za članstvo u EU. Kako Vi to ocenjujete, smatrate li da bi Srbija mogla da ima koristi od pristupanja EEA?

- Ono što je danas za Srbiju i čitav region Zapadnog Balkana značajnije od formalnog članstva u Evropskoj uniji jeste pristup strukturnim i kohezionim fondovima unije. Kada znamo da je godišnji trgovinski deficit ovog regiona 10 milijardi evra, a da će u narednih sedam godina čitav region zajedno dobiti oko devet milijardi evra, onda je jasno da je Balkan sa ovom računicom osuđen na trajno zaostajanje. Da bismo bolje razumeli značaj pristupa strukturnim fondovima koji imaju zemlje članice Evropske unije, možda je najzgodnije uzeti primer Bugarske, koja će sa približno istim brojem stanovnika kao Srbija, u narednih sedam godina dobiti 29 milijardi iz ovih fondova unije. Znači, devet milijardi evra za Zapadni Balkan sa 18 miliona stanovnika, prema 29 milijardi evra za zemlju članicu sa sedam miliona stanovnika. Matematika je neumoljiva i ako se u narednim godinama nešto na tom planu ne promeni Balkan će teško ostvariti značajniji ekonomski rast. U ovom kontekstu treba posmatrati dolazak američke Razvojne finansijske korporacije i najavljenu podršku domaćim i stranim investicijama koje će ukoliko budu realizovane značajno doprineti ekonomskoj integraciji regiona i jačanju pojedinačnih ekonomija.