"Srbija ne treba da brine da će biti ultimatuma koji bi je primoravao da prizna KiM kako bi sačuvala Republiku Srpsku", poručuje Les.

Les, naime ističe da  će novoizabrani američki predsednik Džozef Bajden "gurati političku i ekonomsku integraciju regiona kao jedinu održivu političku opciju koju ima na raspolaganju, a da su godišnjica Dejtona i sednica Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD iskorišćene za nalet izjava i političkih predloga liberalnih američkih komentatora "obasipanih" samopouzdanjem nakon Bajdenove pobede, o sudbini KiM i Dejtonskog sporazuma.

Na pitanje kako tumačiti Bajdenovu izjavu da je Dejton doneo mir u BiH, ali da posao u toj zemlji još nije završen, kao i da li takva izjava ugrožava opstanak  Republike Srpske, Les za Tanjug kaže da je reč o ponavljanju već postojećeg stava Bajdena o tome da SAD nisu završile svoj posao u BiH, što je i nesporna istina jer jer Klintonova administracija želela da BiH bude funkcionalna, multietnička država i članica EU i NATO, a u tome nisu uspeli.

"Sve što će Bajden uraditi je da spreči raspad BiH, što nije ništa novo, dok će se njegova administracija baviti neuspehom američke politike u toj zemlji", smatra Les i dodaje da ne veruje da će Bajdenova administracija u narednom periodu vršiti pritisak za promenu ustava u BiH jer je SAD potrebna pomoć Srbije u rešavanju statusa Kosova.

 "Ako Bajdenova administracija ponovo otvori bosansko pitanje, ona će to uraditi samo ako je konačni status KiM rešen, što znači da se to neće dogoditi u narednih četiri godine ako Bajden odbaci podelu KiM kao opciju za komprimis", tvrdi Les i dodaje da je slučaju, da ne bude rešenja za status KiM, takođe malo verovatno da će doći i do značajnije intervencije u BiH.

Kontraproduktivno bi bilo pretiti Srbima u BiH, kaže on, jer će to dovesti do krize u Republici Srpskoj, rasplamsavanje nacionalizma u Srbiji, ali suziti prostor predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za postizanje  kompromisa oko KiM. 

Ako Bajdenova administracija, objašnjava Les, želi da promeni ustav BiH, onda će to morati da radi sa lokalnim akterima, uključujući Srbe i Hrvate koji inače imaju pravo veta na bilo koji predlog.

"Oni neće prihvatiti ništa što će oslabiti njihovu autonomiju, a razumno je i predviđanje da će bilo koji pokušaj za centralizaciju BiH propasti imajući u vidu razgovore u Butmiru iz 2009.", objašnjva Les i dodaje da je Hrvatska takođe bitna za očuvanje Dejtona.

Sa geopolitičkog ugla Les takođe ne vidi direktnu pretnju po status Republike Srpske i kaže da ovo nisu rane 2000-te kada je NATO imao na hiljade trupa u BIH i kada je kancelarija visokog predstavnika imala dilktatorska ovlašćenja.

On naglašava  da Bošnjaci ne mogu da ukinu Srpsku niti zakonski, niti politički, a ako bi ikada  pretili u fizičkom smislu onda bi se sukobili sa Srbijom, a verovatno i sa drugima.

"Bošnjaci takođe nemaju moć da sruše Republiku Srpsku jer jednostavno nemaju narod koji živi tamo", kaže Les i dodaje da nije niti u interesu Bajdenove administracije da uznemirava Srbe u BiH bar za sada.

Dakle, tvrdi Les, najgori scenario iz perspektive bosanskih Srba je dalekosežna autonomija u nacionalno ujedinjenoj BiH u kojoj će Bošnjaci nastaviti da pokušavaju centralizaciju.

Na pitanje da li će Republika Srpska biti iskorišćena kao ucena za rešavanje pitanja KiM, Les kaže da su SAD uvek razdvajale ova dva pitanja, tako da je teško za očekivati da će Bajdenova administracija predložiti bilo šta što će povezati Srpsku i Kosovo.

"Srbija ne treba da brine da će biti ultimatima koji bi ih primoravao da priznaju KiM kako bi sačuvali Republiku Srpsku", objašnjava Les i dodaje da je reč u suprotnoj tendenciji u kojoj Srbi povezuju Srpsku i Kosovo, a posebno to što bosanski Srbi vide priliku za razmenu teritorija između Sprske i Kosova.

Međutim, dodaje on, Vučić ne veruje u to jer on zna da su SAD protiv raspada BiH.

"Potrebna mu je pomoć Vašingtona da bi se spasilo što se može spasiti od debakla sa Kosovom. Čini se da on više voli "mađarsku" strategiju za reintegraciju Republike Srpske u Srbiji preko zajedničnog državljanstva i ekonomske i kulturne integracije, što bi bilo kvazi rešenje za nacionalno pitanje koje izbegava rizik od američkog kažnjavanja", zaključuje Les.

Les smatra da će Bajdenova politika neizbežno biti kompromis između onoga što žele da urade i onoga što mogu da urade, imajući u vidu političku realnost na terenu, ali i odbijanje Vašingtona da se previše udubi po pitanju Balkana zbog važnijih spoljnopolitičkih izazova.