Ni dobri ekonomski rezultati ni nizak stepen nezaposlenosti nisu bili dovoljni. Koalicija koju predvodi Angela Merkel uzdrmana je nakon izbora u Bavarskoj. Njen koalicioni partner, Hrišćansko-socijalna unija, doživeo je poraz na izborima koji su privukli veliku pažnju kao politički test za nemačku kancelarku. Slabljenje njene pozicije je potvrđeno u nedelju, kada je postalo jasno da su tradicionalne leve i desne partije izgubile podršku birača.

„Mnogo poverenja je izgubljeno”, prokomentarisala je Merkelova dan nakon izbora, i obećala da će se vratiti u igru.

^{foto: Max Pixel}

Izbori u Bavarskoj, međutim, nisu doneli novi uspeh ultradesničarskoj, antiimigrantskoj i evroskeptičnoj Alternativi za Nemačku. Od jednih do drugih izbora širom Evrope sve interesuje koliko su glasova dobile ultradesničarske stranke, odnosno da li će se potvrditi tendencija njihovog proboja na evropskoj političkoj sceni.

Alternativa za Nemačku je prošle godine napravila iznenađenje ulaskom u Bundestag, ali je sada doživela relativni neuspeh sa nešto više od 10 odsto glasova,  manje nego što je postigla na parlamentarnim izborima.

U Bavarskoj, koja se naslanja na Češku, Austriju i Švajcarsku, regiju u kojoj živi šestina nemačkih glasača, ultradesničarska partija nije jedina alternativa tradicionalnim snagama. Glavna karakteristika ovih izbora je rasparčavanje glasova.

Najveći uspeh postigla je partija Zelenih, koja je duplirala broj glasova i sa 18 odsto postala druga partija u Bavarskoj. Slobodni glasači, konzervativna politička formacija okrenuta regionalnim temama koja je nastala 2009. godine, uzela je deo glasova od razočaranih simpatizera Hrišćansko-socijalne unije, koja je izgubila većinu. Koalicioni partner Merkelove ostaje glavna politička snaga u regiji, sa 37 odsto glasova, što je najgori rezultat koji je zabeležila od 1954. godine.  Konzervativna partija koja je decenijama neprikosnoveno vodila regiju plaća greške pogrešne procene da će bolje proći ako se prikloni tvrdoj desnici. Prošlogodišnji proboj Alternative za Nemačku izazvao je paniku u njenim redovima, pa su krivicu za migrantsku krizu svalili na Angelu Merkel, iako im je ona saveznik u Berlinu.

Glasači su reagovali tako što se jedan deo priklonio Alternativi ili Slobodnim glasačima, a veliki deo se, na opšte iznenađenje, okrenuo Zelenima, koje u Bavarskoj vodi „realistično” krilo  na čijem je čelu tridesettrogodišnja Katarina Šulce. Zeleni su izvukli korist i od urušavanja popularnosti socijaldemorata, koji su pali ispod ponižavajućih 10 odsto.

Bavarska, jedan od najznažnijih evropskih regiona, sa bruto unutrašnjim proizvodom koji je veći od 22 evropske države (594 milijarde evra u 2017. godini) ne poznaje nezaposlenost. To je i glavna nemačka turistička regija. Ona, međutim, nije izolovana od političke klime nepoverenja u vladajuću koaliciju koja je zahvatila Nemačku. Razlog je migrantska kriza.

Odnos stanovnika u ovoj regiji, uglavnom ruralnoj, katoličkoj i konzervativnoj, prema migrantima koji stižu mahom iz muslimanskih zemalja, mnogo je zatvoreniji nego što je to slučaj sa stanovnicima velikih gradova, poput Berlina.

Rezultati glasanja u Bavarskoj pokazuju da tradicionalne političke partije, okupljene u koaliciji Angele Merkel, gube trku. Njihovi glasovi su otišli mlađim političkim formacijama (izuzimajući Zelene koji to nisu). Na delu je nova kompozicija političkog pejzaža koja se ne dešava samo u Nemačkoj, već u većem delu Evrope.

Tradicionalne partije su se urušile i na drugim mestima, pre svega u Francuskoj i Italiji, sa različitim ishodom. U Francuskoj je raspad tradicionalne levice i desnice išao na ruku centristi Emanuelu Makronu, dok su u Italiji vlast preuzele partije protiv establišmenta, Pokret pet zvezdica i ultradesničarka Severna liga.

Uspeh Zelenih u Bavarskoj, ali i na izborima u Luksemburgu i lokalnim izborima u Belgiji pokazuje da skretanje ka ultradesnici nije neminovno. Pitanje je šta je alternativa starom političkom poretku.