Evropska unija uvela je prve sankcije Rusiji 2014. godine, nakon aneksije Krima, dok su poslednji put proširene 2024. godine. Sankcije, između ostalog, obuhvataju zamrzavanje imovine pojedincima i subjektima, a usmerene su na ruski finansijski, tehnološki, trgovinski, energetski i odbrambeni sektor. Mere se odnose na više od 2200 saknkcionisanih pojedinaca i subjekata.

Prema proceni Svetske banke za obnovu Ukrajine u narednoj deceniji biće potrebno 486 milijardi dolara. Nakon invazije Rusije na Ukrajinu, zemlje EU i G7 zamrzle su oko 300 milijardi evra sredstava Ruske centralne banke, koje bi mogle da se koriste za plaćanje reparacije. Dve trećine ruskih fondova nalazi se u EU, a većina sredstava nalazi se u Euroclear-u, belgijskom centralnom registru hartija od vrednosti. Do sada su samo porezi na imovinu bili namenjeni namenskom fondu za Ukrajinu kojim upravlja Belgijska vlada.

Prvobitni predlog SAD, Velike Britanije i Kanade bio je da se ruska imovina zapleni u celosti. Iako su lideri EU doneli odluku da se koriste samo kamate od zamrznutih ruskih sredstava, prema pisanju Glasa Amerike, Vašington je ove godine usvojio zakon koji mu dozvoljava da zapleni ruske devizne rezerve u SAD kako bi finansirao oružje za Ukrajinu. Ove odluke predstavljaju još jedan vid pritiska na Rusiju pokušajem da se oslabi njena vojna sposobnost.

Evropska unija, 12. februara 2024. godine saopštila je da je usvojila Zakon o izdvajanju vanredne dobiti ostvarene od zamrznute imovine Ruske centralne banke. To je bio prvi korak ka sprovođenju cilja EU da taj novac koristi za finansiranje obnove Ukrajine. U saopštenju Saveta EU navedeno da su Zakonom postavljena jasna pravila za subjekte koji raspolažu ruskom imovinom.  Prema proceni EU oko 15 milijardi evra tih sredstava bi moglo da se izdvoji za Ukrajinu u naredne četiri godine. Ovaj Zakon reguliše pravni status prihoda koji se ostvaruju u vezi sa držanjem ruske nepokretne imovine i “postavlja jasna pravila za subjekte koji ih drže”, dodaje se u saopštenju.

Na sastanku ministara spoljnih poslova EU, 24. juna ove godine, u Luksemburgu došlo je do konkretizacije ovog plana. Doneta je odluka da će 1,4 milijarde evra vanredne dobiti biti dostupno Ukrajini u narednom mesecu i još milijardu evra do kraja godine. Sredstva će biti iskorišćena za jačanje ukrajinske odbrambene sposobnosti, a to uključuje ne samo nabavku municije i opreme za protivvazdušnu odbranu, već i podršku ukrajinskoj industriji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da „ne može biti jačeg simbola i veće upotrebe za taj novac od toga da Ukrajinu i celu Evropu učini sigurnijim mestom za život“.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, saopštio je da će izneti predlog kojim bi se 90 odsto prihoda od zamrznute ruske imovine u Evropi prebacilo u Evropski fond za mir (EPF) preko koga bi se kupovalo oružje za Ukrajinu. Takođe će predložiti da se preostalih 10 posto prebaci u budzet EU, a zatim u novoosnovani Fond za pomoć Ukrajini (UAF), kako bi se iskoritio za jačanje kapaciteta ukrajinske odbrambene industrije.

“Plan EU za trenutno korišćenje profita od zamrznute ruske imovine odvojen je od odluke lidera G7, ovog meseca, da se buduća sredstva iskoriste za finansiranje 50 milijardi dolara zajmova u Ukrajini”, dodao je Borel.

Uprkos prognozama da ukrajinska privreda neće preživeti ni nekoliko meseci rata, nakon više od dve godine Ukrajinci uspevaju, i pored razaranja ogromnih razmera da održe relativno stabilan život. Nakon gotovo svakodnevnog uništavanja zgrada, bolnica, škola, energetske i putne infrastrukture, blokiranja koridora za izvoz hrane na Crnom moru, prema prognozama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ukrajinska enonomija imaće rast od 3,2% ove godine, a naredne 6,5%.

Nemoguće je da u ovakvim uslovima Ukrajina samostalno finansira od vojnog naoružanja do socijalnih davanja i penzija, tako da se u velikoj meri oslanja na stranu pomoć prvenstveno iz  Evropske unije i SAD. 

Evropska unija će pokrenuti novi mehanizam podrške za period od 2024-2027. godine za oporavak, obnovu i modernizaciju. Instrument za Ukrajinu omogućiće da EU u tom razdoblju omogući Ukrajini stabilnu i predvidivu finansijsku podršku u iznosu do 50 milijardi evra. Ova sredstva koristila bi se i za neophodne reforme potrebne za ispunjavanje standarda EU, jer su 25. juna, ove godine, zvanično otvoremi pregovori o članstvu sa Ukrajinom.

Prema saopštenju Evropske komisije “Posleratna obnova Ukrajine zahtevaće veliku međunarodnu finansijsku pomoć. EU već znatno doprinosi jačanju otpornosti te zemlje, ali srednjoročno i dugoročno biće potrebna veća podrška: za ponovno postavljanje temelja za slobodnu i prosperitetnu zemlju, koja će biti usklađena sa evropskim vrednostima i dobro integrisana u evropsku i svetsku privredu, ali i za pomoć njenom evropskom putu.” Dodaju i da “budući da ruska agresija još traje, ne znamo ukupne potrebe za obnovu Ukrajine. Ali važno je već sada osmisliti temeljne stavke tog međunarodnog poduhvata”.

Evropska unija, od početka ruske agresije u okviru Tim Evropa, stavila je na raspolaganje 99 milijardi evra finansijske, humanitarne, hitne, budzetske i vojne pomoći.